Упозорење климатолога: Прва недеља јула била најтоплија на планети

ГС
Foto: Танјуг

ЖЕНЕВА - Према прелиминарним подацима које је саопштила Свјетска метеоролошка организација СМО, прва недеља јула била је најтоплија од када се мјери температура.

Забиљежене су и високе температуре мора, као и топљење леда на Антарктику.

Посљедице високих температура током јуна и у првој половини јула настале су због развоја „Ел Ниња", који ће, према процјенама, још подићи температуре вода и копна. 

Очекују се екстремни топлотни таласи", истакао је Кристофер Хеви, директор климатског сервиса СМО.

Додао је да ово представља опасност за планету.

„Није у питању само температура површине воде, већ је и цио океан загријан, упија топлоту која ће се тамо задржати стотинама година. Толико загријевање океана има негативан утицај на атмосферу и топљење леда", рекао је Мајкл Спероу, шеф Свјетског програма за истраживање климе.

Додаје да „Ел Нињо" још није кренуо. Европска служба за праћење климе Коперникус навела је да њени подаци такође показују да је прошла недеља вјероватно била најтоплија од 1940. године, када су почела мјерења.

Генерални секретар УН Антонио Гутерес истакао је да је „ситуација којој смо свједоци показатељ да су климатске промјене измакле контроли". Високе температуре изазивају здравствене проблеме у распону од топлотног удара и дехидратације до кардиоваскуларног стреса, па и смртних случајева.

Истраживање објављено прије неколико дана подсјетило је да је више од 61.000 људи умрло због врућине током љета 2022.

Већина смртних случајева била је код особа старијих од 80 година, а око 63 одсто оних који су умрли због врућине биле су жене, према истраживању објављеном у часопису Нејчр Медисин.

Стручњаци кажу да ће исцрпљеност због врућине и топлотни удар вјероватно постати чешћи како климатске промјене буду екстремније. Топлотни удар настаје када тијело изгуби способност знојења.

Љекар Хитне медицинске помоћи и научник са Универзитета у Новом Мексику Џон Фемлинг рекао је да је тијело покушало да то надокнади пумпањем крви у кожу што је начин да се охлади. 

Што је особа више дисала, то је више губила течност, а то је за посљедицу имало дехидратацију.

"Дакле, прво осјећате умор док ваше тијело почиње да слаби. Тада органи крену да заказују, а проблеми с тијелом могу да оставе мозак без довољне количине кисеоника", закључио је Фемлинг.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана