Свијет страхује од ескалације рата у Украјини
КИЈЕВ - Конвоји руске армије који су са сјевера, истока и југа ушли у дубину украјинске територије увели су планету у атмосферу напетости каква није виђена од врхунца Хладног рата. Стари поредак испраћен је у историју.
Сједање за преговарачки сто Москве и Кијева о прекиду рата у Украјини готово је немогућа мисија, а свијет је, годину дана од почетка крвавог сукоба ове двије земље, у страху од ескалације рата.
Рат у Украјини, највећи на тлу Европе у овом вијеку, почео је 24. фебруара 2022. године и једино што се поуздано зна у вези с њим јесте да се не назире крај ни како ће се завршити.
Ништа више није исто, а повратка на старо, по свему судећи, неће ни бити. Рат у Украјини увео је цивилизацију у борбу за нову подјелу моћи у којој се не искључује ни апокалипса новог вијека нуклеарни рат. За нама је година која је буквално промијенила свијет, преносе свјетски медији.
Володимир Зеленски, украјински предсједник, поручио је у петак да Русија мора да буде поражена у Украјини, како би престала са покушајима освајања територија које је некада контролисала.
„Русија мора да изгуби у Украјини“, рекао је Зеленски.
Дмитриј Медведев, замјеник предсједника Савјета за националну безбједност Русије, оцијенио је да ће побједа Русије бити достигнута.
„Вратићемо наше територије и поуздано заштитити наш народ који је страдао“, написао је Медведев на Телеграму.
Владимир Путин, предсједник Русије, објавио је 24. фебруара 2022. године, почетак „војне операције“, како је Русија зове, а 150.000 руских војника добило је наређење за покрет.
Путин је тада рекао да је циљ „специјалне војне операције“ денацификација и демилитаризација Украјине и ослобађање Донбаса од окупације украјинских екстремиста.
Излазак Русије из програма ограничавања нуклеарног наоружања средњег и дугог домета „Старт“ драстично повећава ризик и од употребе атомског оружја, што савремену цивилизацију доводи на руб пропасти.
Највећи ризик и даље лебди у ваздуху да ли ће будући свјетски поредак бити скројен притиском црвеног атомског дугмета.
Иако нико ништа не тврди, посљедњи говори Путина и Џозефа Бајдена, предсједника Америке, дубоко забринутом човјечанству не уливају ни наду нити оптимизам.
„Лидери ЕУ су поручили да се неће смирити док Украјина не превлада у сукобу са Русијом“, саопштено је из Европског савјета.
Јенс Столтенберг, главни секретар НАТОа, рекао је да се Путин „припрема за нови рат“ и да жели Европу у којој Русија „може диктирати шта комшије раде“.
Урсула фон дер Лајен, предсједница Европске комисије, рекла је да Путин није успио постићи ниједан од својих стратешких циљева и да Русија постаје све изолованија.
Столтенберг је упутио упозорење Пекингу да не шаље оружје Русији.
Слање смртоносне помоћи Москви у Кини, упозорио је Столтенберг, била би „врло велика грешка ово је врло озбиљно“.
Кина је у петак, на годишњицу почетка рата у Украјини, објавила документ од 12 тачака у којем детаљно износи свој став о том рату и позива на прекид непријатељстава и мировне преговоре.
Ентони Блинкен, државни секретар САД, саопштио је да је Путин започео рат у Украјини и да има моћ и да га оконча.
Матеуш Моравјецки, пољски премијер, изјавио је у петак да је Пољска испоручила четири тенка леопард 2 Украјини и да је спремна да брзо испоручи додатни број њих, пренио је Реутерс.
Олаф Шолц, њемачки канцелар, рекао је у петак да питање о томе да ли Украјини послати војне авионе „тренутно нема смисла“.
Шолц је изразио страховање да би сукоб у Украјини могао постати дуготрајан рат, али је нагласио да ће Запад и Њемачка помагати Кијеву све док је то потребно.
Западне земље, прије свега земље ЕУ и САД, послале су у Украјину десетине милијарди долара вриједне помоћи, а само је Вашингтон до сада послао више од 29,3 милијарде долара војне помоћи.
У фокусу медија током протеклих годину дана, највише пажње су добиле испоруке њемачких тенкова леопард 2 и америчких М1 абрамс тенкова, али и америчких вишецијевних бацача ракета химарс.
Једногодишњи сукоби на истоку Европе донијели су разарање градова, индустрије, инфраструктуре и велике економске посљедице, највише по Европу, која је зависила од руског гаса, а кога нема због санкција које су Русији уведене. Широм свијета одржани су антиратни протести са којих је поручено да рат у Украјини треба што прије да се заврши.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.