Турска оаза за међународну мафију, посебно са Балкана
АНКАРА - У Турску је лако ући, добити држављанство и тамо опрати паре и то годинама привлачи међународну мафију и криминалце, између осталог и оне са Балкана, а да ли нови турски министар полиције Али Јерликаја може да се избори са тиме, поставља питање Дојче веле (DW).
Јерликаја је објавио на друштвеним мрежама да је турска полиција ухапсила у уторак три међународно тражена мафијашка боса у Алањи и Истанбулу и да је ријeч о вођама банди белгијско-британског, вијетнамског и арапског поријекла.
"Без обзира на то колико су те банде јаке и какве су потjернице расписане, ми ћемо им стати на крај!", најавио је Јерликаја.
Откако је Јерликаја преузео дужност у јуну, готово да није прошао дан без хапшења тешких криминалаца.
То укључује дилере дроге, зеленаше, трговце људима, преваранте и лопове, али и шефове међународних банди које су се посљедњих година етаблирале у Турској.
Јерликаја је прије више од мјесец дана објавио да је турска полиција ухапсила вође међународне криминалне групе Команчеро, а међу ухапшенима је било
Прије него што је Јерликаја преузео дужност, против тих група готово никада није било озбиљних истрага, нити кривичних пријава, указује DW.
Како се наводи, сам бивши турски министар унутрашњих послова Сулејман Сојлу одржавао је блиске везе с мафијом.
Током његовог мандата из затвора су пуштени водећи људи турског подземља, што је омогућило да Турска постане уточиште међународних криминалаца, из Албаније, Црне Горе, Србије, Азербајџана и Русије.
Ту они воде своје ратове, што показује и убиство Јована Вукотића, наркобоса из црногорског "Шкаљарског клана" који је убијен у Истанбулу у септембру прошле године.
Истрага је открила да је Вукотића убила локална мафијашка група за награду од 1,5 милиона евра.
Према наводима полиције, налог је дошао из супарничког Кавачког клана.
Та два нарко клана из Котора већ десетак година воде прави рат у Европи, а до сада је у неколико земаља у крвавим сукобима убијено око 50 људи.
Њемачки Савезни завод за борбу против криминала навео је прошле године за Дојче веле да је Турска већ неко вријеме етаблирана као уточиште за криминалне групе са Балкана.
Рације турских власти откриле су да такве групе дјелују од Шпаније до Турске, а заплијењене фотографије и документи свједоче о отмицама, мучењима и убиствима.
Познаваоци прилика кажу да су у Турској преблаги закони против прања новца и да влада пречесто амнестира одговорне за привредни криминал.
Затим, улазак без виза у Турску могућ је из многих земаља, а такође богати људи могу брзо да постану турски држављани.
Захтијев за турско држављанство може да поднесе свако ко уложи 500.000 долара у Турској или их положи на банковни рачун на три године, или ко купи некретнину за 400.000 долара.
Кристин Сурак с Лондонске школе економије и политичких наука, која је написала књигу о тим такозваним "златним пасошима", каже да годишње око 50.000 људи из цијелог свијета на тај начин добија турско држављанство.
Фуркан Сезер, бивши шеф одјељења за привредни криминал у истанбулској полицији, годинама прати те процесе и наводи да многи криминалци узму држављанство, а затим имовину уносе у Турску, а често не плаћају ни порез.
То значи да новац, чије је поријекло непознато, улази у легални финансијски ток.
Странка турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана, Партија правде и развоја, ту уредбу је донијела још пре дијве деценије, чим је ступила на власт.
Међународни институт за борбу против прања новца и финансирања тероризма (ФАФТ) навео је да Анкара мора да предузме строже мјeре против прања новца.
ФАФТ је прије двије године ставио Турску на такозвану сиву листу, а од тада је та земља под надзором.
До ревизије те листе сљедећег јуна, Анкара би хтјела да буде уклоњена са те листе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
