Протест у затвору у Парми, влада криминализује пасивни протест

Танјуг
Foto: Илустрација

РИМ- Затвореници у сјеверном италијанском граду Парма штрајкују глађу због лоших санитарних услова и пренасељености, што је најновији у низу протеста у затворима у земљи у којој су случајеви самоубиства затвореника и самоповређивања достигли рекордан ниво.

Стотинак затвореника у јединици високе безбједности отпочели су свој четворонедјељни протест 24. фебруара, одбијајуćи да једу или раде, тражећи побољшану затворску хигијену и здравствену заштиту, више контакта с породицама и шире могуćности образовања.

Затвор, у коме се налази укупно 700 затвореника, има седам "едукатора" ,личности које би требало да играју кључну улогу у рехабилитацији и припреми за живот напољу.

Вероника Валенти, градска државна службеница задужена за заштиту права затвореника, рекла је да је протест "легитиман“ и заснован на стварним притужбама, пише Ројтерс.

Десничарска влада премијерке Ђорђе Мелони је запријетила да ће и мирни протести у затвору бити проглашени кривичним дјелом, што до сада није био случај.

Овај потез је међу низом иницијатива Мелони за ред и закон, укључујући утврђивање нових злочина и пооштравање казни уочи избора за Европски парламент у јуну.

Уколико се такав приједлог усвоји, затвореницима попут ових у Парми, који лупају по затворским решеткама, одбијају да једу или раде, могли би да се суоче са удвострученим казнама, наводи Ројтерс.

Експерти тврде да су прави проблем са којим се суочавају италијански затвори пренатрпаност и мањак особља, што отежава затвореницима да приступе здравственим, психијатријским и образовним услугама.

Као резултат тога, психолошки проблеми су распрострањени, морал је низак а протести су чести, било из личних разлога или због услова за које затвореници тврде да су понижавајући.

"Када затвореници користе пасивни отпор да протестују, имамо начине да се носимо са тим, тако што ćемо прво саслушати и ако је потребно, обуздаћемо их. Не слажем се са класификовањем ових случајева као злочина," рекао је Донато Капеће, који је био затворски чувар скоро 50 година и сада је на челу секторског синдиката Сапе.

Анђела Дела Бела, професорка кривичног права на Универзитету у Милану истакла је да ће нова кривична дјела и дуже казне додате у кривични закон значити више закрчених судова и више пренасељености у затворима, што би додатно погоршало веć критичну ситуацију.

Дела Бела је због инкриминисања "пасивног отпора извршењу наређења“, за које је запријеćена казна до осам година затвора, Италија јединствена међу западним правним системима.

Британија и Сједињене Државе имају кривично дјело "затворске побуне", рекла је она, али се то односи само на насилне акције.

Ништа слично нема у другим европским земљама, а законодавство, које се односи и на протесте у прихватним центрима за мигранте, не прецизира ни да наређења особља морају да буду извршена.

Приједлог овог закона у Италији је представљен у новембру и сада се налази на дневном реду парламента, гдје се очекује да, због већине, влада добије одобрење за имплементацију.

У италијанским затворима налазило се скоро 61.000 затвореника на крају  јануара, што је око 10.000 више од званичног капацитета, према подацима Антигоне, организације за заштиту затвореника.

Истовремено, јавио се мањак радне снаге од 16 одсто, односно да би се испунили прописи, недостајало је 7.000 затворског особља.

У италијанским затворима од почетка године догодило се 21 самоубиство, наспрам девет у истом периоду 2023. године, показују подаци Антигонине.

Такође се наводи да се у затворима налази велики број миграната, који не причају италијански и дуго чекају на суђење.

Андреа Делмастро, помоћник италијанског министра правде, одбио је да коментарише приједлог да се пасивни отпор криминализује у затворима, али је рекао да се недолично понашање не може толерисати.

" Када су људи који су лишени слободе због урадили су нешто погрешно, а покушавају да почну немире насиљем против ствари и људи, треба их казнити“, рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана