Петсто дана рата у Украјини: САД шаљу касетну муницију због „споре контраофанзиве“

Резников рекао да Украјина неће користити касетне бомбе на територији Русије
Украјински министар одбране Алексиј Резников поздравио је данас одлуку САД да пошаљу касетне бомбе Украјини, и обећао да се та муниција неће користити у Русији. 

Резников је написао на Твитеру да ће касетна муниција помоћи да се спасу животи украјинских војника, најављујући да ће Украјина водити строгу евиденцију о њеном коришћењу, као и да ће размијенити информације са партнерима. 

Резников је рекао да војска неће користити касетну муницију у урбаним срединама, већ само за пробијање непријатељских одбрамбених линија.

САД су у петак саопштиле да ће снабдијевати Украјину широко забрањеном касетном муницијом ради контраофанзиве против руских снага. 

Употребу касетне муниције забрањује више од 100 земаља, преноси  Ројтерс.

Касетна муниција обично испушта велики број мањих бомби које могу да доведу до неселективног убијања на широком подручју, а таква неексплодирана муниција представља опасност деценијама. 

Москва је данас поново критиковала одлуку САД, описујући је као још један "невјероватан" примјер "антируског" курса Вашингтона.

Шпанска министрка одбране: Касетне бомбе не треба слати као помоћ Украјини
 Касетне бомбе не треба слати као помоћ Украјини, поручила је данас шпанска министарка одбране Маргарита Роблес, након одлука америчког председника САД да пошаље касетну муницију Кијеву како би му помогао у контраофанзиви против Русије. 

"Шпанија, на основу чврсте обавезе коју има с Украјином, такође има чврсту обвезу да одређено оружје и бомбе не може испоручити ни под каквим околностима. 'Не' касетним бомбама и 'да' легитимној одбрани Украјине, за коју разумијемо да не би требало да се спроводи касетним бомбама", рекла је Роблес обраћајући се новинарима у Мадриду, уочи парламентарних избора 23. јула. 

Регионалне власти: Најмање шест цивила погинуло  у руском нападу на Лиман

Најмање шест цивила је погинуло, а пет је повријеђено у данашњем руском артиљеријском гранатирању Лимана у Доњецкој области, саопштио је регионални начелник Павло Кириленко.

Кириленко је написао на Телеграму да је погођено стамбено насеље у том малом граду и да су оштећени кућа и локал, као и да полиција врши увиђај.

Град Лиман је кључно жељезничко чвориште на истоку Доњецке области, преноси Ројтерс. Украјинска војска објавила је да је одбила напад руских трупа код Лимана.

Ердоган: Украјина заслужује да се придружи НАТО-у

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган саопштио је да Украјина заслужује да се придружи НАТО-у и позвао Кијев да започне мировне преговоре са Москвом.

-Нема сумње да Украјина заслужује чланство у НАТО-у - рекао је Ердоган на конференцији за штампу након састанка са украјинским предсједником Володимиром Зеленским и додао да „обје стране треба да се врате мировним преговорима”, преноси ТРТ ТВ.

Он је навео да у рату који траје већ 500 дана украјински народ брани територијални интегритет и независност своје земље, као и да је Турска уложила „најинтензивније напоре да оконча” сукоб Русије и Украјине кроз преговоре „на основу међународног права”.

- Желио бих да поново нагласим становиште који сам увијек упорно бранио, а то је да праведан мир нема губитника. Упркос разликама у мишљењима између страна, наша је најискренија жеља да се што прије вратимо потрази за мирним рјешењем - рекао је Ердоган.

Зеленски је након састанка са Ердоганом саопштио да Украјина и Турска имају исто гледиште да нико нема право да намеће тим државама у црноморском региону оно што не одговара њиховим интересима.

-Захвалан сам Турској на њеној континуираној подршци територијалном интегритету и суверенитету Украјине - рекао је Зеленски новинарима, преноси Интерфакс Украјина.

Према његовим ријечима, два предсједника су разговарали о ситуацији на Криму, који је под руском контролом.

-У сваком случају, ми ћемо вратити нашу легитимну власт над Кримом и вратити безбједност на полуострво и правду свим људима на Криму. Посебно кримским Татарима, који су сада, нажалост, поново подвргнути оштрој репресији и притисцима Русије - рекао је Зеленски.

Говорећи о Црноморској иницијативи за жито, он је напоменуо да “Русија у посљедње вријеме, нажалост, максимално блокира кретање бродова са храном дуж коридора у Црном мору.

-Русија се понаша као да посједује цијело Црно море, као да је овдје власник -  рекао је Зеленски.

Он је саопштио да је са Ердоганом разговарао и о више различитих заједничких пројеката Украјине и Турске које је могуће спровести у циљу јачања односа двије државе и безбједносних и економских интереса.

-То се односи на сарадњу у војно-индустријском комплексу, развоју технологије, производњи беспилотних летјелица и другим стратешким индустријама - прецизирао је Зеленски.

Зеленски је у Турску стигао након посјета Бугарској и Чешкој, што је дио његове турнеје по пријестоницама земаља чланица НАТО како би их охрабрио да на самиту наредне седмице предузму конкретне кораке ка евентуалном чланству Кијева у Алијансу.

Шојгу извршио инспекцију новоформираних јединца у Јужном војном округу

Руски министар одбране Сергеј Шојгу извршио је инспекцију на полигонима у Јужном војном округу, како би провјерио борбену готовост новоформираних војних јединица, саопштило је Министарство одбране Русије.

-Министар одбране је извршио увид у обуку вожње и бојевог гађања посада тенкова Т-90 Прорив. Посаде се обучавају на савременим интерактивним симулаторима који им омогућавају да увјежбавају све елементе борбене обуке - навело је руско министарство, преноси ТАСС.

Према саопштењу, представници команде Јужног војног округа извијестили су Шојгуа да се све вјежбе на полигонима изводе под руководством официра са борбеним искуством стеченим током “специјалне војне операције”.

-На полигону су моторизоване, тенковске и артиљеријске јединице које се  истовремено обучавају. Тренутно се у дивизијама врши борбена координација - саопштило је Министарство, преноси агенција РИА Новости.

Наведено је да је министар лично надгледао обуку војника по уговору за извођење борбених дејстава у различитим срединама и теренима, укључујући и услове градских борби.

Зеленски на Змијском острву

Украјински предсједник Володимир Зеленски посјетио је острво у Црном мору „чији су браниоци пркосили руском ратном броду на почетку инвазије“.

-Данас смо на Змијском острву, које окупатори никада неће освојити, као и цијелу Украјину, јер смо земља храбрих. Желим да се захвалим одавде, са овог мјеста побједе, сваком нашем војнику за ових 500 дана - поручио је Зеленски.

У снимку без датума Зеленски је приказан како долази на острво чамцем и полаже цвијеће на спомен обиљежје.

Москва је Змијско острво заузела убрзо након што је покренула специјалну војну операцију 24. фебруара 2022. Украјинске снаге поново су заузеле острво у јуну прошле године.

УН: Смрт цивила, страшни данак рата

Уједињене нације подсјетиле су на цивилне жртве рата у Украјини који траје већ 500 дана.

-Данас обиљежавамо још једну мрачну прекретницу у рату који наставља да односи ужасан данак - рекао је Ноел Калхун, замјеник шефа Посматрачке мисије УН за људска права у Украјини.

Више од 9.000 цивила, укључујући преко 500 деце, убијено је од почетка  рата, а стручњаци упозоравају да је стварни број  сигурно далеко већи.

Бајден: Прије разматрања чланства Украјине у НАТО потребно је

Амерички предсједник Џозеф Бајден изјавио је да се рат у Украјини мора окончати прије него што НАТО узме у разматрање чланство Кијева у Алијанси.

Бајден ће следеће недјеље учествовати на самиту НАТО-а у Литванији, гдје ће рат Русије и Украјине, као и настојање Кијева да се придружи Сјеверноатлантској алијанси бити једна од  кључних тема.

Уочи тог путовања, Бајден је у петак интервјуу за ЦНН рекао да се руска агресија у Украјини мора окончати прије него што Алијанса може да разматра пријем Кијева у своје редове.

Он је саопштио да ће, иако је чланство Украјине у НАТО-у преурањено, САД и њени савезници наставити да обезбјеђују Кијеву подршку и оружје које му је потребно у сукобу са Русијом.

-Не мислим да у НАТО-у постоји сагласност око питања да ли да уведе Украјину у породицу НАТО-а сада, у овом тренутку, док траје рат - рекао је Бајден.

Он је појаснио да је НАТО одлучан да брани сваки педаљ територије која припада државама чланицама и да би пријем Кијева док траје сукоб на територији Украјине практично увео алијансу у сукоб са Русијом.

-То је обавеза коју смо сви преузели, без обзира на све. Ако је рат у току, онда смо сви у рату. Ми бисмо били у рату са Русијом, у том случају - нагласио је Бајден.

Он је изјавио и да је одлука да се Украјини први пут обезбиједи касетна муниција била “тешка”, али да је такву одлуку донио јер је Кијеву потребна муниција у контраофанзиви против Русије.

САД шаљу пакет помоћи Украјини у вриједности од око 800 милиона долара

САД ће послати нови пакет помоћи у оружју у вриједности од око 800 милиона долара, који ће укључивати 155 милиона артиљеријских метака, као и побољшану конвенционалну муницију двоструке намјене и артиљеријску муницију пречника 105 милиметра, саопштио је подсекретар Пентагона Колин Хал.

У нови пакет укључена је и додатна муниција за системе ПВО ''Патриот'' и муниција за ракетне системе високе покретљивости, додатни оклопни транспортери ''Страјкер'', прецизна ваздушна муниција, муниција за рушење и системи за уклањање препрека, као и разни резервни дијелови и оперативна опрема за одржавање.

Претходно је амерички предсједник Џозеф Бајден одобрио слање касетне муниције Украјини, након једногласне препоруке свог тима за националну безбједност.

Саливен је оцијенио да је то што Русија користи касетну муницију у сукобу ''потпуно неприхватљиво по више тачака'', додајући да Русија користи такву муницију за напад на суверену земљу и цивилне циљеве и на тај начин крши међународно право.

-'Што је најважније, постоји велика разлика између муниције коју користи Русија и оне коју би САД обезбедиле Кијеву' - рекао је он.

Кал: Шаљемо касетну муницију јер контраофанзива иде спорије од очекиваног

САД шаљу касетну муницију Кијеву јер украјинска контраофанзива ''иде спорије него што се очекивало'', изјавио је подсекретар Пентагона Колин Кал.

Како преноси Гардијан, он је истакао да постоје два основна разлога због којих је одлучено да се касетна муниција укључи у најновији пакет помоћи у виду оружја Украјини, а да је један разлог тај да је Украјина у јеку контраофанзиве, која је  тешка јер су Руси имали шест мјесеци да укопају одбрамбене појасеве на истоку и југу Украјине.

-Желимо да будемо сигурни да Украјинци имају довољно артиљерије да их одржи у борби у контексту тренутне контраофанзиве и зато што ствари иду мало спорије него што су се неки надали. Прерано је судити како иде украјинска контраофанзива јер смо на почетку средине' - рекао је Кал и додао да већина украјинске борбене моћи ''није доведена у функцију''.

-Прави тест ће бити када украјинске снаге идентификују слабе тачке или створе слабе тачке и направе пробој, колико брзо ће то моћи да искористе уз борбену моћ коју имају у резерви и колико брзо ће Руси моћи да одговоре - рекао је Кал.

Амерички предсједник Џозеф Бајден одобрио је јуче слање касетне муниције Украјини након једногласне препоруке свог тима за националну безбједност.

Касетно оружје, које је први пут коришћено током Другог свјетског рата, обично испушта велики број мањих бомби и познато је по убијању цивила.

Касетна муниција је забрањена Конвенцијом о касетној муницији из 2008. године, коју нису потписале САД, Русија и Украјина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.