"Тагесцајтунг”: СAД желе да подијеле Балкан на српску, хрватску и албанску зону

Међутим, уступци Србији могли би изазвати опасне конфликте, пише Тагесзеитунг (ТАЗ) из Берлина.

Тагесзеитунг пише како САД и ЕУ на Балкану настоје прихватити етнонационалиситчке позиције јер се надају се да ће тако „ограничити” утјецај Москве. „Они чак теже и нагодбама с политичарима који бране ратне злочине и отворено се показују као симпатизери Путина”, оцјењује Тагесцајтунг (Таз).

„Дуго времена је западна стратегија била демократизирати државе западног Балкана и увести их у заједницу вриједности ЕУ. Од тога се, према мишљењу неких америчких критичара, одустало. Демократизација друштава, суочавање с прошлошћу и проведба људских права у коначници више не играју никакву улогу. Тако то у најмању руку види политолог Јанусз Бугајски, који полази од тога да САД заправо желе подијелити Балкан на три зоне утјецаја: српку, хрватску и албанску. САД и ЕУ, према његовом мишљењу, сада теже договору са етнонационалистичким снагама на Балкану и одустајању од досадашњих прозападних и демократских позиција. С обзиром на рат у Украјини, у Вашингтону се надају да ће аутократског предсједника Александра Вучића привући на страну Запада и истодобно угодити хрватској десници која је наклоњена Путину.

Је ли то још једна прекретница? Под утјецајем рата у Украјини Запад мијења своју балканску политику. Ипак уступци Србији могу довести до опасних сукоба, сматра један од најбољих познаватеља региона, Курт Бассуенер, из института ДПЦ”, пише Тагесцајтунг, преноси Дојче Веле.

њемачки лист даље наводи: „То да су у Црној Гори након прошлих избора ојачале просрпске а тиме и про-Путинове снаге су САД и ЕУ једноставно прихватили. У БиХ је ослабљен отпор према Милораду Додику, који често отворено наступа као пријатељ Путина”.

Шта ће урадити Берлин?

„Додик жели ведрити и облачити у цијелој Босни без обзира на државну владу, Врховни суд, међународне институције и бошњачко већинско становништво у Сарајеву. Додик би чак најрадије укинуо позицију високог представника међународне заједнице коју тренутно обнаша њемачки политичар из ЦСУ-а Цхристиана Сцхмидта. Но Додик то више не мора радити, јер САД, ЕУ и високи представник му чак више ни не пријете консеквенцама због његове политике”, пише таз.

Чини се и да „антидемократски, националистички екстремисти хрватског народа у Босни и Херцеговини имају подршку, чак и против воље Бошњака. С подршком из Загреба и широкораспростањеним лобирањем из Брисела херцеговачкој екстремистичкој странци ХДЗ је пошло за руком да преузме власт у Федерацији БиХ. Мјесецима су Есцобар, Боррелл и Лајчак вршили притисак на ненационалистичке странке да пристану на коалицију са хрватским националистима. Циљ је био избацивање из власти бошњачке муслиманске националне странке СДА”, пише Таз.

„Политика САД-а и ЕУ подупире антидемократске снаге на Балкану и ствара опасан потенцијал за сукоб. Бројни људи у Сарајеву се питају гдје је заправо глас њемачке политике, који је донедавно доживљавао као позитиван. Он се тренутачно не чује. Хоће ли Берлин, министрица вањских послова, Зелени и њемачки активисти за заштиту људских права без поговора прихватити промјену парадигме на Балкану”, пита се Тагесцајтунг.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.