Стотину дана до америчких избора: Шта се може очекивати
БЕОГРАД - Политичка ситуација у Сједињеним Америчким Државама за само двије недјеље се драматично промијенила, али тешко је и осјетљиво прејудицирати шта се све може догодити у наредних сто дана до 5. новембра када најмоћнија држава свијета бира свог предсједника, наводи се у најновијој анализи Института за политику и економију Југоисточне Европе (Ипесе).
Свега двије недјеље, након што је актуелни предсједник САД Џозеф Бајден рекао да би само "свемогући Господ могао да га убиједи да одступи од кандидатуре, он је саопштио да напушта предсједничку трку и предлаже потпредсједницу Камалу Харис да буде кандидат на новембарским изборима.
Како се наводи, атентат на Доналда Трампа је наметнуо нову слику избора и предсједничкој кампањи дао нову димензију, а судећи по оцјенама јавног мњења, Трампу је убризгао нову популарност.
Колико год да је Бајден отворио пут за своју потпредсједницу Камалу Харис, она није званичан предсједнички кандидат, јер Демократска странка треба службено да изабере новог кандидата на Националној конвенцији демократа у Чикагу од 19. до 22. августа.
"Намеће се питање - Да ли је паметно и прагматично толико чекати и какву ће шансу будући кандидат имати ако му остаје само три мјесеца за кампању? Готово да неће имати могућност да закорачи у све државе, нити да води кампању како је уобичајено", наводи Ипесе.
Посљедње анкете показале су да републикански кандидат Доналд Трамп има минималну предност у односу на Харис, а да би ублажили ове потешкоће, велике су шансе да Демократска странка организује онлајн гласање прије конвенције и процјене су да то може да се догоди у наредних седам до 10 дана, а да се на конвенцији у другој половини августа само церемонијално потврди кандидатура.
Ако се ипак, што је мање извјесно, демократе одлуче за званичан одабир сљедећег мјесеца на конвенцији, то би био много исцрпљујућ и компликован процес за партију, а у неким државама и неизводљив јер раније затварају могућност да се пријављују нови кандидати.
Релевантне анкете су још прије неколико мјесеци показале да Трамп има предност у односу на Бајдена. Након предсједничке дебате и покусаја атентата, та предност се само повећавала.
Према националном истраживању коју је провео "CBS News", Трамп је са 52 одсто водио испред Бајдена који је носио 47, док је предвиђање за трку са Харис било 51 Трамп, 48 Харис.
Све ово је врло начелно и проценти су и даље неизвјесни, а озбиљна и релевантна истраживања рејтинга, која укључују и одговор на посљедње догађаје, могу да се очекују у америчкој јавности тек за 10 дана.
"До тада трка траје, кампања демократског кандидата ће бити никад краћа, а републиканска артиљерија је врло оштра и љута тврдећи да је њиховом кандидату сада још извјеснија доминација. Демократе, ипак, без сумње нису уједињене око приједлога кандидата, а процјене су да ће је већина демократа подржати и дати глас Харис, ако не са мотивом 'глас за њу', онда са мотивом 'глас против Трампа', уколико се процијени да она има највише шансе да му стане на црту", оцјењује Ипесе.
Од могућих изазивача и конкурената Камале Харис у Деморкатској странци, помиње се и бивша прва дама САД, Мишел Обама, која, иако није јавно показала интересовање за кандидатуру, има обећавајуће анкетне бројке и популарност и у јавности се спекулише да би могла да буде номинована.
Помињу се и Гречен Витмер (52), гувернерка Мичигена, затим Џо Манчин (76), сенатор из Западне Вирџиније, Џош Шапиро (51), гувернер Пенсилваније, као и Гавин Њусом (57), гувернер Калифорније, који је додуше раније истакао да се неће кандидовати против Камале.
"Опција је прегршт, сигурности нема, потези се прате даноноћно. Ако се некада могло рећи: '100 дана пред изборе је практично већ све готово', сада се може рећи: 'тек је све почело'. Бајден можда јесте изгубио, али Трамп и даље није побиједио", закључује Ипесе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
