Русија успјела заобићи санкције: Тренутна руска производња муниције седам пута већа од западне

Г.С.
Русија успјела заобићи санкције: Тренутна руска производња муниције седам пута већа од западне

Према америчким, европским и украјинским званичницима, Русија је успјела превладати санкције и контролу извоза које је увео Запад како би проширила своју производњу ракета изнад предратног нивоа, остављајући Украјину посебно рањивом на појачане нападе у наредним мјесецима.

Осим што су потрошиле више од 40 милијарди долара на набавку оружја Украјини, Сједињене Америчке Државе су ограничавање руског војног снабдијевања учиниле кључним дијелом своје стратегије подршке Кијеву, пише Њујорк Тајмс.

Као резултат санкција, амерички званичници процјењују да је Русија била присиљена драматично успорити производњу пројектила и другог наоружања на почетку рата у фебруару 2022. на најмање шест мјесеци. Али, до краја 2022. московска војна индустријска производња поново је почела да се убрзава, признају амерички званичници који су под условом анонимности открили осјетљиву процјену.

Русија је поткопавала америчку контролу извоза користећи своје обавјештајне службе и министарство одбране како би управљала илегалним мрежама људи који кријумчаре кључне компоненте извозећи их у друге земље из којих се могу лакше испоручити у Русију. За мање од годину дана откако је почео рат, Русија је обновила трговину критичним компонентама усмјеравајући их кроз земље попут Јерменије и Турске. Амерички и европски регулатори покушавају да раде заједно на сузбијању извоза чипова у Русију, али су се мучили да зауставе проток који пролази кроз земље које су блиске Русији.

Званичници страхују да би повећане залихе пројектила могле значити посебно мрачну и хладну зиму за грађане Украјине.

У међувремену, Пентагон ради на проналажењу начина да помогне Украјинцима да боље обарају пројектиле и дронове које је испалила Русија на цивилне циљеве у Кијеву и војне циљеве широм земље. Пентагон је испоручио системе противваздушне одбране Патриот и наговорио савезнике да осигурају муницију за противваздушну одбрану С-300, а оба су се показала дјелотворним. Такође је обезбједио и друге системе противваздушне одбране као што су систем Авенгер и систем ваздушне одбране Хавк.

Али, Украјина нема довољно система противваздушне одбране да покрије цијелу земљу и мора да бира мјеста која брани. Повећана баража ракета могла би да преплави протузрачну одбрану земље, рекли су украјински званичници.

У октобру 2022. САД су окупиле међународне званичнике у Вашингтону у настојању да ојачају санкције руској економији. Тада су амерички званичници рекли да вјерују да санкције и извозне контроле дјеломично дјелују зато што су одвратиле земље од слања микрочипова, плоча, компјутерских процесора и других компоненти потребних за прецизно вођено оружје, као и неопходних компоненти за дизел моторе, хеликоптере и тенкови.

Али Русија се брзо прилагодила сопственим напорима да обезбједи залихе потребних делова.

Данас су руски званичници преуредили своју економију како би се фокусирали на производњу одбране. Уз приходе од високих цијена енергије, руске службе безбједности и министарство одбране успјели су да прокријумчаре микроелектронику и друге западне материјале потребне за крстареће ракете и друго прецизно вођено оружје. Као резултат тога, војна производња не само да се опоравила већ је и порасла.

Прије рата, рекао је један високи званичник, Русија је могла произвести 100 тенкова годишње; сада производи 200.

Као резултат тог притиска, Русија сада производи више муниције од САД-а и Европе. Све у свему, Кусти Салм, високи званичник естонског министарства одбране, процијенио је да је тренутна руска производња муниције седам пута већа од оне на Западу.

Руски трошкови производње су такође далеко нижи од западних, дијелом зато што Москва жртвује безбједност и квалитет у својим настојањима да производи јефтиније оружје, рекао је Салм. На примјер, западну земљу кошта 5.000 до 6.000 долара израда гранате од 155 милиметара, док Русију кошта око 600 долара за производњу упоредиве артиљеријске гранате од 152 милиметра, преноси klix.ba

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана