Захарова: Москва неће дозволити да Запад заборави експлозије “Сјеверног тока”

ГС/Агенције
Foto: Танјуг/АП

МОСКВА/КИЈЕВ- Рат у Украјини – 412. дан. Битка за Бахмут се наставља, иако руска страна тврди да контролишу 80 одсто града, Кијев то демантује. Дипломатском активношћу Украјина од савезника тражи додатна војна средства за борбу, док обавештајни подаци САД који су процурили указују на притисак који Вашингтон врши да се све више земаља укључи у слање оружја у Украјину.

САД позвале Русију да одобри посјету ухапшеном новинару Гершковичу

Сједињене Америчке Државе позвале су данас Русију да одобри конзуларну посету притвореном новинару Волстрит Џурнала Евану Гершковичу, како би се провјерило његово стање.

Тим поводом огласио се замјеник министра спољних послова Руске Федерације Сергеј Рјабков који је рекао да ће званична Москва размотрити амерички захтјев, али, како је истакао, не под притиском, преноси Ројтерс.

Специјални изасланик предсједника САД Роџер Карстенс, изјавио је за америчке медије да још није остварен контакт са Гершковичем.

-Ја сам разумио да је он у добром психичком стању и да је здрав. Међутим, нисмо могли да провјеримо ове информације преко америчког конзулата - рекао је Карстенс у емисији “Добро јутро Америко” кабловске ТВ АБЦ.

Рјабков је потврдио да званична Москва разматра да америчким дипломатама одобри конзуларни приступ Гершковичу, којем је од притварање прије двије недјеље био дозвољен само минимални контакт са правним заступницима. Новинар Волстрит Џурнала је у притвору под оптужбом за шпијунажу.

САД увеле санкције за још 120 компанија и појединца повезаних са Русијом

САД су данас увеле санкције десетинама људи и ентитета, пре свега приватним војним компанијама, фирмама и ентитетима повезаним са руском државом, због напада Русије на Украјину.

-Санкције, које су увели Министарство финансија САД и Стејт департмент, односе се на више од 120 субјеката и појединаца у више од 20 земаља, укључујући посреднике у избjегавању санкција - рекао је амерички државни секретар Антони Блинкен, наводи Ројтерс.

Додао је да ће „САД  наставити да предузимају акције против Русије и оних који подржавају њен рат у Украјини, укључујући даљу примјену обавезе Г7 да наметне тешке посљедице актерима трећих земаља који подржавају руски рат у Украјини''.

Трезор је у одвојеном саопштењу навео да је увео санкције руским финансијским посредницима и онима који избјегавају санкције широм свијета, укључујући појединце и компаније са сједиштем у Кини, Турској, Уједињеним Арапским Емиратима и другим.

На списку санкционисаних је и приватна војна компанија Патриот, за коју је Стејт департмент рекао да је повезана са руским министром одбране Сергејем Шојгуом, као и компанија која продаје сателитске снимке Кина Хед Аероспејс, за коју је Стејт департмент рекао да је достављала сателитске снимке локација у Украјини ентитетима повезаним са групом Вагнер и њеним шефом Јевгенијем Пригожином.

САД су увеле санкције и компанији УСМ Холдингс руског бизнисмена Алишера Усманова, заједно са субјектима организованим под њом, а међу њима су руски мобилни оператер Мегафон, највећи руски произвођач жељезне руде Металлоинвест и његове подружнице са сједиштем у Швајцарској и УАЕ, као и произвођач цемента Ахангарансемент из Узбекистана.

Сједињене Америчке Државе увеле су данас санкције тројици запослених у руској Међународној инвестиционој банци (ИИБ) са сједиштем у Будимпешти, саопштило је америчко министарстсво финансија.

Један од њих, Имре Лашлочки, мађарски је држављанин, а поред њега санкционисани су Николај Косов и Георгиј Потапов, преноси Ројтерс.

Захарова: Москва неће дозволити да Запад заборави експлозије “Сјеверног тока”

Москва ће учинити све да спријечи западне земље да потисну тему експлозија на гасоводима “Сјеверног тока”, саопштила је портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

-Инсистирамо на свеобухватној, отвореној међународној истрази експлозија на гасоводима „Сјеверног тока“, уз обавезно учешће руских стручњака - рекла је Захарова.

Она је додала да ће Русија учинити све што је могуће, све што је потребно да спријечи колективни Запад да потисне ове тему, јавио је ТАСС.

Компанија “Сјеверни ток АГ” саопштила је да је 27. септембра дошло до “оштећења без преседана” на три линије гасовода “Сјеверни ток један” и “Сјеверни ток два”. Шведски сеизмолози су 26. септембра регистровали двије експлозије на подморским рутама гасовода. Руско тужилаштво покренуо је истрагу као случај међународног тероризма.

 

“Њујорк тајмс”: Вашингтон разматрао сценарио хипотетичког напада на Кремљ

Америчка Одбрамбено-обавештајна агенција (ДИА) разматрала је сценарио хипотетичког украјинског удара на руски Кремљ, објавио је лист “Њујорк тајмс” позивајући се на тајне обавјештајне документе који су процурили на интернету.

У извјештају се наводи да је један од “џокера” био сценарио напада на Кремљ, као и смрт предсједника Украјине Владимира Зеленског.

Лист напомиње да су “нацрти” разних сценарија стандардна пракса обавјештајних агенција. ДИА није дала процјене о томе који је исход сматрала највјероватнијим.

Према писању “Њујорк тајмса”, САД не желе да испоруче Украјини оружје које се може искористити за напад на Кремљ, јер је тешко предвидјети посљедице таквог напада.

Документ је, вјероватно, састављен крајем фебруара. Амерички званичници одбили су да кажу да ли је вјеродостојан, али га нису ни оспорили, напомиње ТАСС.

Захарова: Испорука оружја Кијеву угрозиће безбједност ЕУ

Испорука оружја Украјини угрозиће безбједност ЕУ, укључујући цивилно ваздухопловство европског блока, рекла је портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.

Она је подсјетила да је Русија у више наврата упозоравала да се западно оружје, укључујући противавионске и противтенковске системе који долазе до Украјине, шири по свијету усљед "бујне" корупције у украјинским политичким и војним круговима.

"То оружје појављује се у другим регионалним сукобима и пада у руке група организованог криминала, терориста и екстремиста, укључујући у Европи. То ће створити пријетњу унутрашњој безбједности сваке земље на европском континенту, конкретно у сфери цивилног авио-саобраћаја", истакла је Захарова.

Захарова је напоменула да размјере директне војне подршке Украјини са Запада упорно расту, уз подсјећање да су чланице ЕУ 13. марта биле приморане да допуне буџет такозваног мировног фонда са више од двије милијарде евра, чиме је његова укупна вриједност достигла готово осам милијарди евра, јавио је ТАСС.

"Новац је намијењен за велику испоруку артиљеријских граната украјинској војсци. Другим ријечима, новац пореских обвезника у ЕУ ће још једном прогутати црна рупа, односно Украјина и војно-индустријски комплекс САД. Који је главни циљ? Да се продуже сукоби на европском континенту. ЕУ је послала војну помоћ кијевском режиму укупне вриједности око 13 милијарди евра", навела је Захарова.

Она је нагласила да је убрзана и обука украјинских војника у оквиру мисије ЕУ за подршку Кијеву.

"Западно оружје и страни плаћеници користе се за убијање цивила, укључујући жене и дјецу, у Доњецкој и Луганској Народној Републици, као и у Запорошкој и Херсонској области", додала је Захарова.

ОHCHR забринут због ситуације у православној цркви у Украјини

Канцеларија високог комесара УН за људска права /ОHCHR/ забринута је због ситуације у вези са Украјинском православном црквом, саопштила је портпарол ОHCHR Елизабет Тросел.

Она је за РИА "Новости" рекла да ОHCHR анализира утицај ситуације на људска права у Украјини.

"Канцеларија УН за људска права забринута је због развоја ситуације и анализира њен утицај на људска права", истакла је Троселова.

Троселова је додала да УН позива све стране да се суздрже од поступака који би могли да додатно повећају тензије или да погоршају ситуацију и воде ка насиљу.

Број напада на парохијане, као и покушаја да се заплијене богомоље које припадају Украјинској православној цркви, које врши шизматска Православна црква Украјине, порастао је широм земље у посљедњих неколико седмица.

Рјабков: Цурење повјерљивих података из САД можда намјерно

Замјеник руског министра спољних послова Сергеј Рјабков, изјавио је данас да постоји могућност да повјерљиви амерички документи могу бити лажни и намјерно пласирани с циљем да доведу Русију у заблуду.

„Немамо став, можда је некоме интересантно да погледа ове документе, а шта ако су лажни...Можда је то намјерна провокација“, рекао је Рјабков одговарајући на питање новинара ТАС С-а о ставу Москве о узроцима цурења америчких података.

Амерички медији су раније јавили да су Пентагон и Министарство правде САД отпочели истрагу о цурењу повјерљивих докумената, која се односе на планове НАТО и Вашингтона да оспособе украјинске снаге за контраофанзиву, пише ТАС С и подсјећа да су материјали, у којима се откривају распореди испоруке оружја и број војника, постављени на друштвене мреже Телеграм и Твитер.

Претходно је Ројтерс пренио да би то могло да буде највеће цурење података откако је Викиликс 2013. године објавио више од 700.000 докумената, видео снимака и дипломатских депеша. Међутим, агенција је додала да би документа која су објављена могла да буду лажна.

Песков: Москва одавно зна за присуство Алијансе у Украјини

Русија је знала да борци и инструктори из чланица НАТО-а учествују у непријатељствима у Украјини и прије него што су процурили строго повјерљиви документи Пентагона, саопштио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"Ми, као ни други, не знамо колико су поуздани ти документи, али чак и ако их ставимо са стране, ми смо много прије њихове појаве имали и имамо податке о томе да бројни инструктори из земаља Алијансе, укључујући Велику Британију, и борци учествују у сукобима /у Украјини/", рекао је Песков новинарима у Москви.

Строго повјерљиви документи Пентагона, који су се у посљедњих неколико седмица појавили на интернету, пружају осјетљиве детаље о низу безбједносних питања, укључујући о Украјини, Кини и Блиском истоку, као и о наводном америчком шпијунирању званичника њихових савезника, као што је Јужна Кореја.

Осим тога, документи показују да су борци јединица специјалних снага чланица Алијансе били присутни на територији Украјине.

Кијев тражи од Индије помоћ у лијековима и медицинској опреми

Министарство спољних послова Индије саопштило је да је Украјина затражила више лијекова и медицинске опреме и да је позвала индијске компаније да помогну у обнови земље погођене инвазијом Русије.

Кијев је свој захтјев упутила током четвородневне посјете првог замјеника министра спољних послова Емине Џапарове Индији.

Индија је послала хуманитарну помоћ Украјини од почетка рата, укључујући лијекове и медицинску опрему.

Званични став Индије о рату је да се нађе дипломатско рјешење, док се коментари премијера Нарендре Модија виде као благо критичје према руском предсједнику Владимиру Путин када му јеу септембру рекао да сада није "ера рата“.

Џапарова је рекл новинарима рекла да Украјина жели да Индија буде више укључена у помоћ у рјешавању сукоба и да се Украјина радује што ће Модија дочекати у Кијеву "једног дана“.

Будући да Индија тренутно предсједава Групом 20, Џапарова је рекла да Украјина очекује од Индије да позове украјинске званичнике на самит те организације који ће се одржати у септембру у Њу Делхију.

Володимир желе да се обрати учесницима скупа, као што је то урадио путем видео-линка током посљедњег самита Г20 у Индонезији.

Сеул вољан да "позајми" Вашингтону пола милиона артиљеријских граната

Јужна Кореја је прошлог мјесеца постигла споразум да "позајми" Сједињеним Државама 500.000 артиљеријских гранатa калибра 155 милиметара, што би Вашингтону могло да пружи већу флексибилност у снабдијевању Украјине муницијом, објавио је у сриједу тамошњи лист.

Лист Донга Илбо цитира неименоване владине изворе који су рекли да је Јужна Кореја одлучила да "позајми" муницију умјесто да прода, како би минимизирала могућност употребе јужнокорејске гранате у сукобу у Украјини.

Речено је да ће гранате првенствено користити САД за попуну својих залиха.

Пошто је прошле године купила 100.000 таквих граната, америчка влада је у фебруару тражила да купи исту количину или више, али је јужнокорејска влада тражила други начин за снабдијевање муницијом.

 "Одлучили смо да значајно повећамо количину граната, али користимо метод изнајмљивања, након што смо истражили како да одговоримо на захтјев савезника у доброј вјери, држећи се принципа Владе да се Украјини не испоручује оружје“, неименовани цитиран је извор.

И Сеул и Вашингтон су потврдили да преговарају о споразуму о испоруци артиљеријске муниције, али није било званичне ријечи о томе да ли је споразум финализован.

Министарство одбране Јужне Кореје саопштило је да савезници истражују начине да подрже Украјину у одбрани њене слободе, али је одбило да потврди конкретне разговоре.

Амерички Стејт департмент није одмах дао коментар.

Министар спољних послова Парк Јин рекао је новинарима да не може да потврди новински извјештај, али је додао да став владе против пружања смртоносне помоћи Украјини остаје непромењен.

Извештај је услиједио након што су процурили високо повјерљиви амерички војни документи који су истакли потешкоће Јужне Кореје због притисака западних савезника.

Иако је Сеул кључни савезник САД и главни произвођач артиљеријске муниције, настоји да избјегне погоршање одонса са Русијом у свјетлу економских веза и утицаја Москве на Сјеверну Кореју.

Јужнокорејски предсједник Јун Сук Јул, који ће током априла посјетити Вашингтон, рекао је да Сеул неће слати оружје Украјини и да ће умјесто тога проширити хуманитарну помоћ.

Пентагон: Преврнућемо сваки камен док не нађемо извор цурења докумената

Амерички министар одбране Лојд Остин рекао је да ће САД истражити недавно наводно цурење повјерљивих докумената док се не пронађе извор.

"Наставићемо да истражујемо и окрећемо сваки камен све док не пронађемо извор овога и утврдимо обим “, рекао је Остин на конференцији за новинаре у Стејт департменту.

Истражитељи раде на утврђивању која је особа или група могла имати способност и мотивацију да објави обавјештајне извјештаје.

Цурење би могло бити најштетније објављивање информација по Вашингтон од објављивања хиљада докумената на Викиликсу 2013. године.

Миланси Харис, замјеница америчког министра одбране за обавјештајне и безбједносне послове, предводи истрагу Пентагона како би процијенио потенцијални утицај  докумената, рекао је неименовани амерички званичник Ројтерсу.

Неке од најосјетљивијих информација се наводно односе на војне способности и недостатке Украјине, а један документ помиње мали број западних специјалних снага у земљи.

Министарство правде САД покренуло је кривичну истрагу због објелодањивања докумената.

Трамп: Москва дефинитивно није одговорна за саботажу гасовода

Русија дефинитивно није одговорна за саботажу гасовода "Сјеверног тока", изјавио је бивши предсједник САД и кандидат на наредним предсједничким изборима Доналд Трамп.

Он није желио да открије ко је одговоран за саботажу, пише ТАСС.

"Не желим да изазовем проблеме за било коју земљу, тако да нећу одговорити на то питање. Али могу да Вам кажем ко није /извршио саботажу/ - Русија. Када криве Русију, знате, кажу да је Москва дигла у ваздух сопствени гасовод. То није била Русија", рекао је Трамп у интервјуу за телевизију "Фокс њуз".

Компанија "Сјеверни ток АГ" пријавила је 27. септембра штету без преседана на три линије гасовода "Сјеверног тока" која је причињена дан раније. Шведски сеизмолози регистровали су 26. септембра двије експлозије дуж руте гасовода. Руски тужиоци започели су истрагу о експлозијама полазећи од претпоставке да се ради о терористичком нападу.

Амерички истраживачки новинар Сејмор Херш објавио је 8. фебруара текст у којем, позивајући се на неименоване изворе, наводи да су рониоци америчке ратне морнарице поставили експлозив испод гасовода под маском извођења војних вјежби у јуну прошле године и да су Норвежани активирали бомбе три мјесеца касније.

Према његовим ријечима, одлуку о извођењу те операције донио је лично предсједник САД Џозеф Бајден, након девет мјесеци дискусије са стручњацима за безбједност у Бијелој кући.

У Украјини највише плаћеника из Велике Британије

У документима Пентагона са ознаком повјерљиво који су недавно објављени на интернету наводи се да у Украјини има највише страних плаћеника из Велике Британије.

Према наводима у документу датираном на 23. март, Велика Британија има највећи број припадника специјалних снага у Украјини, и то око 50, потом слиједе остале чланице НАТО, попут Летоније са 17, Француске 15, Америке 14, те Холандије одакле је један.

Би-Би-Си наводи да у документу није прецизирано гдје су ове снаге или шта им је задатак у Украјини.

У складу са политиком по сличним питањима, британско Министарство одбране није коментарисало објављене документе, али је на "Твитеру" објављено да садрже "озбиљан ниво нетачности".

Међутим, званичници Пентагона су навели да су документи аутентични.

Документи од којих неки носе ознаку "строго повјерљиво" садрже и осјетљиве детаље, попут припрема прољећне офанзиве украјинских снага. Америчке власти саопштиле су да је покренута истрага о извору објаве података.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана