Породица Бизмарк напала њемачку министарку спољних послова Аналену Бербок

Дуго су се запослени у Министарству спољних послова Њемачке састајали у "Бизмарковој сали". 

Министарство, на чијем је челу Аналена Бербок, сада је гласало за преименовање и дипломате се од новембра састају у "Сали њемачког јединства". Из сале је уклоњен и портрет првог њемачког канцелара Ота фон Бизмарка, који је красио дрветом обложене зидове, пише Билд цајтунг.

Министарство иностраних послова испрва није дало никакве конкретне разлоге за преименовање.

На питање је, међутим, речено да одлука "узима у обзир чињеницу да Министарство спољних послова своју традицију види као чврсто укоријењену у демократској историји Њемачке".

Недавно именоване сале су добиле имена по представницима Савезне Републике Њемачке, Вајмарске Републике и припадницима отпора нацистичком режиму.

Бизмаркови: "Згрожени смо"

Породица Бизмарк ствари види другачије.

"Свака историјска личност мора се разматрати и вредновати у дотичној ситуацији. Узимање за мјерило демократских и државноправних принципа садашњице показује недостатак историјске свијести", пише Александар фон Бизмарк у саопштењу које преноси више угледних њемачких медија, међу њима и Шпигел.

"Ми, породица Бизмарк, згрожени смо и неизрециво тужни што се наша сопствена историја и наша сопствена земља третирају на овај начин", наводи се у саопштењу.

"Уклањање портрета Ота фон Бизмарка из Бизмаркове сале, оснивача Министарства спољних послова и његовог првог шефа, а такође и преименовање сале показује да Бербоковој недостаје свијест за њемачку историју", пише фон Бизмарк у саопштењу.

"Морализирајућа министарка спољних послова је промашила функцију. Не само да се негативно односи према многим другим земљама, већ и изврће историју своје земље. Игнорише достигнућа првог њемачког канцелара Ота фон Бизмарка, од којих Њемачка и данас има користи."

Породица Бизмарк ове године слави 750 година постојања. Према подацима породичног удружења, 2015. године било је око 340 чланова породице, наводи Шпигел.

ЦДУ такође критикује Бербок

Билд пише да политичар ЦДУ Јирген Харт (59) критикује неосновано преименовање као "заборављање историје, као и толико тога у борби Зелене странке против свега што се не уклапа у њихов поглед на свијет".

Харт је за Билд изјавио: "Било добро да њемачка дипломатија добро размотри своје наслијеђе умјесто да игнорише прошлост. Бизмарк као личност и његово дјело, данас се наравно морају другачије посматрати, али је неоспоран његов историјски значај за Њемачку, а посебно за јединство наше отаџбине."

Његов закључак: "Зато мислим да је преименовање Бизмаркове сале – посебно без расправе са запосленима – погрешно", пише Билд.

Први канцелар Њемачке

Ото фон Бизмарк је 1871. био први канцелар Њемачког рајха. На тој функцији је био скоро 30 година, све до 1890. Поред дужности канцелара, Бизмарк је био и на челу Министарства спољних послова, које је он основао 1870. – годину дана прије формирања свењемачког Рајха.

Међутим, министарство се није звало министарство, већ Служба за спољне послове и то име је – ради традиције, задржало до данас – Auswärtiges Amt.

Бизмарк, инач,е никада није радио у дотичној сали. Министартво спољних послова Њемачке се налази у згради бивше Централне банке рајха, која је изграђена 1940. на Вердершер Маркту. У време ДДР-а, у тој сали се састајо политбиро СЕД-а. Бизмаркова сала је постојала и у министарству у Бону, још 1951. када је оно поново успостављено.

Одлука о судбини Африке

О значају Бизмарка у Њемачкој се често и данас расправља, понекад контроверзно. Шпигел овом приликом наводи да је "Бизмарк испрва био упорни противник експанзије ван Европе, јер није вјеровао у економске предности колонија.

Али поклекнуо је пред унутрашњим политичким притиском и сазвао Конференцију у Конгу (15. новембар 1884. – 26. фебруар 1885.). Циљ је био договор о координисаној акцији европских сила у Африци.

Завршни документ из фебруара 1885. означава почетак подјеле Африке на колоније. Не само да су европске силе експлоатисале афричке народе, већ су углавном произвољно повучене границе довеле и до грађанских ратова, од којих неки трају и данас."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.