Трамп негирао да је покушао да поништи изборе у САД 2020. године

GS
Foto: AP

ВАШИНГТОН - Бивши предсједник САД Доналд Трамп изјаснио се на савезном суду да није крив по четири кривичне тачке које га терете за завјеру да поништи пораз на предсједничким изборима 2020. године.

Трамп је раније данас стигао у федерални суд у Вашингтону гдје се очекује да ће се изјаснити о оптужници која га терети за покушаје поништавања резултата предсједничких избора одржаних 2020. године.

Након што је напустио свој клуб у Бедминстеру у Њуџерсију, Трамп се приватним авионом упутио у Вашингтон, гдје је слетио на аеродром Роналд Реган. Потом се улицама Вашингтона у колони упутио до суднице, уз велику медијску пажњу.

Он је до сада негирао све оптужбе, а прије поласка на суд је на својој друштвеној мрежи "Truth" поново написао да је случај политички мотивисан и изнио неосноване тврдње да су избори 2020. били непоштени.

Пред судом су у посљедња два дана појачане мјере обезбјеђења, а она је удаљена мање од 1,5 километара од Капитола, гдје су Трампови симпатизери 6. јануара 2021. године покушали спријечити овјеру побједе Џоа Бајдена на предсједничким изборима.

Како јавља репортер Гласа Америке са терена, полиција од грађана и медијских екипа тражи да не прилазе згради суда, нити да се крећу страном централном градског булевара на којој се налази. Медијске екипе су у приправности, а ових дана су се на том мјесту спорадично окупљале противници и присталице бившег америчког предсједника.

Рочиште на коме се бивши предсједник изјаснио о оптужници - амерички Секретаријат за правосуђе означава и као претрес током кога ће оптужени сазнати детаље о правима и оптужбама којима се терети.

Такође, судија ће одлучити и да ли ће оптужени бити притворен или пуштен уз кауцију.

Став о оптужници изрећи ће пред суткињом Моксилом Јупаџахом.

Међутим, у каснијој фази, процес ће водити суткиња Тања Чаткан која је до сада изрицала неке од најоштријих казни учесницима немира на Капитолу, који се доводе у везу са неутемељеним тврдњама бившег предсједника о изборним нерегуларностима 2020. Такође, у одвојеном случају, повезаном са упадом у комплекс америчког Конгреса, донијела је пресуду против Трампа.

У новембру 2021. године одбила је његов захтјев да се блокира прослеђивање документа одбору Представничког дома који је истраживао напад на Конгрес.

Ради се о бившој помоћници јавног правобраниоца, коју је на положај судије, именовао бивши предсједник Барак Обама.

Све Трампове оптужнице

Оптужница, коју је поднио специјални тужилац Џек Смит, терети Трампа и шест неименованих особа за завјеру чија је сврха била поништавање изборних резултата – упркос поразу од демократског кандидата и актуелног предсједника Џоа Бајдена.

Према наводима оптужнице, то је учињено иако није било вјеродостојних доказа о изборним нерегуларностима. Такође, Трамп је оптужен да је настојао да искористи нереде 6. јануара 2021. како би онемогућио потврду Бајденове побједе у Конгресу.

Иначе се у 2023. већ два пута изјашњавао поводом кривичних оптужби.

Било је то у априлу и јуну – када је одбацио оптужбе за фалсификовање података о пословању у случају тајних новчаних исплата бившој порнографској глумци Сторми Данијелс и неовлашћено задржавање повјерљивих докумената након окончања предсједничког мандата.

У априлу је постао први бивши амерички предсједник оптужен за кривично дјело.

"Оптужница као политички прогон"

У првој реакцији по сазнању о подношењу посљедње оптужнице у низу – кампања бившег предсједника саопштила је да је увијек поштовао закон и окарактерисало је као вид политичког прогона, по узору, како је наведено, на период нацистичке Њемачке.

Званичници током истраге су, међутим, свједочили да је Трамп вршио притисак на њих на основу лажних тврдњи о широко распрострањеној превари током гласања. Дио његових присталица је, прихватајаћи некритички те тврдње, напао сједиште америчког Конгреса 6. јануара 2021. у настојању да спријечи изборну потврду актуелног предсједника Бајдена.

Истрага специјалног тужиоца Џека Смита бавила се периодом током два мјесеца послије новембарских избора 2020, када је Трамп одбијао да призна пораз од демократе Џоа Бајдена и ширио неутемељене тврдње да му је побједа украдена.

Конфузија је довела до нереда 6. јануара 2021. године на америчком Капитолу, када су Трампове присталице насилно упале у зграду, напале полицију и ометале бројање гласова у Конгресу.

Оптужнице и рејтинг

Дјелује да, за сада, поднијете оптужнице против бившег америчког предсједника нису угрозиле његов рејтинг у трци за републиканску номинацију и могућност да буде кандидат за предсједника на изборима новембра 2024.

Иначе, бившег предсједника одредбе америчког Устава не спречавају да се кандидује за функцију шефа државе чак и ако буде осуђен за кривично дјело.

Наиме, према највишем правном акту, критеријуме за обављање те престижне функције испуњава особа која је амерички држављанин, стара најмање 35 година, која је у Сједињеним Државама живјела најмање 14 година.

Устав не помиње полицијски досије, па особи оптуженој или осуђеној за кривично дјело не би било забрањено да обавља предсједнички фуункцију све док испуњава друге услове.

Иначе, према 14. амандману на амерички Устав - особама за које се утврди да су учесвовале у побуни против Сједињених Држава забрањује се обављање јавне функције.

Клаузула је написана након Грађанског рата у Сједињеним Државама и не помиње друга кривична дјела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана