Русија преживјела годину дана санкција инвестирајући као никада до сада
ЊУЈОРК/МОСКВА- Русија је преживјела годину дана санкција инвестирајући као никада до сада, пише Блумберг и наводи да Русија настоји тако да се извуче из самонаметнуте економске кризе која је пријетила да изазове најдубљу рецесију током више од двије деценије владавине предсједника Владимира Путина.
Како је наведено, руске компаније су морале да троше да би замијениле увоз и диверсификовале трговину.
Нагли извоз робе усмјеравао је капитал у касе владе и компанија подстичући раст пословних инвестиција, који је био без преседана током претходних економских контракција.
Тако су велике и мале компаније трошиле на замјену стране опреме и софтвера или су усмјеравале новац у изградњу нових ланаца снабдјевања, како би дошле до алтернативних тржишта.
Иако суочена са почетним предвиђањима да ће доћи до пада капиталних издатака до 20 одсто, Русија је забиљежила повећање од шест одсто у 2022. години.
Руске инвестиције су се овог пута показале као отпорне на рецесију.
Иако централна банка и руско Министарство економије предвиђају период стабилности или само благи пад, Блумберг Економикс предвиђа да ће се инвестиције у основна средства смањити за пет одсто у 2023. години, што је велика кочница за економију за коју се очекује да ће се смањити за 1,5 одсто.
Такође, наводи да је руска рецесија другачија од било које прије ње.
"Током уобичајеног пада, приватне инвестиције имају највећи ударац, док потрошња домаћинстава опада мање. Али, не и овог пута. Процјењујемо да ће ова аномалија нестати 2023. јер велика неизвјесност и ризици пословања у Русији смањују инвестиције".
Док је Русија покушавала да се избори са несташицама изазваним санкцијама, ницала су нова приватна предузећа, од којих су многи подржани државним зајмовима или субвенцијама.
Тако у региону Псков на западу Русије фабрика ће производити индустријске батерије, како би помогла у замјени увоза.
На примјер, хемијско предузеће покренуто у Чувашији на Волги планира да производи водоник пероксид у количинама које би требало да у потпуности задовоље домаћу потражњу.
У близини Москве, погони су почели да производе хидрауличку опрему и лијекове.
Такође, нестанак великог броја увозних производа постао је једна од сила које изобличавају руску економију у време рата, подстичући раст заснован на мање софистицираној технологији, ка ономе што је њена централна банка назвала "обрнутом индустријализацијом".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
