Тексас све више контрира администрацији у Вашингтону: Да ли је могућ грађански рат у САД-у

Национална гарда државе поставља бодљикаве жице, а гувернер Тексаса не дозвољава федералној граничној патроли да приђе граници у Игл Пасу. САД траже да се склоне опасне жице и настави изградња ограде. Има ли Тексас право да се оглушује о одлуке Врховног суда, који је наложио да се уклоне жице? Постоје ли оправдани наводи о могућем грађанском рату у Америци? Чија је надлежност граница кад знамо да је Мексико сигурно са једне стране, али Тексас и Вашингтон не могу да се сагласе ко је са друге?

Тензије између тексаских и федералних власти су додатно ескалирале када су се средином јануара у ријеци Рио Гранде удавили једна одрасла особа и двоје дјеце.

Одлуком Врховног суда САД требало је да буде ријешено питање начина борбе против илегалне миграције на ријеци Рио Гранде.

Наиме, у хијерархији моћи институција Сједињених Држава – одлука Врховног суда је најснажнија. Сви велики спорови се рјешавају на Врховном суду, чијим би одлукама требало да се повинују сви, па и амерички предсједник.

Ипак, прошло је више од недјељу дана како је Врховни суд одлучио да власт у Тексасу уклони опасну бодљикаву жицу на граници са Мексиком и настави са изградњом обичне зидане ограде.

Међутим, бодљикава жица којом се републиканске власти у Тексасу боре против илегалне миграције на граници у Игл Пасу и даље стоји.

Национална гарда Тексаса је током претходне недјеље поставила још спорне жице, преноси Си-Ен-Ен.

Врховни суд је одлучио, али како одлуку спровести у дјело?

"Спровођење закона о имиграцији је одговорност савезне владе. Умјесто да помогне у смањењу нерегуларних миграција, држава Тексас је само отежала особљу на првој линији да ради свој посао", рекао је портпарол Одјељења за националну безбједоност.

Тексас наставља да се оглушује o различита мишљења и одлуке, сматрајући да је жица ефикасно средство борбе, као и плутајућe баријере у ријеци Рио Гранде коју мигранти свакодневно прелазе.

Проблем са одлуком Врховног суда јесте што не садржи које кораке би требало предузети за њену имплементацију, каже доцент Факултета политичких наука и политиколог Милан Крстић.

"Одлука Врховног суда је заправо поништила претходну одлуку једног нижег суда из државе Тексас, којом је забрањено савезним органима да склањају жицу коју су поставили органи државе Тексас. Дакле, фактички та одлука је стављена ван снаге, декриминализовано је да савезни органи могу да уклоне жицу, али тиме није експлицитно стављено до знања како и на који начин треба да се изврши уклањање жице", објашњава Крстић проблематику компликоване правне ситуације, преноси РТС.

Одлука Врховног суда је донесена тијесном већином – 5:4 за уклањање жице (Врховни суд чини девет судија од чега је шест наклоњено конзервативним ставовима, а троје је либералнијих гледишта).

"Врховни суд, у којем је већина конзервативних судија, оних који су наклоњени републиканцима, вјероватно је желио да донесе одлуку која неће бити политички много штетна за републиканце, за конзервативце, а која ће ипак очувати уставност САД", оцјењује Крстић.

Републикански гувернер Тексаса Грег Абот изјавио је да ова савезна држава неће дозволити федералној граничној патроли да "икада више приђе том подручју".

Унутрашња безбједност Сједињених Држава сматра да закони могу да се примјењују безбједно, хумано и на уредан начин – те да је потребно уколнити жицу.

Предсједник САД Џозеф Бајден наводи да је учинио све што је у његовој моћи да заштити границе.

Ипак, Абот је критиковао Бајдена због неспровођења закона о имиграцији и истакао уставно овлашћење Тексаса да се брани од инвазије, пошто се талас миграната који пристижу на америчку границу наставио.

Енигма илегалне миграције кроз Тексас

Илегална миграција, чини се, остаје нерјешив проблем за различите администрације Сједињених Држава.

Политиколог Милан Крстић сматра да је ситуација у Тексасу питање начина како се супротставити једном од кључних проблема Америке – илегалној имиграцији са југа.

Става је да није у питању спор Тексаса и савезне владе о томе да ли ће бодљикава жица остати, већ да је корјен сукоба у дубокој подијељености међу партијама Сједињених Држава.

"Гувернер Тексаса, уз подршку 25 републиканских гувернера из других савезних држава, ставио је високо на агенду безбједносних пријетњи питање илегалних имиграција, које су повећане у великом броју у току посљедње године", каже Крстић, уз напомену да у контекст улази и чињеница да је 2024. изборна година у којој Американци бирају новог шефа државе.

Абот жели да представи илегалну миграцију као инвазију на територију САД и да тиме пошаље поруку како актуелна власт, са предсједником Бајденом на челу, недовољно ради на заштити грађана САД од спољне пријетње, објашњава Крстић акције гувернера Тексаса.

Током децембра 2023. године догодило се скоро 250.000 привођења на југозападној граници, а било је више од 300.000 сусрета са мигрантима саопштио је Центар за имиграционе студије.

Процесуирано је готово 10.000 миграната дневно.

Власти у Тексасу су прошле године имигранте аутобусима слале у градове који имају демократске градоначелнике, попут Вашингтона или Њујорка, наводи Глас Америке.

Далеко од отцјепљења, далеко од цивилног рата

Крстић сматра да не постоји разлог да се помишља на идеју сецесионизма Тексаса, већ да је управо спорна ситуација – прилика да републиканци прикажу своју политику као ефикасну, за разлику од демократских власти.

"Заговорници су наратива да управо они (власти у Тексасу) бране Америку, дакле читаву Америку, федерацију, а не само државу Тексас. Они врше дужност коју би требало да врши војска – да брани границе, али војска то не ради и онда ће они да замијене војску САД у спровођењу њене дужности", наводи Крстић.

Каже да је ситуација у Тексасу далека од грађанског рата.

Током године излази нови филм Алекса Гарланда о фиктивном грађанском рату у Америци – "Грађански рат"

"Може да дође до случајних инцидената, али не вјерујем да би они ескалирали у већи оружани сукоб. Сигуран сам да би у том случају предсједник Бајден активирао клаузулу која му омогућава да национализује, односно стави под федералну контролу, Националну гарду", каже Крстић.

Гувернер Абот је прво саопштио да је Тексас спреман за "невјероватан случај" да предсједник Бајден донесе одлуку о федерализацији Националне гарде. Ипак, у посљедњим изјавама истакао је да је то мало вјероватно и да би било ријечи о преседану.

Републиканци у Представничком дому покренули су институцију опозива против Алехандра Мајоркаса, секретара за унутрашњу безбједност. Они оптужују највишег имиграционог званичника Бајденове администрације да одбија да поштује закон и да је прекршио повјерење јавности током рјешавања таласа миграција на граници са Мексиком.

"Док савезна влада игнорише ову кризу, Тексас држи линију"

Гувернер Грег Абот је 2021. године покренуо операцију "Усамљена звијезда" (Lone Star) против илегалне имиграције, откривања и одбијања илегалних прелазака, хапшења кријумчара и чланова картелских банди и заустављања протока дроге.

Највише илегалних имиграната у Сједињеним Државама било је 2015. године – 12,2 милиона, а наредних година се број смањивао.

Информације из 2021. године показују да је број илегалних имиграната поново у порасту.

Процјењује се да у САД тренутно живи 47 милиона имиграната, од чега 10,5 милиона илегалних, пише Истраживачки центар "Пју".

Наводи се да већина илегалних миграната ради на пословима који се описују као "есенцијални", попут рада у индустрији хране – производњи, дистрибуцији и другим секторима. Осам милиона илегалних и легалних миграната ради у индустрији хране.

Мексиканци су најзаступљенија националност међу илегалним мигрантима. С југа у "Обећану земљу" долазе и из других земаља Средње и Јужне Америке.

Портале у Тексасу, а ни главне америчке медије, не мори превише питање "тексаске жице".

Није на помолу грађански рат у Америци, а о отцјепљењу је вјероватно мало који грађанин Тексаса и помислио.

Илегалне миграције остаће питање за гласаче демократа и републиканаца и оних на међи.

Нерјешиви проблем за бројне администрације САД – имиграционо питање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.