У Европи се рађа нова војна суперсила

Ова земља једна је од ријетких држава чланица НАТО која већ дуже вријеме испуњава обавезу издвајања два одсто БДП-а за одбрану, а у марту 2022. године, одмах по почетку руске агресије на Украјину, донијела је закон којим се утврђује издвајање три одсто БДП-а - за одбрану од прошле године, након чега су услиједили ускоро реализовани планови да се за ове намјене издвоји више од четири одсто БДП-а, што далеко превазилази релативни допринос свих других земаља НАТО-а, укључујући и земље као што су Канада и Њемачка.

Појачање војне снаге

Осим што се наоружавају најсавременијим западним оружјем и војном опремом Пољаци такође спроводе планове да више него удвоструче величину својих војних снага. Наиме, имају план да се број војника подигне на 300.000, чиме би пољска војска била далеко највећа у Европи.

Али ни Варшава се ту не зауставља.

Недавно су објавили да су почели да граде огромна утврђења дуж граница са Русијом и Бјелорусијом. Ријеч је о озбиљној суми од чак 2,55 милијарди долара, која ће бити утрошена на подизање ограда, разних утврђења, садњу шума и слично, као штит од могуће руске агресије.

"Овај пољски подухват наглашава важну чињеницу да гранична утврђења могу помоћи у успоравању, ометању и сузбијању напредовања непријатеља, растерећењу сопствених снага за шире борбене задатке и спасавању живота војника," изјавила је колумнисткиња Елизабет Брав.

Неке земље су обдарене су богатом природом, па иако је Финска тик уз Русију, бар има пуно шума дуж великих дијелова те границе.

Током Зимског рата 1939. и 1940. године, када су Финци одлучно бранили своју земљу од инвазије Црвене армије и нанијели понижавајуће губитке Русима, фински браниоци су искористили дрвеће у своју корист и драматично успорили совјетску војску у ономе што су у Москви, као и команданти на терену, сматрали су да ће то бити лака шетња.

"Источни штит"

Међутим, финска војска је ту природну одбрану додатно надоградила.

"Имамо дугу историју изградње утврђења, посебно када је ријеч о обалској одбрани и заштити наших ваздушних база," саопштио је пензионисани генерал-мајор Пека Товери, бивши шеф финске војне обавештајне службе и садашњи члан финског парламента.

"Оне штите трупе и опрему, а трупе на утврђеним позицијама такође могу да бране кључни терен са мање трупа у поређењу са војницима на отвореном.“

Пољска такође дијели неколико стотина километара границе са Русијом, као и са Бјелорусијом, али је далеко сиромашнија шумама од Финске, иако има неколико мочвара.

Све док режим Александра Лукашенка 2021. није одлучио да илегалну миграцију претвори у оружје и пошаље хиљаде миграната преко бјелоруске границе у Пољску, Летонију и Литванију, те три земље су имале врло мало граничних утврђења било које врсте.

Од тада је Пољска подигла челични зид дуж границе са Бјелорусијом, а Летонија и Литванија су подигле ограде.

Међутим, иако ће челични зид зауставити мигранте, он сигурно неће одвратити руске или бјелоруске војнике и борбене трупе, па је недавно пољски премијер Доналд Туск најавио пројекат "Источни штит".

"Желимо да наша граница буде безбиједна у вријеме мира и непроходна у вријеме рата," рекао је Туск на церемонији обиљежавања Другог свјетског рата прошлог мјесеца, како је раније пренио Блумберг.

Пројекат, како преноси Блумберг, обухвата изградњу нових утврђења, ограда, модификацију и трансформацију облика терена и пошумљавање дуж 400 километара копнене границе, а изградња је, како преноси Форин полиси, већ почела.

Сами грађани Пољске подржавају план.

Непосредно пре Тускове најаве, на питање да ли Пољска треба да гради утврђења (бодљикаву жицу, бункере, ровове) на граници са Русијом и Белорусијом, 64,3 одсто Пољака је одговорило потврдно, док се само 16,5 одсто противило таквом потезу.

Пошто Пољска сада троши више од четири одсто свог БДП-а на одбрану, чини се да је у овом покушају јачања одбране вриједно посветити чак и мање од 10 одсто овогодишњег буџета овом пројекту.

Поуке са Источног фронта

Чак и у земљи чији је буџет за одбрану за 2024. око 29 милијарди долара, 2,24 милијарде долара није мало новца, али ако шуме, утврде и ограде могу да држе непријатеља на одстојању или му барем привремено одвуку пажњу, то је новац добро потрошен јер утврђења могу да поднесу ударе које би иначе претрпјеле војне снаге.

"Уопштено говорећи, фиксна граница би нам требала дати више времена да одговоримо на било који изненадни напад, чија је вјероватноћа минимална како ствари тренутно стоје," сматра Марек Свиерцзински, шеф одељења за безбједност и међународне послове.

"Може да обезбиједи чвршћу одбрамбену позицију како против копненог, тако и ,ако је адекватно опремљен, од ваздушног напада ниског нивоа, спорог кретања. Поуке научене из рата у Украјини показују да добро припремљена и довољно попуњена одбрамбена позиција може успорити непријатељски напад до тачке у којој би кулминирао и прекинуо много раније него обично," објаснио је Свиерцзински.

У Финској, утврђења су несумњиво извор војне снаге. Војска обучава своје снаге за изградњу утврђења, али у Финској, каже Товери, не граде дугачке редове ровова као што то раде Украјинци.

"Наши борбени положаји обично имају два или три војника са надземном заштитом, чиме се ствара узајамно подржавајућа мрежа положаја заштићених минским пољима. То је много теже уништити него линије ровова - истиче он.

Суштина је, како каже он, да пошто претњу представља тешка руска артиљерија, а сада и беспилотне летјелице, утврђења пружају војницима много бољу заштиту. Такође, финска индустрија може брзо да изгради бетонске и дрвене елементе за оваква утврђења. Финска, иначе, такође гради нове утврде, а њихове локације су повјерљиве информације.

Планови Пољске и добра искуства Финске сугеришу, како Брав наводи, да свака земља која се граничи са Русијом треба да подигне утврђења дуж својих граница. Дрво и стубови су мање вриједни од војника.

Али пензионисани генерал-потпуковник Бен Хоџис, пјешадијски официр који је командовао америчким снагама у Европи од 2014. до 2017. године, упозорава да су утврђења ефикасна само колико и људска и ваздушна подршка.

"Утврде и препреке као што су минска поља и противтенковски ровови су ефикасне само ако су покривене артиљеријском или ракетном ватром... У супротном, нападачка сила може да добије замах и изврши намеравани пробој," сматра Хоџис.

Упозорења стручњака

Такође, како објашњава, утврђења морају бити дубински и на одговарајући начин интегрисана у одбрамбене планове НАТО-а за регион, у супротном би планови могли бити поремећени препрекама и утврђењима која нису комплементарна одбрамбеним плановима.

Утврђења која је пројектовала појединачна држава могла би да ометају војнике из земаља савезница који јој притекну у помоћ у кризним ситуацијама јер браниоци такође морају да дјелују у близини границе. Такође, утврђења троше значајне ресурсе и скупа су.

То значи да ће пољска планирана утврђења бити корисна само ако НАТО планери знају све детаље о њима. Није познато колико су детаљни планови Пољске, јер ће локације утврђења највјероватније бити тајне.

"Још увијек немамо потпуну представу о томе колико ће та утврђена линија бити дубока, широка, колико добро наоружана и који ће бити њени циљеви," каже Свиерчински.

"У смислу да је ово прилика за растерећење снага, мислим да ће то заправо имати супротан ефекат. Мораће да има људство и тај терет ће пасти на оружане снаге," додаје он.

Такве стражарске дужности ће вјероватно обављати припадници Територијалних одбрамбених снага, рода оружаних снага који има посебну одговорност за одбрану отаџбине и чији су припадници често распоређени на пола радног времена у својим матичним регионима, али, како објашњава Свиерцзински, захтијеваће одржавање и снабдијевање војних инжењера и логистичара.

Али као и код свих покушаја одвраћања, оно што је заиста важно је да ли потенцијални нападач оклијева да нападне.

Давање до знања Русији да Европа озбиљно схвата пријетњу може много да вриједи, али ако планови изазивају само чуђење у Кремљу, онда их не вриједи спроводити, наводи он.
Ипак, за сада се може само нагађати о разговорима унутар зидина Кремља, али ако руски медији "полуде" због овог потеза, то би могао бити један од знакова да он функционише, закључује Елизабет Брав у чланку за Форин Полици.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.