Распад великог пријатељства: Чешка и Словачка у жестоком клинчу

GS
Foto: Telegram

ПРАГ, БРАТИСЛАВА - Вишедеценијско пријатељство Чешке и Словачке, насљеднице бивше Чехословачке, запало је у дубоку кризу откако је у Братислави засјела проруска влада премијера Роберта Фица.

За то вријеме Праг снажно подржава Украјину и недавно су организовали набавку 800.000 артиљеријских граната, а не противе се ни слању НАТО инструктора на украјински фронт.

Свађа је кулминирала прошле недјеље кад је чешки премијер Петр Фијала најавио да се уобичајене чешко-словачке међувладине консултације неће одржати у наредним недјељама или месецима јер их Праг не сматра прикладним због "значајних разлика". Фијала је додао да сарадња између земаља треба да буде усмјерена на конкретне пројекте, али и да је немогуће сакрити да постоје значајне разлике у мишљењима о неким кључним спољнополитичким питањима.

"Увјерени смо да нема потребе за заједничким састанком двије владе. Словачку страну смо обавијестили о нашој одлуци и намјери да одложимо састанак", рекао је чешки премијер.

Министар спољних послова Чешке Јан Липавски такође је подржао одлуку о прекиду међувладиних консултација са Словачком.

"Наши партнери на другом крају свијета схватају да безбједност Европе утиче на безбједност цијелог свијета. Зато ми је жао што моје колеге у Словачкој то не виде", рекао је Липавски.

Фицо је одговорио да је Чешка таквом одлуком угрозила односе са Словачком. Наводи да су према његовом мишљењу разлог за то различити ставови Прага и Братиславе о рату Руске Федерације против Украјине.

"Напомињемо да је чешка влада одлучила да угрози наше међусобне односе само зато што је заинтересована да подржи рат у Украјини док словачка влада отворено говори о миру. Ваша одлука неће утицати на суверену словачку спољну политику",  додао је шеф словачке владе.

Премијери двије земље договорили су се иначе у новембру 2023. године да наставе традицију заједничких сједница влада које су требало да се одрже у Чешкој на прољеће. Посљедње међувладине консултације две земље одржане су у априлу прошле године, али је све доведено у питање променом власти у Словачкој.

Фицо је рецимо на другу годишњицу руске агресије на Украјину изјавио да је рат почео "дивљањем украјинских неонациста" док се словачки министар спољних послова Јурај Бланар састао са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом на дипломатском форуму одржаном у Турској. До сада се међу шефовима спољних послова земаља ЕУ једино мађарски министар Петер Сијарто није либио да се састане са Лавровом. За словачког премијера Роберта Фица тај састанак је примјер "уравнотежене и суверене" словачке спољне политике према свим дијеловима свијета.

Одговор је стигао у виду изјаве предсједника Чешке Петра Павела који се залаже да НАТО трупе треба да пруже подршку директно на територији Украјине и да се тиме неће нарушити никакве међународне норме.

"Треба да се сложимо са савезницима да било много логичније пребацити неколико десетина инструктора у Украјину и тамо обучавати украјинске војнике, умјесто да се украјински војници обучавају на територији држава чланица НАТО", наводи Петр Павел.

Због новоуспостављене проруске политике Словачка се корак по корак изолује.

Тако се годишња безбједносна конференција ГЛОБСЕЦ, која се одржава од 2005. године, неће одржати у Братислави већ у Прагу због политике актуелне словачке владе Роберта Фица. ГЛОБСЕЦ се сматра другим најважнијим догађајем овог нивоа послије Минхенске безбједносне конференције, а на овом скупу више пута су учествовали највиши свјетски званичници и политичари попут предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и предсједника Француске Емануела Макрона.

Италија је почетком марта одлучила да повуче ПВО систем САМП/Т из Словачке.

Фицо се пожалио да због италијанске одлуке стратешки објекти, укључујући нуклеарну електрану, остају незаштићени. Додао је да је претходна влада Украјини дала функционални руски противваздушни систем С-300 и нагласио да он то никада не би урадио.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана