Савезници САД против слања касетних бомби, Украјина признала одговорност за напад на Кримски мост

Украјинска званичница:273 дана откако смо задали први ударац на Кримском мосту

Украјина је први пут признала да је одговорна за напад на Кримски мост у октобру прошле године, преноси агенција РИА Новости.

-273 дана откако смо задали први ударац на Кримском мосту како би пореметили руску логистику - написала је замјеница министра одбране Украјине Ана Маљар на Телеграму. Крајем маја шеф Украјинске службе безбједности (СБУ) Василиј Маљук рекао је да Кијев жели да „пресјече логистички пут” до полуострва и да је предузео одговарајуће мјере, али није прецизирао које.

Начелник Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине Кирил Буданов је негирао да украјинске обавјештајне службе стоје иза напада на мост.

Рано ујутру 8. октобра прошле године камион је дигнут у ваздух на Кримском мосту, због чега се запалило седам железничких цистерни са горивом из воза који се кретао жељезничким дијелом прелаза. Експлозија на мосту дјелимично је уништила друмски дио моста, због чега је привремено заустављен саобраћај.

ФСБ је објавио да су за експлозију на Кримском мосту (познатом и као Керчки мост) одговорни Главни обавештајни директорат украјинског Министарства одбране и њен директор Кирило Буданов. У том случају ухапшено је укупно осам особа.

Украјински министар: Руска инвазија нанијела 56 милијарди долара еколошке штете

Украјинска државна инспекција за животну средину саопштила је да је руска инвазија у пуном обиму изазвала еколошку штету од 55,9 милијарди долара, изјавио је министар заштите животне средине и природних ресурса Украјине Руслан Стрилетс.

Према његовим ријечима, један дан рата узрокује 111 милиона долара еколошке штете, преноси Кијев индепендент.

Стрилетс је навео да тај износ не укључује штету изазвану експлозијом бране Каховка 6. јуна.

-Русија ће платити сваки дан овог рата. За свако изгорјело дрво. За свако оскврњено парче украјинске земље. Зато се уједињујемо са цијелим цивилизованим свијетом и радимо на признавању екоцида у међународном праву - рекао је Стрилетс.

Више савезника критиковало одлуку САД о испоруци касетне муниције Украјини

Више америчких савезника, УН и хуманитарне организације критиковали су одлуку Вашингтона да Украјини испоручи касетне бомбе, преноси BBC.

У петак су САД потврдиле да шаљу касетну муницију Украјини, коју је више од 100 земаља забранило због опасности које представљају за цивиле.

Амерички предсједник Џозеф Бајден је то назвао “веома тешком одлуком”, а Велика Британија, Канада, Нови Зеланд и Шпанија су у суботу саопштиле да се противе употреби таквог наоружања.

На питање како коментарише ову одлуку САД, британски премијер Риши Сунак је истакао да је Велика Британија једна од 123 земље које су потписале Конвенцију о касетној муницији, која забрањује производњу или употребу тог оружја и обесхрабрује његову употребу.

Премијер Новог Зеланда Крис Хипкинс, једне од земаља иницијатора конвенције, саопштио је да је то оружје “неселективно, потенцијално наноси огромну штету недужним људима, а може имати и дуготрајан ефекат”.

-Бијела кућа је обавијештена о противљењу Новог Зеланда употреби касетних бомби у Украјини - рекао је Хипкинс.

Шпанска министарка одбране Маргарита Роблес рекла је новинарима да њена земља има “чврсту обавезу” да се одређено оружје и бомбе не могу слати у Украјину.

И Канада је саопштила да је против употребе касетних бомби и да остаје у потпуности у складу са Конвенцијом о касетној муницији.

Посебно је изразила забринутост због потенцијалног утицаја бомби, које понекад леже недетониране низ година, на дјецу.

Њемачка је саопштила да, иако неће обезбјеђивати такво оружје Украјини, разумије америчку позицију.

-Сигурни смо да наши амерички пријатељи нису олако донијели одлуку о снабдијевању таквом муницијом - рекао је портпарол њемачке владе Штефен Хебестрајт новинарима у Берлину.

Канцеларија УН за људска права је критиковала одлуку, а један представник је саопштио да са “употребом такве муниције треба одмах престати и да је не треба користити ни на једном мјесту”.

Портпарол руског министарства одбране описао је овај потез као “чин очаја” и “доказ немоћи пред неуспјехом украјинске 'контраофанзиве' која је много најављивана”. Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова је саопштила да увјеравања Украјине да ће користити касетну муницију одговорно, “немају никакву вриједност”.

Одлуку Вашингтона критиковале су организације за људска права, а Амнести интернешенел је саопштио да касетна муниција представља “озбиљну пријетњу животима цивила, чак и дуго након што се сукоб оконча”.

Бајден је у петак у интервјуу за CNN рекао да је разговарао са савезницима о тој одлуци, која је била дио војног пакета помоћи вриједног 800 милиона долара. Он је саопштио да му је требало “неко вријеме да га убиједе да то уради”, али је тако поступио јер “Украјинцима понестаје муниције”.

САД, Украјина и Русија нису потписнице конвенције о касетној муницији.

Украјински министар одбране дао је увјеравања да ће касетне бомбе бити коришћене само за пробијање непријатељских одбрамбених линија, а не у урбаним срединама, преноси ББЦ.

ТАСС: Одлука о повратку команданата Азова донијета на високом нивоу

Копирај

Одлука да се у Украјину врате команданти батаљона Азов, забрањених у Русији и означених као терористичка организација, могла је да буде донијета само на високом нивоу, рекао је ТАС С-у дипломатски извор у Турској.

-Ова одлука је могла да буде донијета само на високом нивоу, с обзиром на тренутне договоре између страна у украјинском сукобу. Важно је напоменути да је до ње дошло одмах након што је предсједник Украјине Володимир Зеленски завршио посјету Турској и да турска страна то није објавила - рекао је извор.

Завршавајући посјету Турској, Зеленски је објавио снимак са истанбулског аеродрома на коме се види како поздравља лидере Азова који стоје поред авиона чешког авиопревозника.

У пратњи чувара, комбијем су одвезени до писте.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да повратак команданата одреда Азов из Турске у Украјину представља кршење услова постојећих споразума.

-Повратак официра Азова из Турске у Украјину није ништа друго него директно кршење услова постојећих споразума. Штавише, у овом случају, услове су прекршиле и украјинска и турска страна - нагласио је Песков за РИА Новости .

-Према споразуму, предвиђено је да украјински официри који су бранили фабрику Азовстаљ у Мариупољу, остану у Турској до окончања сукоба - прецизирао је Песков. Он је напоменуо да нико није обавијестио Русију о пребацивању милитаната. Песков тврди да је Турска ''била принуђена на овај корак у позадини неуспјеха Оружаних снага Украјине у контраофанзиви, као и уочи самита НАТО у Виљнусу''.

Украјина: Русија концентрише напоре на правцу Лимана, Бахмута, Авдејевке и Маринке

Генераштаб Оружаних снага Украјине саопштио је јутрос да руске снаге концентришу своје главне напоре на правцу Лимана, Бахмута, Авдејевке и Маринке.

Како је наведено, протеклог дана било је више од 30 сукоба, али су украјинске снаге одбиле нападе, преноси Униан.

Телеграф: Берлин ће инсистирати на одлагању чланства Украјине у НАТО

Њемачка ће инсистирати на одлагању придруживања Украјине НАТО-у, због страха да би тај потез могао да одведе Алијансу у рат са Русијом, пише лондонски Телеграф.

Позивајући се на извор у Алијанси, лист наводи да ће званични Берлин искористити предстојећи самит НАТО у Вилњусу, у Литванији, како би подстакао друге земље да се фокусирају на безбједносне гаранције Украјини, а не на њено чланство.

-Берлин је непоколебљив када је реч о могућности да се одмах понуди чланство -рекао је извор за Телеграфа, додајући да Њемачка "жели процес и време за развој гаранција, да у суштини блокира чланство".

Тај извор је додао да Берлин не жели да руски предсједник Владимир Путин потенцијално тестира члан 5 Уговора о НАТО, према којем свака држава чланица коју нападне спољни агресор има право да затражи војну помоћ од осталих чланица.

Самит НАТО биће одржан 11. и 12. јула у Виљнусу, а једна од кључних тема биће Украјина.

Украјински министар:Пронађен механизам надокнаде штете коју је узроковала Русија

Пронађен је механизам надокнаде штете изазване оружаном агресијом Русије на Украјину, изјавио је украјински министар правде Денис Малиуска.

-У петак је у Токију одржан састанак министара правде Г7, гдје је кључна тема разговора био правни одговор на агресију Руске Федерације. Имамо пуно разумијевање са нашим међународним колегама у вези са заједничким циљем и начином на који би то требало да функционише - рекао је Малиуска, преноси Укринформ.

Према његовим ријечима, такав механизам се састоји од три главна елемента.

-Прво, израда Регистра штете, који ће укључивати све фото и видео доказе, изјаве свједока итд, а половина тога је већ спроведено. Створена је међународна организација под називом Међународни регистар штете - рекао је министар.

Како је навео, четрдесет земаља приступило је механизму и обезбјеђује његово финансирање и функционисање. Украјинска страна очекује да ће Регистар бити у потпуности развијен и пуштен у рад крајем 2023. године, додао је.

Као други елемент, предвиђено је оснивање комисије за обештећење која ће разматрати потраживања и утврдити висину накнаде, прецизирао је Малиуске.

Што се тиче финансирања, сва имовина која је сада заплиењена и која се национализује биће пребачена у релевантне фондове ради исплате обештећења, истакао је он.

ЦАР: Одлазак стотинак припадника "Вагнера" дио ротације, а не повлачење

Одлазак стотина припадниика руске приватне компаније "Вагнер" из Централноафричке Републике дио је ротације снага, а не повлачење, изјавио је данас портпарол председништва ЦАР Алберт Јалоке Мокпем.

Извјештаји о недавном одласку великог броја припадника "Вагнера" из ЦАР авионом подстакли су спекулације у посљедње вријеме да се група повлачи из те земље, гдје су помагали влади да угуши неколико побуна од 2018. године, пренио је Ројтерс.

Мокпем је, међутим, изјавио да то "није дефинитиван одлазак већ ротација".         

-Неки су отишли, а други ће доћи - рекао је он на конференцији за новинаре у главном граду Бангију.

Неколико стотина припадника "Вагнера" је недавно напустило ЦАР, рекао је војни извор Ројтерсу, под условом да не буде именован, не наводећи друге детаље.     

Не зна се колико их је остало у ЦАР.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.