Три деценије од Пада црног јастреба, фијаска интервенције у Сомалији

ОУН су том мисијом која је трајала од марта 1993. до марта 1995. покушале да утичу на смиривање прилика у Сомалији, земљи разореној грађанским ратом, сукобима кланова, као и наслеђеном тешким биједом.

Сомалија је земља вјечитог сиромаштва, изузетно сува зона, полупустиња великим дијелом, али стратешког значаја на Рогу Африке, на обали Индијског окена, недалеко од Баб ел Мандеба. Подељена је традиционално на пламена односно кланове, неријетко тешко сукобљене полуномадске групације, иако свијест о заједничком националном идентитету Сомала несумњиво постоји. 

Било је то такорећи неразмрсиво клупко тешких сукоба које на крају нису успјеле да разријеше ни Уједињене Нације, ни војна интеревенција САД. Повукли су се пошто је постало јасно да су предвиђене мисије доживјеле фијаско.

Амбициозно замишљена мисија Уједињених Нација, у складу с тежином тамошњих околности, садржала је у склопу UNOSOM II чак 30.000 људи, од чега су 22.000 били припадници војних формација низа земаља, њих чак 40. Контигент САД сачињавало је 1.167 лица.

Трупе САД интервенисале су тада у Сомалији у покушају да униште отпор односно владавину најистакнутијег предводника сомалске гериле генерала Мохамеда Фараха Аидида. Међутим, послије борби тог и наредног дана, 3. и 4. октобра 1993. уз бројне жртве, амерички командоси су за извјесно вријеме одустали, напустивши територију те земље.

Догађај који је запрепастио свијет, због чињенице да су се сомалски герилци успјешно супротставили најелитнијим трупама САД (Делта Форс) нанијевши им знатне губитке, послужио је као предложак за запажену књигу аутора Марка Боудена, заправо првобитно фељтон публикован у листу Филаделфија инквајер, за који је Боуден радио. Потом је услиједио и истоимени филм Ридлија Скота "Пад црног јастреба".

Пошто су одговарајуће службе при војним формацијама САД добиле информацију да се два високорангирана припадника Националне алијансе генерала Мохамеда Аидида налазе на позицији у центру Могадиша, гдје је претходно испланиран упад с намером да се они заробе, услиједио је покрет трупа САД у поподневним сатима 3. октобра 1993.  

Ријеч је била о Аидидовом саветнику Авалеу и његовом министру спољних послова Саладу. Намјера је била да се муњевитом акцијом елитних формација, они заробе и одмах извуку из Могадиша.

Мохамед Фарах Аидид (1934 - 1996) тада лидер Националне алијансе Сомалије, био је генерал војске Сомалије, близак сарадник дугогодишњег (1969 – 1991) челника те земље Мохамеда Сијада Бареа (1909 - 1995). Школовао се у Италији и Совјетском Савезу, гдје је завршио Фрунзе војну академију. Био је високопозиционирани полицијски официр још у време италијанске управе, до 1960.

Према плану, у операцији тог 3. октобра требало је да учествује 160 САД ренџера и припадника јединице Делта, са 12 војних возила и 19 хеликоптера типа УХ-60 Блек Хук као и МХ6. Идеја је била, муњевит хеликоптерски упад, заробљавање Авалеа и Салада, и затим брзо извлачење ван урбане зоне колоном војних возила пут базе трупа САД. Интревенцију су спроводили припадници елитне Делта јединице, а конвој је требало да обезбиједе ренџери.

Операција је започела успјешно. Упад у зграду у центру, код пијаце Бакара, где су се нашле мете акције, обављен је муњевито. Двадесет минута након почетка операције Салад и Авале су заробљени. Брзина и изненађење су дали резултате.

Услиједио је међутим потом преокрет. Прије свега, током запосједања простора око објекта који је био мета, један припадник Делта је испао из хеликоптера. Убрзо почиње општа пуцњава. Паралелно, долазак колоне возила која је требало да брзо извуче Американце и заточенике у базу ван града, онемогућен је барикадама и нападима. Односно, битно је успорен.

Користећи противоклопне ракетне бацаче успјешно, Сомалцима успијева да оборе два хеликоптера типа УХ-60 Блек Хук. Припаданик Делта Мајкл Дуран је заробљен.

Услиједио је прави рат на улицама Могадиша, уз бројне жртве. Дијелу војника САД је успјело да се извуку из града у базу, али у Могадишу је остало одсјечено приближно стотину Американаца.

Помоћ која је из базе послата није уопште успјела да се пробије кроз мрежу препречених улица Могадиша, све вријеме изложена јакој ватри. Тако да су преостали амерички војници, окружени у граду, ноћ провели дијелом у борби, надајући се помоћи.

Негдје у јутрањим сатима 4. октобра, војна групација састављена од Американаца, Пакистанаца и Малезијаца, под борбом се пробила до окружених америчких војника који су ноћ провели у Могадишу. Услиједило је потом извлачење ван града у базу. 

Према званичним подацима, погинуло је 18 војника САД, док су 73 рањена.

Посљедица је био одустанак Вашингтона од даљег присуства у акцији хапшења генерала Аидида, што је био главни војни циљ.

Посебно су снимци развлачења тијела америчких војника улицама Могадиша изазвали шок и реакцију која је довела до повлачења из Сомалије. Заробљени Мајкл Дуран ослобођен је послије 11 дана.

Генерал Мохамед Фарах Аидид био је предсједник Сомалије од јуна 1995. до 1. августа 1996, када је умро послије рањавања у сукобу кланова.

Нестабилно стање, грађански сукоби и сепратне побуне у Сомалији нису окончани до данас. Та земља постала је симбол дивље пиратерије уз обале Рога Африке.

Занимљиво и парадоксално, Хусеин Мохамед Фарах, син генерала Аидида, емигрирао је у САД, гдје је стекао тамошње држављанство и чак постао маринац у америчкој војсци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.