Сукоби на мору пријете свјетској економији

Јужно кинеско море – за Кинезе је то једноставно Јужно море, а Вијетнамци га називају Источно море – дио је западног Пацифика.

Ово рубно море, с површином од око 3,5 милиона квадратних километара, смјештено је између Кине, Тајвана, Филипина, Индонезије, Вијетнама, Тајланда, Камбоџе и Малезије, пише Дојче веле.

Преко тог мора годишње се транспортује око 40 одсто свих свјетских нафтних деривата. Према подацима Конференције Уједињених нација о трговини и развоју (УНЦТАД), тамо се одвија трећина укупне свјетске поморске трговине.

Глобални економски фактор

Научници са америчког Универзитета Дјук процјењују да се само између Јужног кинеског и Источног кинеског мора, дакле у области између Кине, Корејског полуострва и Јапана, годишње превози роба вриједна 7,4 билиона америчких долара.

Према подацима Центра за стратешке и међународне студије из Вашингтона, сваке године десетине хиљада бродова пролазе кроз Јужно кинеско море.

Они превозе 40 одсто увоза и извоза Кине, више од 30 одсто индијске трговине и око 20 одсто јапанске трговине с остатком свијета.

Економије ове три државе зависе од несметаног промета овим поморским путем. Јужно кинеско море је од велике важности како за унутрашњу азијску трговину, тако и за трговину с Европом, Блиским истоком и Африком.

Кина против остатка свијета

Пекинг полаже право на готово цијело Јужно кинеско море, док остале обалске земље оптужују Кину да крши њихове искључиве економске зоне.

Народна Република Кина игнорише арбитражну пресуду Међународног суда правде у Хагу, према којој Пекинг нема право на ту експанзију.

Кина све чешће спроводи агресивне војне акције на овом поморском путу, укључујући сукобе с филипинским бродовима, што појачава страхове од оружаног сукоба.

Сједињене Државе више пута су упозориле да су у случају сукоба обавезне да пруже војну помоћ Филипинима, а то укључује и инциденте у Јужном кинеском мору.

Вијетнам је прошлог мјесеца поднио захтјев Уједињеним нацијама за проширење свог утицаја изван тренутне зоне од 200 наутичких миља, а сличан корак су у јуну предузели и Филипини.

Кина такође сматра острво Тајван, које се након грађанског рата прије 75 година прогласило самосталном државом, “отпадничком провинцијом“ која би требало да буде интегрисана у кинеску територију.

Нагађања да би Пекинг то могао спровести војним путем додатно појачава страхове од рата у региону.

Море богато ресурсима

У Јужном кинеском мору су већ доказана или очекивана налазишта природног гаса у количини од 5,38 билиона кубних метара и око једанаест милијарди барела нафте, према подацима америчке Агенције за енергетску информацију (ЕИА).

У спорном морском подручју налазе се и велике количине ријетких земаља које су изузетно важне за кинеску економију. Процјене су да у Тихом океану постоје око хиљаду пута богатија лежишта тих земаља и метала него у свим другим познатим налазиштима.

Половину тих ресурса тренутно контролише Кина, а они су кључни за транзицију ка коришћењу “зелених” енергија.

Још једно кризно жариште

Од прошле године глобална трговина пати због напада јеменских побуњеника Хута, савезника Ирана, у Црвеном мору. Побуњеници нападају трговачке бродове као одговор на офанзиву Израела на Газу након напада Хамаса у октобру прошле године.

Велике бродарске фирме сада преусмјеравају бродове из Црвеног мора и Суецког канала око Рта добре наде на јужном шпицу Африке.

То продужава превоз за отприлике десет дана, повећава трошкове осигурања, оптерећује животну средину, доводи до већих трошкова горива и узрокује кашњења у превозу контејнера у Европи и Азији.

Док се рат у појасу Газе шири на цијели Блиски и Средњи исток, отвара се још једно подручје сукоба на Ормуском мореузу, под контролом Техерана.

Кроз овај пролаз на улазу у Персијски залив пролази трећина свјетског транспорта нафте.

Највеће уско грло у региону

Главни спор остаје однос Пекинга према Филипинима и – наравно – Тајвану. Права опасност за свјетску трговину ипак пријети у Малајском мореузу.

Овај уски пролаз налази се јужније, између Малезије, Индонезије и Сингапура.

Прошле године, према подацима америчке агенције ЕИА, кроз овај пролаз дневно је транспортовано око 23,7 милиона барела нафте и нафтних производа. То је 13 одсто више него кроз Ормуски мореуз у истом раздобљу.

Малајски мореуз на најужем делу широк је свега 64 километра, а већ сада се тамо догађају судари бродова и саобраћај је изузетно густ. Осим тога, ово морско подручје опасно је због пљачки и пирата.

Низ геополитичких стручњака и војних аналитичара предвиђа да би, у случају кинеског напада на Тајван, САД са својим савезницима могле да блокирају Малајски мореуз.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.