У Европи рекордно низак водостај река због рекордно мало кише и снијега

Танјуг
Foto: ББЦ

ГРАЦ - Зимски топлотни талас, рекордно низак ниво кише и запањујући недостатак снијега у Европи довели су до рекордно ниских водостаја река, канала и језера широм континента, а стручњаци упозоравају да би се прошлогодишње тешке суше могле поновити.

Према студији коју су у јануару објавили истраживачи а Технолошког универзитета у Грацу у Аустрији, ситуација са водом у Европи постала је ''веома несигурна'', преноси Си-Ен-Ен.

''Прије неколико година никада не бих замислио да ће вода бити проблем овде у Европи. Заправо, имамо проблем са водоснабдјевањем, и о томе морамо да размишљамо'', рекао је један од истраживача Торстен Мејер-Гур.

Студија наводи да су сњежне падавине такође довеле до смањења водостаја, а према истраживању фондације ЦИМА, на Алпима је ове године било за око 63 одсто мање снијега него иначе.

Недостатак снијега у зимском периоду може угрозити резерве воде у прољеће и лето, пошто је мање снијега који топљењем ствара воду за одржавање река.

Америчка медијска кућа наводи да је Француска прошлог љета претрпила најгору сушу у историји, али би ове године ситуација могла бити још гора ако не било значајних падавина у наредних неколико мјесеци.

Неке од највећих и најпознатијих водених површина у Италији такође пресушују, па су тако нивои воде на језеру Гарда толико ниски да је сада могуће прошетати до острва у средини, ходајући по изложеном кориту језера.

Си-Ен-Ен наводи да је много теже узети водени такси у Венецији, јер су неки њени канали постали превише плитки да би се гондоле одржавале на површини, дијелом због недостатка падавина, а најдужа река у Италији, По, која тече кроз сјевер земље, има 61 одсто мање воде него иначе за ово доба године.

 

Прошлог љета италијанска влада је прогласила ванредно стање за област око ријеке По, која је доживјела највећу сушу у последњих 70 година.

Директор италијанске еколошке групе Леђамбјенте, Ђорђо Зампети оценио је да иако је 2023. тек почела, она ''показује забрињавајуће знаке у погледу екстремних временских појава и нивоа суше''.

У Шпанији, која је прошле године доживјела најтоплију годину у историји, такође постоји забринутост око снабдјевања водом.

''Не можемо гарантовати снабдјевање водом за пиће или за економску употребу ослањајући се искључиво на кишу'', рекла је министарка за еколошку транзицију те земље Тереза Рибера.

Шпанија је одобрила планове за улагање око 24 милијарде долара у управљање водама, укључујући мјере за побољшање санитације и модернизацију наводњавања.

Поред тога што је Европа и раније била погођена летњим сушама, стручњаци страхују да би изузетно сушна посљедња два мјесеца могла наговјестити нову реалност, дјелимично узроковану порастом просјечних глобалних температура.

''Ови услови су били ријетки у прошлости, али климатске промјене мјењају режиме падавина широм Европе и чине ове екстреме учесталијим и интензивнијим. Постоји све већа забринутост због недостатка падавина у последњих неколико недеља, као и због суше 2022. Наредне недеље ће бити кључне.'', рекао је климатолог у Заједничком истраживачком центру Европске комисије, Андреа Торети.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана