Свјетска банка: Глобална економија би могла да падне у рецесију 2023.

Танјуг
Свјетска банка: Глобална економија би могла да падне у рецесију 2023.

ВАШИНГТОН - Свјетска банка оборила је данас прогнозе раста за 2023. годину на ниво који је на ивици рецесије за многе земље, а као разлог се наводи утицај интензивираног повећања каматних стопа, наставак рата у Украјини и колапс главних мотора глобалног економског раста.

Очекује се глобални раст бруто домаћег производа од 1,7% у 2023, што је, ако се изузму рецесије 2009. и 2020. године, најнижа стопа за скоро три деценије, наводи се у извештају СБ, преноси Ројтерс.

У претходном Извештају о глобалним економским перспективама, објављеном у јуну 2022. године, банка је прогнозирала глобални раст у 2023. од 3,0 одсто. 

Међутим, како је саопштено, дошло је до великог успоравања у развијеним економијама, укључујући прогнозиране оштре резове на 0,5 одсто и за Сједињене Америчке Државе и еврозону, што би могло наговестити нову свјетску рецесију за мање од три године након последње. 

 „С обзиром на осјетљиве економске услове, сваки додатни неповољни утицај, попут инфлације више од очекиване, наглог пораста каматних стопа да би је обуздали, поновног оживљавања пандемије Ковид-19 или ескалације геополитичких тензија – могли би гурнути глобалну економију у рецесију", упозорава Свјетска банка.  

Суморни изгледи ће бити посебно тешки за тржишта и економије у развоју, док се боре са великим теретом дуга, слабљењем валута и растом прихода, као и успоравањем пословних инвестиција, чија се годишња стопа раста у наредне две године предвиђа на 3,5 одсто, што је за око половину ниже у односу на последње двије деценије.  

"Успоравање раста и пословних инвестиција имаће поражавајуће посљедице на образовање, здравство, сиромаштво и инфраструктуру, укључујући и све веће захтјеве услед климатских промјена",  истакао је предсједник Свјетске банке Дејвид Малпас у саопштењу. 

Раст Кине у 2022. пао је на 2,7%, што је други најнижи резултат од средине 1970-их, изузимајући 2020. годину, када је услијед пандемије Ковид-19 дошло до превирања на тржишту некретнина и суше, који су погодили потрошњу, производњу и улагања, стоји у извјештају Свјетске банке.

Предвиђен је опоравак раста на 4,3% за 2023. годину, што је 0,9 процентних поена испод јунске прогнозе. 

Свјетска банка примјећује да су неки инфлаторни притисци почели да јењавају крајем 2022. године због нижих цијена енергије и роба, али да услијед нових ризика базна инфлација може потрајати. 

Ово би могло довести до тога да централне банке реагују повеćањем каматних стопа више од тренутно очекиваног, што ће додатно успорити глобални привредни раст, додаје се у саопштењу.  

Свјетска банка је затражила већу подршку међународне заједнице земљама са ниским приходима које су у све већем ризику од дужничке кризе. 

Нова концесиона финансирања и грантови потребни су заједно са коришћењем приватног капитала и домаћих ресурса који помажу у повећању улагања у климатску адаптацију, људски капитал и здравље, наводи се у извештају. 

Одбор извршних директора Светске банке ове недеље разматра нову "развојну мапу пута" за институције у правцу проширења кредитних капацитета усмјерених на климатске промјене и друге глобалне кризе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана