Температурни рекорди падају широм планете, стручњаци имају застрашујућа предвиђања

Истовремено су обилне падавине узроковале разорне поплаве и однијеле животе у неким земљама, укључујући Републику Кореју, Јапан и сјевероисток САД.

" У многим дијеловима свијета предвиђа се да ће данашњи дан бити најтоплији досад забиљежен. А ти рекорди су ове године већ неколико пута оборени. Топлотни таласи угрожавају наше здравље и животе. Климатска криза није упозорење. Догађа се. Позивам свјетске вође да дјелују сада - упозорио је јуче на Твитеру Тедрос Гебрејесус, генерални директор Свјетске здравствене организације (WHO).

Али, јучерашњи рекорди већ би данас могли пасти. Велики дио јужне Европе и Средоземља захваћен је екстремном врућином која долази из сјеверне Африке. Очекује се да ће у низу италијанских градова, укључујући Рим, данас температура прећи 40, а на Сардинији би могла достићи 46 степени Целзијуса. Слично је у Шпанији и Грчкој гдје додатно проблеме задају шумски пожари. 

Два шумска пожара, потакнута јаким ветровима, у понедјељак су неконтролисано бјеснила обалним градовима у близини Атине, присиливши становнике да напусте своје домове.

Паклене врућине захватиле су и Кину. У покрајини Ћињанг, на западу земље, у недјељу у 19 сати метеоролошка станица у селу Санбао, код места оазе Турпан, измјерила је 52,2 степени Целзијуса. 

Претходна рекордна температура коју је измерила та станица 2017. године износила је 50,6. Ћињанг је полупустињско подручје које се граничи с више држава Средње Азије и уобичајено је најтоплија регија у Кини. 

Истовремено, тајфун Талим стигао је до обалног подручја јужне кинеске покрајине Гуангдонг у понедјељак увече. Готово 230.000 људи у Гуангдонгу евакуисано је на сигурно до 17 сати по локалном времену.

Усред топлотног таласа који је захватио велике дијелове југа и југозапада САД можда је управо постављен нови рекорд најтоплије поноћи досад. 

Метеоролошка станица Бедведер у Долини смрти у Калифорнији забиљежила је у поноћ 17. јула температуру од 48,9 Целзијуса. Али, чини се да током вреле ноћи у Долини смрти није оборен свјетски рекорд. 

И даље га држи аеродром Касаб у Оману гдје током ноћи између 16. и 17. јуна 2017. године температура није пала испод 44,2 Целзијуса. 

Долина смрти једно је од најтоплијих мјеста на планети и држи тренутни свјетски рекорд за највишу температуру забиљежену на Земљи - 56,7 степени измјерених давне 1913. године.

Док је топлотном таласу од јужне Флориде и обале Мексичког залива према југу и југозападу САД изложено 80 милиона људи, дијелови Нове Енглеске и подручја уз средњи Атлантик суочавају се с олујама и поплавама. 

Најмање четворо људи погинуло је у суботу у поплавама у градићу Апер Мејкфилд у Пенсилванији, 30-ак километара од Филаделфије, објавила је локална полиција. Бујичне поплаве дивљају последњих дана североистоком земље, посебно Вермонтом чији је главни град Монпеље катастрофално поплављен. 

Осим тог подручја, метеоролози су упозорили на обилне кише у дијеловима средишњег САД и долине Мисисипија, као и у источном Тексасу, дијеловима Арканзаса и Лујзијане, те дијеловима обале Мексичког залива.

- Екстремни временски услови, све чешћа појава у нашој све топлијој клими, имају велики утицај на људско здравље, екосистеме, пољопривреду, снабдјевање енергијом и водом. То наглашава све већу хитност смањења емисија гасова стаклених башти што је брже и дубље могуће - изјавио је данас проф. Петери Талас, главни секретар Светске метеоролошке организације (WMO).

Симон Луис, професор науке о глобалним променама на Универзитету Лондон, упозорио је човјечанство да би се требало припремити за још теже топлотне таласе у будућности.

- Ово је само почетак. То је оно што климатски састав може направити при загријевању од само 1,2 Целзијусова степена. Тренутна глобална политика доводи нас до загријевања од 2,7 степени до 2100. године. То је заиста застрашујуће - изјавио је Луис за Скај њуз.

Према његовим ријечима, друштво ће се морати прилагодити екстремним температурама.

- Темељно, брзо и трајно смањење емисија угљеника на нето нулу може зауставити загријевање, али човјечанство ће се морати прилагодити још озбиљнијим тоиплотним таласима у будућности - додао је Луис.

А с још убитачнијим топлотним таласима могли бисмо се суочити ако не овог љета, а онда идућих година. Наиме, климатски феномен Ла Ниња, који је прошлих година "потискивао" глобалне температуре, престаје, а на сцену ступа супротни феномен - Ел Нињо.

Научници већ предвиђају да ће развој Ел Ниња вјероватно учинити 2023. најтоплијом годином у историји. Страхују да ће то вјероватно привремено гурнути свијет преко кључне прекретнице загријавања од 1,5 Целзијуса, зацртан Париским климатским споразумом.

- Врло је вјероватно да би нас сљедећи велики Ел Нињо могао одвести преко 1,5 Целзијуса - рекао је за Гардијан проф. Адам Скаифе из британског "Мет офиса", преноси Курир.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.