У Луксембургу више од 2.500 евра: Колико износи минималац у земљама ЕУ
Зараде и пристојан животни стандард показатељ су успјеха једног друштва. Зато је кључно осигурати адекватне законске минималне зараде. Како је проценат радника који зарађују минималну плату већи од десет одсто у великом броју земаља широм Европе, јасно је зашто је важно бавити се овом темом.
Ова година представља веома важан корак ка побољшању услова рада и живота у земљама чланицама Европске уније јер нова директива ЕУ о минималним платама мора да ступи на снагу до 15. новембра ове године. Циљ ове директиве је да минимална плата на интернационалном нивоу буде 60 одсто од средње просјечне плате.
Двадесет двије од 27 земаља чланица уније имају успостављену национални минимални доходак. То значи да су послодавци законом обавезни да не дају мање плате од националног минимума. Такође, међу десет земаља кандидата и потенцијалних кандидата, осам има јасно одређену националну минималну плату: Црна Гора, Молдавија, Сјеверна Македонија, Грузија, Албанија, Србија, Турска и Украјина, док Босна и Херцеговина нема.
Земље Европског удружења за слободну трговину (ЕФТА) Норвешка, Швајцарска и Исланд такође немају национални минимални доходак.
Бруто минимална плата је испод 1.000 евра у скоро двије трећине ЕУ
Минималне плате за земље ЕУ увелико варирају, при чему се бруто (плате које укључују порезе и доприносе) мјесечне минималне зараде тренутно крећу од 477 евра у Бугарској до 2.571 евра мјесечно у Луксембургу, показали су подаци Еуростат.
Према овим подацима из јануара 2024. године, минимална плата је одређена у свим земљама ЕУ осим у Аустрији, Данској, Финској, Шведској и Италији.
У групи земаља ЕУ са националном минималном бруто зарадом изнад 1.500 евра мјесечно налазе се Луксембург, Ирска, Холандија, Њемачка, Белгија и Француска. Од тога, минимална плата већа је од 2.000 евра у Луксембургу, Ирској, Холандији и Њемачкој, док је у Француској 1.767 евра.
У групи земаља са националном минималном бруто зарадом изнад 1.000 и испод 1.500 евра мјесечно налазе се Шпанија и Словенија.
У групи са националном минималном бруто зарадом једнаком или мањом од 1.000 евра мјесечно налази се и највећи број европских земаља, четрнаест њих и то Кипар, Пољска, Португал, Малта, Литванија, Грчка, Хрватска, Естонија, Чешка, Словачка, Летонија, Мађарска, Румунија и Бугарска.
Цифра се креће од 360 евра у Сјеверној Македонији до 613 евра у Турској међу земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима.
Бугарска (477 евра) има нижу минималну зараду од Турске, Србије и Црне Горе, које су све земље кандидати.
Варијације су мање када се узму у обзир трошкови
Варијације у минималним зарадама су знатно мање ако се узме у обзир стандар куповне моћи (ППС), што омогућава праведније поређење.
ППС је “вјештачка валутна јединица” коју дефинише Еуростат на основу разлика у нивоу цијена између земаља. Једна јединица ППС теоретски може купити исту количину добара и услуга у свакој земљи.
Минимална плата, прилагођена ППС, тренутно се креће од 542 евра у Албанији до 1.883 евра у Њемачкој.
Поред Њемачке, ова цифра је била изнад 1.250 евра у Луксембургу, Холандији, Белгији, Француској, Ирској, Пољској, Словенији и Шпанији.
Чешка, Словачка, Естонија, Летонија и Бугарска забиљежиле су најнижу минималну зараду прилагођену стандарду куповне моћи међу земљама ЕУ са минималном зарадом испод 1.000 евра, преноси Српскаинфо.
Неке земље кандидати као што су Турска, Србија и Црна Гора имале су виши ниво плата од земаља ЕУ, као што су Естонија, Летонија и Бугарска, али је цифра и даље била испод 1.000 евра за све земље кандидате и потенцијалне кандидате, за које су подаци доступни.
Реалне минималне зараде су пале у већини земаља чланица ЕУ када је инфлација достигла свој максимум у 2022. години. Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) је зато позвала на редовне ревизије како би се заштитио животни стандард ниско плаћених радника, преноси ЕУправо зато.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
