Распоређене додатне руске снаге у Куској области ради заштите границе
КИЈЕВ/МОСКВА - Русија је распоредила додатне војне снаге и опрему у Курску област на граници са Украјином, с циљем да заштитити безбједност границе, изјавио је данас гувернер ове области Роман Старовојт.
У извјештају агенције Интерфакс се подсјећа да је ова област од почетка сукоба у фебруару прошле године у више наврата била на нишану украјинске артиљерије.
Званични Кијев је више пута упозоравао да би Русија могла поново да покуша да заузме дијелове сјевероисточне Украјине, указујући на повећане заједничке војне активности руских и бјелоруских оружаних снага на око 200 километара западно од Курске области.
Украјински министар одбране Алексиј Резников изјавио је данас да ће Украјина у овој години издвојити скоро 550 милиона долара за набавку дронова и потврдио да је потписано 16 уговора о снабдијевању са украјинским произвођачима, пренио је Ројтерс.
Украјина је већ добила значајан број беспилотних летјелица од својих партнера, од турских Баирактара ТБ2 опремљених ракетним пројектилима до суперлаких извиђачких дронова Блек Хорнет норвешке производње који су тешки око 33 грама.
Званични Кијев сада настоји да подстакне домаћу производњу како би оспособио оно што су украјински званичници назвали “војском дронова”, а Резников је посебно нагласио да је независност војно-индустријског комплекса један од фактора одбрамбене способности земље.
Дописник из Женеве бразилског портала Бразилиас УОЛ Жамил Шаде објавио је данас да је предсједник Бразила Луиз Инасио Лула да Силва одбио захтијев свог француског колеге Емануела Макрона да пошаље војну помоћ Украјини, изражавајући умјесто тога спремност да се “активно ангажује у потрази за мирним ријешењем”, преноси ТАСС.
Позивајући се на изворе који су учествовали у једносатном телефонском разговору између двојице лидера прошлог четвртка, портал преноси да је Лула да Силва указао Макрону на “потребу да се преговара са Русијом како би се закључило примирје”.
Француски министар одбране Себастијен Лекорни изјавио је раније данас да су се Француска и Аустралија у међувремену договориле да сарађују у процесу производње “неколико хиљада” артиљеријских граната калибра 155 милиметара намеијњених Украјини. Овај договор је постигнут послије првог значајног француско-аустралијског састанка одржаног након спора 2021. године насталог због одлуке владе у Канбери да одустане од уговора из 2016. године са француском војном компанијом Навал груп вриједног 90 милијарди долара о набавци 12 француских јуришних подморница класе Баракуда.
Напуштање овог пројекта и договора француске власти су тада оцијениле као “неприхватљиво понашање међу савезницима и партнерима, чије посљедице утичу на саму концепцију савеза, партнерства и важности Индо-Пацифика за Европу”, пренио је раније ТАСС.
Британски министар одбране Бен Волас изјавио је данас да ће тенкови које је Велика Британија донирала Украјини бити на првој линији фронта прије љета, не прецизирајући тачан термин.
Упитан у британском парламенту када ће 14 обећаних британских тенкова типа Челенџер бити распоређено на бојно поље у Украјини, Волас је одговорио да ће то бити најверовјатније у мају, пренио је Ројтерс.
“Вјероватно пред Ускрс. Међутим безбједносни разлози ме спријечавају да прецизирам распоред обуке украјинских снага за коришћење британских тенкова”, рекао је Волас.
Раније данас се предсједник Украјине Володимир Зеленски сусрео са премијерком Данске Мете Фредериксен у јужном украјинском региону Николајев.
На видео снимку који је на друштвене мреже поставила канцеларија Зеленског, предсједник Украјине се рукује са Фредериксеновом на улици покривеној снијегом прије него што су ушли у болницу гдје су посјетили војнике рањене током сукоба са Русијом, пренио је раније Ројтерс.
Канцеларија Зеленског није изнијела детаље о томе о чему су предсједник Украјине и премијерка Данске разговарали, али је данско министарство одбране саопштило раније овог мјесеца да ће Данска донирати Украјини 19 хаубица Цезар француске производње.
Зеленски се састао и са регионалним званичницима који су га информисали о посљедицама руских ракетних напада.
“Разгледали смо стање енергетске инфраструктуре у региону и разматрали начине да се она заштити и обнови”, објавио је Зеленски на апликацији за размјену порука Телеграм.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
