Проширење би у старту коштало 256 милијарди евра
БРИСЕЛ - Евентуално проширење ЕУ и улазак Украјине и западног Балкана коштало би Унију право богатство - постојеће чланице требале би да потроше 256 милијарди евра, наводи британски "Гардијан".
Како показује интерна рачуница, све садашње државе чланице морале би да уплаћају више и добијају мање из ЕУ буџета.
Украјина, далеко највећа од девет земаља потенцијалних кандидата, за седам година могла би да повуче из буџета ЕУ 186 милијарди евра.
То би било мимо тренутних процјена трошкова реконструкције Украјине, које је ове године Свјетска банка процијенила на 400 милијарди евра.
Предмет расправе у ЕУ, према наводима медија, биће и питање да ли ЕУ треба да настави са процесом у двије фазе за улазак у Унију или треба да буде принцип "све или ништа".
Неименовани виши дипломата наводи да ће буџет бити најспорнија тема и да то треба да се ријеши до 2027, када почиње сљедећи финансијски циклус.
Још један кључни фонд, ЕУ познат као кохезиони фонд, из којег се обезбјеђује новац за инфраструктуру у мање развијеним земљама, такође би знатно био погођен новим проширењем Уније.
Према тренутној финансијској формули, Чешка, Естонија, Словенија, Кипар, Малта и Литванија не би више биле кандидати за та средства.
Да би нека земља приступила ЕУ потребно је да одговарајуће институције сваке од чланица верификују тај пријем, односно да га потврде. Ако макар једна држава то одбије - од пријема нема ништа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
