Шта се очекује од самита НАТО у Вилњусу

Указује да је главни град Литваније Вилњус, где ће 11. и 12. јула бити одржан самит Алијансе, на само 200 километара од границе са Русијом у Калињинграду, да до границе Украјине, коју је Русија напала, има 360 километара, а да је граница руског савезника Бјелорусије, удаљена само 35 километара.

За обезбјеђење највећег самита шефова држава и влада у историји Литваније, њена војска и НАТО стављају на располагање 4.000 војника. Ако се додају полиција и тајне службе, онда је број ангажованих људи 12.000.

Литванске дипломате кажу да се „мора рачунати са руским провокацијама“, а у обезбјеђење је укључена и њемачка војска, па су противваздушни системи Патриот за потребе самита привремено стационирани око Вилњуса.

Простор сајма у главном граду Литваније реновиран је за потребе самита. Скуп ће земљу коштати 38 милиона евра.

Предсједник Литваније Гитанас Науседа сматра да су то добро уложене паре и да добро организованим самитом Литванија показује како је довољно „одрасла” да омогући историјски скуп.

Он је заговорник енергичне помоћи Украјини и њеног чланства у НАТО-у и сматра да је потребно да се искористи слабост предсједника Русије Владимира Путина послије покушаја пуча Вагнерових плаћеника.

Украјински предсједник Володимир Зеленски је више пута понављао да је Украјина спремна за чланство у НАТО и да чека на то када ће НАТО бити спреман за Украјину.

Он је рекао да разумије да Украјина не може постати члан западног војног савеза за вријеме оружаног конфликта, али очекује гаранције безбједности.

-Гаранције безбједности нису важне само за Украјину већ и за околне државе, због руске агресије у Украјини и могуће руске агресије у другим дијеловима Европе - каже Зеленски.

Очекивања Кијева су велика, али њемачки канцелар Олаф Шолц, као и низ других шефова држава и влада већих чланица, био је јасан: “Не може бити приступања нашем одбрамбеном савезу за вријеме рата. Једна од претпоставки чланства јесте да нема неријешених пограничних сукоба”.

Клаудија Мајор, стручњак за безбједносну политику при берлинској Фондацији наука и политика, сматра да еемачки канцелар превише оклијева и препоручује да дијелови Украјине који су под чврстом контролом Кијева већ сада буду примљени у НАТО.

Тако би, према њој, Украјина постала прави савезник и њу би онда НАТО морао да брани.

-То није брз и једноставан процес. Прикључење НАТО је повезано са бројним ризицима. Али ако сада кажемо да је чланство могуће тек послије рата, онда је то фактичка мотивација за Русију да бесконачно продужи рат и тиме фактички има вето на право Украјине да слободно бира савезништва -  рекла је Мајор за АРД. Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, чији је мандат недавно продужен за годину дана, неуморно понавља да ће чланице Алијансе помагати Украјини оружјем, муницијом и обуком онолико дуго колико јој буде потребно да потисне напад Русије.

У дипломатским круговима се говори да међу 30 делегација чланица НАТО-а још нема сагласности о појединостима у политици према Украјини и о плановима одбране за одвраћање могућих руских напада, наводи DW.

Додаје се да Мађарска, која је благонаклона према Русији, није превише ангажована у помоћи Украјини, да се Француска у посљедње вријеме залаже за брз пријем Украјине у НАТО, Њемачка и друге западне земље више оклијевају, док балтичке државе захтијевају више оружја, муниције и заправо више свега за Украјину.

Штефани Бабст, некада високопозиционирани стручњак НАТО-а за стратегију, каже да је лијепо отићи на самит и рећи „ми смо сви сложно на једној страни“.

-Жао ми је, али то је глупост. Свако може да види да постоје различити приступи. А када ми то видимо, то може да види и Путин. И Кинези и Иранци то такође могу - истиче Бабст.

Она сматра да је одлучујуће како ће се у спорним темама поставити САД као лидер НАТО.

Предсједник САД Џозеф Бајден изјаснио се против брзог примања Украјине у НАТО, али намјерава да обећа већу војну помоћ.

Осим тога, жели да утиче на турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана да одустане од отпора пријему Шведске у пуноправно чланство Алијансе.

Ердоган ће данас у Вилњусу, прије почетка самита, срести шведског премијера Улфа Кристерсона.

Шеф шведске владе је прошле недјеље био у Бијелој кући да затражи подршку.

Турска и даље оптужује Шведску да не чини довољно против курдских терориста који бораве у тој скандинавској земљи.

И мађарски парламент за сада није изгласао пријем Шведске, али генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг каже да је рјешење проблема на помолу.

Замјеница премијера Украјине Олха Стефанишина је претходних неколико мјесеци путовала Европом како би лобирала за приступање Украјине ЕУ и НАТО-у.

Узимајући у обзир препирке унутар НАТО-а, она изгледе за јасно обећање Украјини да ће бити примљена у НАТО процјењује ријечима: “НАТО је веома специјална организација. Добити одговор од НАТО-а различито је од тога како дјелују остали политички пријатељи широм свијета”.

То значи, остаће неодређено, оцјењује се у коментару DW.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.