Све већи број самоубистава међу љекарима и медицинским сестрама

ГС
Све већи број самоубистава међу љекарима и медицинским сестрама

ЛОНДОН - Широм свијета, вјероватноћа да ће љекари починити самоубиство је два до пет пута већа од опште популације, а жене и млађи љекари су посебно под високим ризиком.

Најновији подаци Канцеларије за националну статистику показују алармантно стање у Великој Британији, преноси Кликс.ба. У 2020. године 72 медицинска професионалца (укључујући докторе, медицинске сестре, терапеуте, стоматологе и бабице) одузела су себи живот, што је више од једног седмично, преноси Алџазира.

Самоубиство је такође распрострањено међу медицинским сестрама: више од 360 покушаја самоубиства у 2022.

Фактори који доприносе високој стопи самоубистава у медицинској заједници су добро познати. Међу њима су огроман притисак, малтретирање и узнемиравање у оквиру ригидно хијерархијске радне културе, недостатак сна, лоше структуре подршке и ограничени ресурси за запослене који се крећу ка изгарању.

Невиђена мјера штедње за британску Националну здравствену службу (НХС), која је почела 2010. године након што је влада рекла да су потребна смањења јавних расхода за рјешавање буџетског дефицита, појачала је притисак на здравствене раднике, јер су болнице биле присиљене да смање прве услуге.

Отприлике у исто вријеме, од 2009. до 2019. године, број пријема у болницу растао је за 20 одсто сваке године, док се број људи који чекају лијечење повећао скоро два пута са 2,2 милиона на 4,3 милиона.

Затим је дошла пандемија КОВИД-19, која је додатно погоршала стрес на ионако преоптерећен и недовољно финансиран здравствени систем.

Иако нема пуно података који би доказали или оповргли везу између смањења владиног финансирања и радних услова љекара и медицинских сестара Кевин Теох, организацијски психолог који је радио на истраживачком раду (ПДФ) о менталном здрављу британских љекара, каже да “постоји неколико замјенских мјера које можемо погледати” како бисмо измјерили учинак.

- Видимо виши ниво стреса међу особљем НХС-а у болницама гдје су такође високе стопе попуњености кревета и хитних пријема. Када дође до смањења средстава за социјалне услуге и социјалну заштиту, НХС на крају покупи застој - објашњава он.

Због штедње већи број пацијената чека дуже на медицинске интервенције, а њихова стања могу постати сложенија, тврди Гаил Кинман, такође психолог за здравље на раду.

- Мање вас је (љекара), мање опреме и ресурса, али и даље морате радити свој посао под огромним притиском на нивоу који се од вас очекује. Здравствено особље на крају очекује да треба да жртвује себе, своје здравље и лични живот за своје пацијенте - додао је.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана