Процурили детаљи њемачког плана за окончање рата у Украјини

Италијански лист наводи да Олаф Шолц ради на томе да Руску Федерацију доведе за преговарачки сто уз претпоставку да ће Кијев прихватити територијалне уступке. Такође се наводи да је Шолц шокиран поражавајућим изборним резултатима у двије њемачке покрајине - Тирингији и Саској - гдје је већину освојила странка крајње деснице АфД и Шолц управо у рјешавању "украјинског питања" види могућност да сачува своју позицију.

Земље Брикса и мађарски премијер Виктор Орбан већ су покушали да пронађу рјешење, међутим, њемачка иницијатива има много већу тежину. Ради се о иницијативи представника државе која је друга или трећа најважнија држава глобалног Запада и кључна држава Европске уније, али и најважнији савезник САД на европском континенту.

Ако се земље глобалног Југа, предвођене Кином и Индијом, прикључе Шолцовој иницијативи, вјероватноћа за мировне преговоре се знатно повећава. То, међутим, нипошто не значи да ће Украјина или Русија смјеста подржати такву иницијативу или чак упркос њој наставити с војним дејствима. Челници зараћених земаља већ су досад дали многе изјаве у којима одбијају територијалне компромисе. Курска офанзива украјинских снага је при томе додатно закомпликовала идеју о примирју.

Иако се начелно знају почетне позиције Кијева и Москве, када су преговори у питању, јасно је да ће се морати постићи компромиси. Исто тако, враћајући се на офанзиву у Курској области, преговарачка позиција се мијења. Идеју о примирју дуж линије фронта Руска Федерација не може да прихвати јер је линија фронта и на њеној међународно признатој територији.

Иако је Руска Федерација увела четири украјинске покрајине у свој састав, постоје војно-бирократски термини који јасно одређују механизме дјеловања, успостављени још у јесен 2022. године. Тако су ове четири области међународно-правно украјинска територија које је Руска Федерација интегрисала у "војном стању". У Курској области, као и у другим пограничним областима, Русија је увела "средњи ниво реаговања".

У том смислу јасно је да Русија на четири украјинске регије гледа као на објекат преговора, али не и на Курску област. То у Кремљу ствара одређене проблеме када су мировни преговори у питању. Украјинска дипломатија могла би да тражи од савезника, па и од земаља глобалног Југа, да присиле Русију на преговоре.

Русија у том случају не би имала избора него или јасно показати да је спремна на дијалог и преговоре чак и у неповољној ситуацији на терену или да одбије трговање властитим територијама. Земље које се сматрају савезницима Русије, првенствено Кина, која је сама више пута позвала на преговоре, не би биле најсрећније негативном реакцијом Москве, преноси "Индеx".

Кремљ се током цијелог рата постављао према глобалној јавности као страна која је спремна на преговоре, али с тим да се уваже његови захтјеви и реалност на терену. Међутим, сада када је ситуација на терену нешто компликованија, могућност преговарања се оштро одбија.

С друге стране, још није познато који је циљ Кијева у Курској области. Ако је идеја да тргују руском територијом, то је врло мало извјесно. Поставља се питање за шта би Украјина замијенила те територије. У војно-стратешком смислу то је тек неколико села и мањих мјеста што у равноправној размјени Украјини не би донијело ништа значајно.

Такође, тражити осјетно већи комад територије или неки стратешки дио, попут НЕ Запорожје, није сасвим реална опција. Али свакако јесте изгледно да Украјина не мисли да препусти Руској Федерацији да заузме територије, а да не добије ништа заузврат.

Сва та питања ће се отварати тек када Шолцова иницијатива заживи и ако га Кина подржи. Засад канцелар Шолц није службено потврдио да иницијатива постоји. Ако заиста постоји план њемачког канцелара и ако се не ради о још једној ПР иницијативи, онда би се раније поменута контроверзна питања отворила уз могућност да се и ријеше.

Ипак, засад и Украјина и Русија, свака из својих разлога, раде на томе да се тај план не реализује, преноси "Телеграф".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.