Пентагон блокира размјену доказа са Хашким трибуналом о руским ратним злочинима

  Амерички војни лидери противе се помоћи суду у истрази против Руса јер се плаше постављања преседана који би могао помоћи да се отвори пут за кривично гоњење Американаца. 

    "Остатак администрације, укључујући обавештајне агенције и министарство правосуђа, подржавају давање доказа суду", рекли су званичници, напомињући да председник Џо Бајден тек треба да донесе одлуку по овом питању. 

    Међу доказима су детаљи релевантни за истрагу коју је главни тужилац Међународног кривичног суда Карим Кан започео након руске инвазије на Украјину прије годину дана. 

    Информације наводно укључују материјале о наводним одлукама руских званичника да намерно гађају цивилну инфраструктуру и да отму хиљаде украјинске деце са окупиране територије.

    У децембру је Конгрес изменио дугогодишња законска ограничења за америчку помоћ суду, дозвољавајући Сједињеним Америчким Државама да помогну у истрагама и евентуалним судским гоњењима у вези са ратом у Украјини. 

    Међутин, унутар Бајденове администрације, политички спор око тога да ли то чинити и даље одвија се иза затворених врата, наводи Њујорк тајмс.

    "Савет за националну безбедност сазвао је састанак Комитета директора на нивоу кабинета 3. фебруара у покушају да реши спор", рекли су званичници, али је министар одбране Лојд Остин изразио противљење.

    Сенатор Линдзи Грејем, републиканац из Јужне Каролине, који је прошле године помогао Конгресу да ублажи ограничења за помоћ Међународном кривичном суду, окривио је Министарство одбране за оклевање.

    „То министарство противило се законској промени, која је прошла великом већином, а сада покушавају да поткопају слово и дух закона“, рекао је Грејем. 

    Представници Пентагона, Стејт департмента, Министарства правде и Канцеларије директора националне обавештајне службе одбили су да коментаришу.

    Портпаролка Савета за националну безбедност Адријен Вотсон  рекла је да влада „подржава низ истрага за идентификацију и позивање на одговорност” за руске ратне злочине, између осталог преко украјинских тужилаца, Уједињених нација и Међународног кривичног суда.

    „Руске снаге су чиниле ратне злочине и злочине против човечности у Украјини, а украјински народ заслужује правду . Такође радимо на разоткривању руских зверстава у Украјини како би свет могао да види шта руске снаге раде”“, рекла је она. 

    Бивши предсједник Бил Клинтон потписао је Римски статут 2000. године, али га није послао Сенату на ратификацију, називајући овај акт мањкавим. Председник Џорџ Буш је 2002. повукао тај потпис. Конгрес је, са своје стране, донео законе 1999. и 2002. који су ограничавали подршку владе Хашком суду.

    До краја Бушовог мандата, Стејт департмент је изјавио да су Сједињене Америчке Државе прихватиле „стварност“ суда и признале да „ужива велику међународну подршку“. Обамина администрација је учинила корак ка помоћи суду у Хагу нудећи награде за хватање одбеглих оптужених афричких команданата.

    Међутим, 2017. године, тадашњи главни тужилац у Хагу покушао је да истражи тортуру затвореника терористичких група током Бушове администрације као део ширег погледа на рат у Авганистану. Као одговор на то, Трампова администрација је увела санкције судском особљу, а државни секретар Мајк Помпео га је прогласио корумпираним.

    Бајденова администрација је 2021. године укинула те санкције, а Карим Кан, новоименовани тужилац Међународног кривичног суда, одустао је од истраге. 

    Инвазија Русије на Украјину прошле године, довела је до двостраначког притиска да се предсједник Русије Владимир Путин и други у његовом војном ланцу командовања позову на одговорност, услед чега је унутар америчке администрације покренута дебата да ли и како помоћи суду.

    Крајем децембра, Конгрес је усвојио два закона чији је циљ повећање изгледа да ће Руси одговарати за ратне злочине у Украјини.

Један је био самостални закон којим се проширује надлежност америчких тужилаца да терете странце за ратне злочине почињене у иностранству.

    Друга одредба о Међународном кривичном суду регулише америчку финансијску подршку Трибуналу.

    Иако је америчкој влади и даље забрањено да издваја финансијска средства намењена суду у Хагу, Конгрес је направио изузетак који му омогућава да помаже у „истрагама и кривичном гоњењу страних држављана у вези са ситуацијом у Украјини, укључујући подршку жртвама и сведоцима“.

    Упркос тој законској промјени и сигналу подршке Конгреса, Пентагон је био чврст да Сједињене државе не би требало да помогну Међународном кривичном суду да истражује Русе због њихових поступака у Украјини, јер Русија није страна у споразуму којим је успостављен суд.

    Тај отпор је изазвао критике и унутар и изван извршне власти. Неки правни стручњаци тврде да нема користи од заузимања те позиције јер остатак свијета у суштини одбацује то тумачење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.