Руска војска: Кијев користи стране плаћенике као топовско месо

Швајцарска позвала све земље да не користе касетну муницију

Швајцарска је обавјештена о томе да ће САД испоручити Украјини касетну муницију и позива све земље да је не користе, рекао је за Спутњик портпарол Министарства иностраних послова Швајцарске.

Њемачки „Рејнметал": За три мјесеца отвара се фабрика оклопне технике у Украјини

Њемачка компанија „Рејнметал" отвориће током наредна три мјесеца у Украјини фабрику за производњу и ремонт оклопне технике, изјавио је генерални директор те компаније Армин Папергер у интервјуу за телевизијски канал Си-Ен-Ен.

Према његовим ријечима, фабрика ће бити намјењена за производњу и ремонт оклопних транспортера „Fuchs".

Папергер је у марту изјавио да компанија планира да у Украјини отвори фабрику за производњу и ремонт борбених тенкова у вриједности од 200 милиона евра. Производни капацитет фабрике био би 400 тенкова годишње.

Ваздушна опасност објављена је у Сумској и Черниговској области Украјине, слиједи из података онлајн-мапе Министарства за дигиталну трансформацију Украјине.

Брифинг Руске војске:

- Кијев је повећао регрутовање плаћеника у Азији, Латинској Америци и на Блиском истоку;

- У редовима Оружаних снага Украјине тренутно се бори 2.029 плаћеника;

- Украјина је у последњих мјесец дана покренула регрутацију плаћеника у Аргентини, Бразилу, Авганистану, Ираку и у областима Сирије под контролом САД;

- Највише страних плаћеника – више од 2.600 људи – стигло је у Украјину из Пољске;

- Регрутовање страних плаћеника од стране Кијева врши се уз помоћ западних обавјештајних служби, прије свега ЦИА;

- Команданти јединица Оружаних снага Украјине које дјелују на линији раздвајања не одговарају за губитке међу плаћеницима;

- Од почетка специјалне операције у Украјину је званично стигло 11.675 страних плаћеника из 84 државе;

- Кијев користи стране плаћенике као топовско месо;

- Кијев је појачао врбовање плаћеника у САД и Канади због вишеструког пада интересовања у Пољској и Великој Британији;

- На страни Кијева је погинуло више од 4.800 плаћеника, углавном из САД, Канаде и европских земаља, још 4.800 је побјегло са територије Украјине.

Саливен:Вашингтон није умијешан у враћање команданата “Aзова” у Украјину

Вашингтон није умијешан у одлуку Анкаре да преда команданте батаљона “Азов” властима у Кијеву, изјавио је амерички савјетник за државну безбједност Џејк Саливен.

Он није желио да одговори на питање да ли је турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган таквом одлуком “шаље неку врсту поруке предсједнику Русије Владимиру Путину”.

-Искрено, нећу да тумачим његове мотиве за то. Мислим да би било добро да се то питање директно постави предсједнику Ердогану. Ми нисмо дио тога и, заиста, нисмо у позицији да коментаришемо шта Ердоган жели тиме да постигне - рекао је Саливен током лета у предсједничком авиону “Ер форс један”.

На захтјев новинара да прокоментарише како је покушај побуне у Русији утицао на односе Москве са другим земљама и, нарочито, на најновију одлуку Турске, Саливен је истакао да је рано да се говори о томе како ће то утицати на конкретне одлуке лидера и које су посљедице тога, посебно због чињенице да се “та прича и даље развија”.

Према његовом мишљењу, Ердоган је и раније био спреман да уради значајне ствари у знак подршке Украјини, укључујући обезбјеђивање софистицираног оружја, јавио је ТАСС.

Саливен је нагласио да је за њега тешко да каже колико су Ердоганове одлуке повезане са покушајем побуне у Русији и са приступом турског предсједника сукобу у Украјини.

-Међутим, очигледно је да је то нешто што ћемо наставити да пажљиво пратимо - додао је Саливен.

Предсједник Украјине Владимир Зеленски изјавио је у суботу, 8. јула, да враћа у земљу петорицу команданата “Азова” који су у Турској. Он се дан раније састао са Ердоганом.

Герасимов: Утврдити лансирна мјеста одакле су Украјинци гађали Кримски мост

Начелник Генералштаба Оружаних снага Русије Валериј Герасимов, наложио је команди Здружених снага да организују системски рад којим ће се утврдити складишта и лансирна мјеста украјинског ракетног система С-200 и сличног наоружања, са циљем да се дјелује превентивно, саопштило је данас руско Министарство одбране.

Герасимов је саслушао извештај начелника Главног штаба Ваздушно-космичких снага (ВКС) Виктора Афзалова о уништењу четири украјинске балистичке ракете, навело је Министарство одбране.

На Телеграм каналу руског министарства објављен је снимак на којем се види Герасимов док слуша извjештај, што је његово прво појављивање у јавности од побуне приватне војне компаније “Вагнер” 24. јуна, наводи Ројтерс.

Украјинска војска је, према наводима руске стране,  ракетама из система С-200 гађала Кримски мост.

Према министарству, Герасимов је дао инструкције и да се предузму додатне мјере што прије, како би се повећала заштита од ваздушних удара, пренио је ТАС С.

Кијев је 9. јула безуспјешно покушао да нападне Крим, Ростовску и Калушку област противваздушним ракетама С-200, претвореним у офанзивну верзију, каже се у саопштењу руског министарства.

Наведено је да су руски системи противваздушне одбране уништили двије украјинске ракете С-200 у нападу на Крим, и регионе Ростов и Калуга, а да су још двије ракете онеспособљене средствима за електронско ратовање, па није било жртава и штете.

Афзалов је рекао да је Кијев искористио три ракете С-200 у недјељу, како би напао Кримски мост.

-Три пројектила, која су циљала транспорни коридор Керч и писту Морозовск, обориле су противваздушне снаге. Није било жртава, а ни материјалне штете - истакао је Афзалов.

Руска амбасада у САД осудила одлуку о слању касетне муниције

Бијела кућа је признала да је починила ратне злочине пристанком да пошаље касетну муницију у Украјину, саопштила је руска Амбасада у САД.

-Обратили смо пажњу на изјаве (портпарола за националну безбједност у Бијелој кући Џона) Кирбија о снабдијевању Украјине касетном муницијом. Званичник је де факто признао ратне злочине САД у украјинском сукобу - саопштила је Амбасада у поруци на “Телеграму”.

Русија и Украјина међусобно се оптужују да су већ користиле касетну муницију у рату током претходних 500 дана који Москва води против Кијева.

Украјина је прошле седмице обећала да муниција коју су САД одлучиле да испоруче Кијеву неће бити коришћена у Русији.

Гувернер Запорожја: У руском нападу погинуле четири особе, 11 рањено

Гувернер Запорожја Јуриј Малашко изјавио је данас да су четири особе погинуле, а 11 је рањено у руском бомбардовању стамбене области у граду Орихив, у региону Запорожја.

Малашко је навео да су међу убијенима три жене и мушкарац, сви стари око 40 година, пренио је Ројтерс.

Он је додао да је Русија извела 36 циљаних удара на 10 насеља у реиону Запорожје. Британска новинска агенција наводи да није могла независно да потврди извјештај.

Преговори Путина и Ердогана једина нада за споразум о извозу жита

Актуелна ситуација око споразума о извозу жита из украјинских лука не улива оптимизам за његово продужење после 17. јула, а сада су очекивани преговори предсједника Турске и Русије Реџепа Тајипа Ердогана и Владимира Путина једина нада, рекао је извор упознат са током преговора за РИА Новости.

Тај извор је додао да пракса показује да су преговори два лидера могу да промијене ситуацију и изразио наду у позитиван исход.

Ердоган је раније изјавио да рачуна на преговоре са Путином о споразуму о житу, и телефоном и лично, док је портпарол Кремља Дмитриј Песков 8. јула рекао да сусрет Путина и Ердогана још није сигуран, наводи агенција.

Песков је 5. јула рекао да ће Русија благовремено саопштити своју одлуку о споразуму о житу и истовремено подсјетио да дио споразума, који се тиче Русије, још није спроведен, тако да тренутно нема основа за његово продужење.

Црноморска иницијатива, коју су 22. јула 2022. године потписали представници Русије, Турске, Украјине и УН, подразумијева извоз украјинског жита и хране, као и ђубрива преко Црног мора из три луке, укључујући Одесу.

Други дио споразума који су потписали Русија и УН предвиђа деблокаду извоза хране и ђубрива из Русије, а међу главним тачкама било је поновно повезивање Руске пољопривредне банке (Рошелкхозбанк) са СВИФТ-ом, обнављање испоруке пољопривредне механизације и резервних дијелова.

Москва истиче да тај дио споразума још није примијењен.

Герасимов саслушао извјештај о одбијању украјинског ракетног напада

Начелник Генералштаба Оружаних снага Русије Валериј Герасимов, саслушао је извјештај начелника Главног штаба Ваздушно-космичких снага (ВКС) Виктора Афзалова о уништењу четири украјинске балистичке ракете, саопштило је данас Министарство одбране Русије.

На Телеграм каналу руског Министарства одбране објављен је снимак на којем се види Герасимов док слуша извјештај, што је његово прво појављивање у јавности од побуне приватне војне компаније “Вагнер” 24. јуна, наводи Ројтерс.

Кијев је 9. јула безуспјешно покушао да нападне Криму, Ростовску и Калушку област противваздушним ракетама С-200, претвореним у офанзивну верзију, каже се у саопштењу, преносе РИА Новости. Наведено је да су руски системи противваздушне одбране уништили двије украјинске ракете С-200, а да су још двије ракете онеспособљене средствима за електронско ратовање.

Зеленски: Када стигнемо до Крима, Путин ће морати да пристане на преговоре

Предсједник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да је украјинска војска, након ранијег успоравања, наставила са акцијом освајања области које су држале руске снаге на југоистоку земље и да је “преузела иницијативу”, а да би долазак Украјинаца до Крима натјерало руског предсједника Владимира Путина на преговоре.

У интервјуу за “АБЦ њуз”, који је емитован у недјељу увече, Зеленски није негирао тврдње “Вашингтон поста” да су украјински званичници недавно рекли директору ЦИА Вилијаму Бернсу да је циљ контраофанзиве да се војска приближи Криму и потом да се Путин примора на разговоре.

-Апсолутно је јасно, логично реторичко питање да оног момента када Украјина стигне до административне границе са привремено окупираним украјинским полуострвом, Кримом, врло је вјероватно да ће Путин бити приморан на дијалог са цивилизованим свијетом, насупрот ситуацији каква је била прије тоталне инвазије, јер ће бити ослабљен - рекао је Зеленски.

Он је одбацио тврдње бившег америчког предсједника Доналда Трампа, који је неколико пута рекао, да је он на власти, да би окончао рат за 24 сата.

-Сама жеља да се оконча рат је лијепа. Али, та жеља се мора заснивати на реалности. Мислим да је једном Трамп имао тих 24 сата. Били смо у рату, не баш у тоталном рату, али је био конфликт, и мислим да је имао тих 24 сата на располагању, али је вјероватно имао друге приоритете - напоменуо је Зеленски.

Он је истакао да се Кијев неће одрећи своје територије.

-Уколико причамо о крају рата, али да цијену плати Украјина, другим ријечима, да се одрекнемо наших територија, сматрам да би на тај начин (актуелни предсједник САД) Бајден могао да заврши рат за пет минута. Али, на то не пристајемо - поручио је Зеленски.

Регионалне власти: Експлозија у Николајеву

У Николајеву, на југу Украјине, одјекнула је експлозија, саопштио је начелник Николајевске обласне војне управе Виталиј Ким.

Он је на Телеграму написао да су руске снаге могле да гађају град из противваздушних ракетних система Ц-300.

Агенција Униан преноси да је Ваздухопловство Оружаних снага Украјине ноћас у један сат упозорило на опасност од ракетног напада у Николајевској и Херсонској области

Политико:У току финализација декларације о давању безбједносних гаранција Кијеву

Мања група западних савезника укључена је у преговоре у посљедњем тренутку о финализацији декларације о давању безбједносних гаранција за Украјину, уочи самита НАТО-а у Литванији, рекла су четири неименована званичника упозната са разговорима.

САД, Велика Британија, Француска и Њемачка већ седмицама разговарају о том питању са Кијевом, а такође су се обратиле и другим савезницима у НАТО-у, ЕУ и Г7, објавио је “Политико”.

Како се наводи, напори су дио ширих преговора у НАТО-у о томе како западни савезници треба да покажу дугорочну подршку Украјини.

Украјина жели да се придружи НАТО-у што је прије могуће, да би могла да се примијени клаузула пет Алијансе: напад на једног је напад на све.

Многе чланице Алијансе, међутим, углавном су сагласне да Украјина може да се придружи тек када се рат заврши.

У међувремену, највеће силе Алијансе раде на томе да виде које сигурносне обавезе могу да дају Украјини док не постане чланица НАТО-а.

Земље из источног крила НАТО-а залажу се, међутим, да Украјина добије бржи пут ка чланству, чак и док траје рат.

Према неименованим званичницима у Берлину, Паризу, Лондону и Бриселу, расправа је у току и веома напредује.

Француски званичник је рекао да ће договор о давању безбједносних гаранција за Украјину вјероватно бити закључен до краја самита.

Амерички предсједник Џозеф Бајден требало би да се састане са британским премијером Ришијем Сунаком данас у Лондону, гдје ће  чланови двије делегације покушати да усагласе детаље у посљедњем тренутку, рекао је други дипломата НАТО-а који је упознат са плановима.

Иницијатива би на крају могла да се своди на обећања о наставку помоћи Украјини коју већ пружају савезници: оружје, опрему, обуку, финансирање и обавјештајне податке.

Али намјера је да се понуди трајнији сигнал јединства за Украјину, посебно зато што је мало вјероватно да ће Кијев на самиту у Виљнусу добити чврсто обећање о чланству у НАТО-у које жели.

-То је, у суштини, гаранција Украјини да ћемо још дуго времена опремати њихове оружане снаге, финансираћемо их, савјетоваћемо их, обучаваћемо их како би имали снаге за одвраћање против сваке будуће агресије - рекао је високи дипломата НАТО-а.

Дипломата је рекао да ће на свакој заинтересованој земљи бити да билатерално са Украјином одреди шта ће бити њена обавеза.

-На самиту ће се НАТО договорити о плановима за помоћ у модернизацији одбране Украјине - рекао је новинарима у петак генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг.

Столтенберг је истакао да ће план укључивати вишегодишњи програм помоћи како би се осигурала пуна интероперабилност између украјинских оружаних снага и НАТО-а.

-На самиту ће бити формиран нови форум НАТО-Украјина који ће се бавити практичним заједничким активностима, навео је Столтенберг.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.