Учестала самоубиства просвјетара Јужној Кореји: Родитељи и ђаци злостављају наставнике

ГС
Foto: Агенције

СЕУЛ - Извјештавање и дебатовање о ђацима и нарочито њиховим родитељима који злостављају просветне раднике већ мјесецима траје у Јужној Кореји.

Током љета тај друштвени проблем доспио је у жижу јавности када су забиљежена четири самоубиства наставника и недјељама одржавани масовни протести просветара који су захтјевали побољшање услова рада и заштиту својих права. 

Ових дана у Јужној Кореји медији брује о мање или више необичним епизодама из школа и обданишта.

Једна врста медијског чуда постао је случај жене која је изметом упрљану пелену свог дјетета бацила у лице васпитачици незадовољна начином на који се она односила према њему, преноси РТС

Велику пажњу привлачи и вирални снимак средњошколке која се подсмјева професору зато што је покушао да је заустави да не побјегне с часа, тако што га оптужује за физичко малтретирање јер је повукао њену торбу. 

На снимку она га између осталог самоувјерено грди и ријечима да је заборавио да је она нечија "драгоцјена ћерка".

Оба случаја су у жижи медија јер се у азијској земљи с педесет милиона становника последњих мјесеци жустро дебатује о проблему ерозије ауторитета наставника и малтретирању које они подносе од ученика и њихових родитеља.

Учестала самоубиства просветара 

Тај проблем је постао једно од актуелних горућих друштвених питања због низа самоубистава наставника током љета, покренуо је масовне протесте просветара и на видјело изнио широки спектар проблема у вези с њиховим законским и друштвеним статусом.

Наиме, за само два мјесеца током прошлог љета, почев од јула, четири наставника основних школа у Јужној Кореји су себи одузела живот. Црне статистике показују да је од 2018. до јуна ове године у тој земљи самоубиство извршило око сто наставника основних и средњих јавних школа.

Мада нису познати детаљи о узроцима тих трагедија, бар када је ријеч о поменута четири случаја јасно је да је, поред преоптерећености послом и дугог радног времена, битну улогу одиграло малтретирање које су жртве претрпеле од родитеља ђака. 

Саосјећање јужнокорејске јавности нарочито је привукао случај двадесеттрогодишње наставнице из Сеула, након чије смрти су у јулу отпочели масовни протести просветних радника, који су трајали до почетка септембра и на свом врхунцу окупили око 200.000 људи. Куриозитет је да је она руку на себе дигла на радном мјесту само пет мјесеци након што се запослила.

Пад с друштвеног пиједестала?

Јужна Кореја је средина у чијој је култури вековима доминирао традиционални конфучијански систем вриедности у којем важно миесто има поштовање према старијима и особама на друштвено важним положајима, па су школски наставници и универзитетски професори, и уопште учени људи, дуго били изразито поштовани, те уживали добар углед и друштвени статус упркос релативном сиромаштву.

Ово посебно стога што су у конфучијанској мисли морално васпитање и стицање свих врста знања, а нарочито оног које доприноси усавршавању личности, есенцијални за постизање друштвене хармоније, мира и просперитета. Просветари као носиоци образовања и моралног васпитања отуд су традиционално важили за врло важне и угледне чланове заједнице, према којима је провокативни, антагонистички однос био незамислив.

Међутим, у последњих деценију и по, однос родитеља и ученика према њима се драстично мјења, због чега се многи просветни радници не само сусрећу с непоштовањем већ постају жртве менталног и физичког насиља. 

О томе сведоче и подаци истраживања које је спровело Министарство образовања, по којима видно расте број случајева у којима се наставници жале на малтретирање и траже помоћ и заштиту власти. У прошлој школској години, на примјер, забиљежено је више од 2.000 званичних жалби просветних радника на понашање дјеце, у односу на нешто више од 1.100 за читав период од 2018. до 2022. Такође, док је у 2021. години 437 наставника у Јужној Кореји затражило помоћ због претећег понашања и насиља ђака, десет година раније то је учинило њих 287.

Штавише, прошле године у Јужној Кореји се од депресије лијечило више од 158.000 просветних радника, укључујући ту и васпитаче у обдаништима, у односу на нешто више од 88.000 у 2018.

 

Узроци промјене друштвеног положаја просветних радника

Повод за промјену односа ђака и родитеља према наставницима је прије свега јачање индивидуалистичких вриједности и дискурса о правима дјетета западног порекла, који разарају стари конфучијански поглед на свијет у којем се строго васпитање, укључујући ту и физичко кажњавање непослушне дјеце у учионици, сматрало неопходним ради изградње личности.

Односно, крајем прве деценије овог вијека медији у Јужној Кореји почели су да интензивно извјештавају о случајевима у којима су наставници грубо кажњавали дјецу, што је, поред згражавања, дебата и јавних протеста, временом довело и до формулисања законске регулативе која родитељима омогућава да властима пријаве професоре за малтретирање без конкретних физичких доказа.

Тај закон из 2014. године дао је велику моћ родитељима: они сад могу да, по свом нахођењу, покрену поступак за суспензију и смјену просветних радника изговарајући се наводним вербалним малтретирањем и понижавањем дјетета чак и у случају када је наставник просто укорио ђака или му дао лошију оцјену.

Да би избјегли покретање дисциплинског поступка, образовни радници су присиљени да трпе дуге придике, да се извињавају за оно што нису учинили и правдају мушичавим родитељима за "грехе" као то што нису похвалили њихово дијете једнако колико неко друго или зато што су га пред разредом опоменули да не прича.

Та слабост наставника, наравно, није промакла ђацима, од којих је неки злоупотребљавају како би их исмјевали и провоцирали. Такође, опасност од суспензије на основу "емотивног малтретирања", чија је дефиниција врло растегљива, навела је многе наставнике да потпуно одустану од покушаја да уведу било какву дисциплину у учионицу. 

Они су присиљени да се умјесто образовањем и моралним васпитањем дјеце баве личним преживљавањем.

Поједини јужнокорејски психолози тврде да су међу родитељима који злоупотребљавају закон да би малтретирали просветне раднике у великом броју они који су у раној младости сами доживели физичко кажњавање или понижавање пред другим ђацима и презир и агресију коју осјећају према својима некадашњим наставницима сада пројектују, односно искаљују, на невине просветне раднике.

Један од фактора који доприноси повећаном мјешању родитеља у рад просветара је и њихова фиксација на успјех дјетета, која је посљедица анксиозности карактеристична за врло компетитивна далекоисточна друштва, у којима и од степена успјеха на нижим нивоима образовања у доброј мјери зависи проходност на најугледније универзитете, од чега даље зависи запошљавање и самим тим висина прихода и квалитет живота. 

Социолози вјерују и да чињеница да већина јужнокорејских парова сада има само једно дијете доприноси њиховој опсесији да га заштите и од најмање тешкоће, те му све омогуће и олакшају, макар и по цијену да шиканирају наставнике и од њих силом извлаче добре оцјене.

Још један друштвени елемент који последњих деценија мијења став родитеља према просветним радницима је и чињеница да је образовање у приватним школама постало не само ствар престижа већ и потреба због растуће разлике у квалитету наставе која се нуди у приватним и јавним школама. Чињеница да скупо плаћају услугу образовања неке родитеље наводи на помисао да имају право да много тога захтјевају од наставника.

Министарство образовања тражи рјешење

Јужнокорејско Министарство образовања сада настоји да изнађе рјешења за заштиту особља школа од малтретирања. Између осталог, најављују се увођење праксе обавезног снимања телефонских позива родитеља, коришћење четбот система за пријем приговора родитеља који ће ограничити њихов директан контакт са наставницима и стално запошљавање правника у основним школама, који ће бити на располагању наставницима.

Међутим, има и оних који тврде да је злостављање наставника, као и строго кажњавање дјеце у не тако давној прошлости, дио шире "културе малтретирања" у Јужној Кореји, па се захтјевају рјешења која надилазе одређену професију или појединачни сегмент друштва. 

Слично томе, може се сматрати и да је поменути низ самоубистава наставника прошлог љета такође дио шире праксе или културног феномена "епидемије" самоубистава који је својствен Јужној Кореји. 

Сличне серије тих трагичних чинова у земљи раније су биљежене и, на примјер, међу фабричким радницима који су протестовали за побољшање својих права или јавним личностима попут пјевача и глумаца и њиховим обожаваоцима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана