Талибанима теже у канцеларији него у борби – недостаје им џихад
Неки талибански војници постављени су на привилегована мјеста у влади, али одбачени од свог сеоског живота, оног гдје су као ратници носили оружје, сада су уклопљени у владајућу машину – пет талибанских војника каже да су преморени градским животом, према извјештају Сабавуна Самима, независног истраживача.
Самимове интервјуе крајем 2022. године са петорицом мушкараца — командантом, снајперистом, замјеником команданта и двојицом борца — објавила је 2. фебруара непрофитна организација Afghanistan Analysts Network (ААН).
Они приказују како је петоро ратника, старих од 24 до 32 године, прешло пут од посматрања неба ради удара дронова до борбе са свакодневним урбаним биткама попут зависности од интернета и захтјевних шефова.
"Друштвени утицај живота у урбаном контексту на ове Талибане је примjетан", написао је Самим у свом извјештају.
"Рурални и урбани, борци и цивили, медреси и школовани у школама, побједници и они којима сада владају, жене у јавности са 'отвореним' лицима и мушкарци чије женске рођаке живе у пурдаху", додао је истраживач.
Недостаје им "вријеме џихада"
"Талибани су некада нису имали ограничења, али сада сједимо на једном мјесту, за столом и компјутером 24 сата дневно, седам дана у недјељи", Хузаифа, 24-годишњи снајпериста који сада ради у полицијском округу у Кабулу, рекао је Самиму. "Живот је постао тако напоран; радите исте ствари сваки дан."
Хузаифа је, као и његова четири брата по оружју, ожењен и има дјецу, наводи извјештај ААН. Свих петоро су били само дјеца или нису били ни рођени када су снаге предвођене САД збациле талибане 2001. Већина никада није видјела Кабул до 2021. године.
Провели су између шест и 11 година борећи се за талибане, придруживши им се када су били тинејџери, написао је Самим.
Камрану, 27-годишњаку, који сада ради у министарству унутрашњих послова као замјеник команданта групе, и даље недостаје "вријеме џихада", рекао је он, према извештају ААН-а.
"Сада, када је неко номинован за државни посао, прво пита да ли та позиција подразумијева ауто или не", рекао је Камран Самиму. "Некада смо живјели међу људима. Многи од нас су се сада затворили у своје канцеларије и палате, напуштајући тај једноставан живот".
Откривање Твитера, гужва у саобраћају и разговора са женама
Абдул Нафи, 25, борац који сада ради као извршни директор у влади, рекао је да је морао да научи како да користи компјутер за свој нови посао, како извјештава ААН.
Ипак, нема много посла за њега, па већину времена проводи на Твитеру, рекао је Самиму.
"Повезани смо на брзи Wi-Fi и интернет. Многи муџахедини, укључујући и мене, су зависни од интернета, посебно Твитера", рекао је он.
Према Самиму, још један нови извор забринутости за Абдула Нафија је разговор са женама, за чија права међународни надзорници кажу да су више пута кршена откако су талибани преузели власт. Строго тумачење исламског закона од стране талибана значи да њихови лидери вјерују да мушкарци и жене треба да буду одвојени на јавним мјестима.
Абдул Нафи је описао своје запрепашћење што има жену у истој компјутерској класи као и он, и рекао да се плашио да приђе локалном базару због сусрета са женама, према извјештају.
Хузаифа, снајпериста који ради у полицији, рекао је да су се он и његови сарадници у почетку крили од жена које су им се обраћале за помоћ, јер "никада у животу нисмо разговарали са непознатим женама".
Талибанске власти су морале да им кажу да је по исламском закону легално разговарати са женама, јер је то њихов посао као органа за спровођење закона, рекао је Хузаифа Самиму.
За Омара Мансура, 32-годишњег команданта "баченог" на високо позиционирану државну позицију, саобраћај и рента су двије његове највеће замjерке у Кабулу.
"Оно што ми се не свиђа у вези са Кабулом су све веће гужве у саобраћају. Прошле године је то било подношљиво, али у посљедњих неколико мјесеци постаје све више и више загушено", рекао је он Самиму. Омар Мансур зарађује 180 долара мјесечно и каже да је кирија превисока да би могао да приушти довођење породице у Кабул, чак и на његовом нивоу стажа.
Абдул Салам, 26, фармер који се неколико пута борио за талибане, сада ради на путним контролним пунктовима, и пожалио се да осјећа да се однос талибана према борцима погоршао јер војници више нису драгоцјена људска снага у мирнодопским временима, наводи ААН.
"Постоји изрека у нашим крајевима да је новац као оков. Сада, ако се жалимо, или не дођемо на посао, или не поштујемо правила, они нам смањују плату", рекао је Самиму.
Салам је, заједно са неколико других талибанских бораца са којима је разговарано, сматрао да је и јавност престала да их поштује.
Рекао је Самиму да је покушао аутостопом да се врати у своју родну провинцију Кандахар. Када се аутомобил зауставио поред пута, затекао је старијег човека који је застао у својој старој Короли да му каже да не треба да тражи помоћ јер треба да води нацију, према извјештају ААН-а.
Самим и мрежа авганистанских аналитичара нису одмах одговорили на Инсајдерове захтјеве за коментаром, преноси Б92.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
