Шта кажу анкете: Камал или Трамп
ВАШИНГТОН - За разлику од других демократских држава, у САД не побјеђује нужно кандидат са највише гласова на нивоу цијеле земље.
Предсједничка кандидаткиња владајућих демократа Камала Харис има већу подршку бирача од њеног републиканског ривала Доналда Трампа у три кључне америчке савезне државе које би могле пресудно да утичу на исход предстојећих избора, показало је ново истраживање.
Према истраживању листа New York Times и Сијена колеџа, спроведеном од 5. до 9. августа, уз маргину грешке од 4,2 до 4,8 посто, потпредсједницу САД Камалу Харис подржава 50 одсто вјероватних гласача у Пенсилванији, Мичигену и Висконсину, док је 46 посто за Трампа, бившег шефа државе.
Порастао рејтинг Камал Харис
Кад је ријеч о регистрованим бирачима, у Пенсилванији је Харис три посто испред Трампа, у Мичигену заостаје за њим два одсто, док у Висконсину има пет одсто предности. За демократе је нарочито значајно да је рејтинг потпредсједнице САД у Пенсилванији порастао за 10 посто у посљедњих мјесец дана.
Према оцјени New York Times-а, прошлоседмично истраживање је најновији показатељ да је дошло до преокрета у корист Демократске странке откако се 81-годишњи предсједник САД Џо Бајден 21. јула повукао из трке за Бијелу кућу и подржао Камалу Харис.
Истраживања спроведена током посљедње године показивала су да су Трамп и Бајден, који је тада био очекивани предсједнички кандидат демократа, или изједначени или да је републиканац у благој предности.
"Појас рђе"
Иако је нова трка – између Камале Харис (59) и Трампа (78) – тек на почетку, што значи да су могуће промјене у ставовима бирача, демократе су сада у знатно бољој позицији него прије мјесец у Пенсилванији, Мичигену и Висконсину, државама које су у претходним изборним циклусима имале пресудан утицај на исход избора.
Те три државе из такозваног "појаса рђе“ (Rust Belt) биће кључне и на изборима 5. новембра, будући да би Камала Харис, ако побиједи у свакој од њих, готово извјесно постала прва предсједница САД.
За разлику од других демократских држава, у САД не побјеђује нужно кандидат са највише гласова на нивоу цијеле земље, већ онај који "сакупи“ најмање 270 од 538 електора, привремених делегата који се у децембру састају (електорски колеџ) да формално изаберу предсједника. Будући да је тај чин формалност, побједник је познат одмах послије избора.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
