Ово су најсмртоноснији терористички напади у Русији

Напад на посјетиоце концерта у Москви који се догодио синоћ, када су убијене најмање 133 особ3, један је од смртоноснијих у историји постсовјетске Русије. Ипак, крвави низ, најчешће бомбашких напада, почео је још 1995. године.

Група наоружаних чеченских милитаната предвођена Шамилом Басајевом 14. јуна 1995. узела је за таоце 1.586 становника Будјоновска у Ставропољској покрајини и држала их у згради градске болнице.

Послије покушаја специјалаца да упадну у зграду одржани су преговори, којима је нападачима омогућено да са неким од талаца напусте град. У нападу је погинуло 129 људи, а 317 повријеђено.

До љета 2005. године, током контратерористичке операције у Чеченији, убијено је 30 учесника и организатора терористичког напада.

У периоду 1995–2019, још 31 учесник је ухапшен и осуђен на дугогодишње затворске казне, а још 29 особа је стављено на потјерницу. Организатор терористичког напада Шамил Басајев убијен је 2006. године као резултат специјалне операције ФСБ-а у Ингушетији.

У Каспијску (Дагестан), 16. новембра 1996. године, терористи су дигли у ваздух деветоспратну стамбену зграду у којој су живјеле породице граничара. У терористичком нападу погинуло је 68 људи, укључујући 21 дијете.

Потом се 19. марта 1999. догодила се експлозија бомбе на Централној пијаци у Владикавказу. Погинуле су 52 особе, а више од 150 је повријеђено.

Првих дана септембра 1999. године више јаких експлозивних направа уништило је стамбене зграде у Бујнаску, у Републици Дагестан, Волгодонску у Ростовској области и Москви, усмртивши скоро 300 људи док је више 840 особа претрпјело физичке и психичке посљедице.

Након званичне истраге, која се завршила три године касније, потврђено је да је седам осумњичених убијено, шесторо је осуђено за тероризам, а једна особа је и даље у бјекству.

Према истрази, напад у Москви и Волгодонску је организовао и водио Ачемез Гочијајев, који је предводио једну групу вехабија, док је експлозивне направе у Бујнаску поставила друга група.

Током прославе Дана побједе у Великом отаџбинском рату 9. маја 2002. године, у Каспијску у Републици Дагестан снажна детонација експлозивне направе убила је 43 особе, а повриједила је још око 120 људи.

За организацију напада оптужен је члан криминалног подземља Рапани Халилов, који је ликвидиран 2007. године.

"Крвави" мјузикл

Талачка криза у московском позоришту на Дубровки, чини се, остала је добро упамћена у јавности.

У препуном позоришту, већа група наоружаних Чечена држала је од 23. до 26. октобра 2002. године 912 гледалаца мјузикла "Сјевер–Југ“ као таоце.

Због опасности од експлозије зграде и губитка живота, 26. октобра руске специјалне снаге извеле су принудну операцију ослобађања талаца. У терористичком нападу убијено је 130 талаца. Сви милитанти, 21 мушкарац и 19 жена, тада су убијени.

Бомбаши самоубице 27. децембра у Грозном, у дворишту зграде Владе Чеченске Републике, дигли су у ваздух два камиона напуњена експлозивом. У терористичком нападу погинула је 71 особа, а рањено је још 640.

Уз помоћ седам килограма динамита, бомбаш-самоубица 5. децембра 2003. године дигао је у ваздух воз на линији Кисловодск – Минералне Воде. Том приликом погинуло је 47 људи, а повријеђено 186. Одговорност за терористички напад преузели су чеченски терористи.

Разорна, прљава бомба напуњена завртњима је, 6. фебруара 2004. године, убила 41 путника московског метроа, док је више од 200 особа повријеђено.

Готово истовремено, 24. августа 2004. у ваздуху изнад Ростовске и Тулске области експлодирали су путнички авиони Ту-154Б-2 компаније "Сајбирија ерлајнс" на лету Москва–Сочи и Ту-134А-3 "Волге Авијаекспреса" на линији Москва–Волгоград при полијетању са Аеродрома "Домодедово".

У нападу је погинуло 89 људи. Експлозивне направе у авионима детонирале су жене-самоубице.

Катастрофа у Беслану

Чеченски терористи су 1. септембра те године узели за таоце више од 1.100 ученика средње школе, њихове рођаке и наставнике у Беслану у Сјеверној Осетији.

Другог септембра, послије преговора, бандити су ослободили 25 жена и дјеце, док је наредног дана, током напада, већина талаца ослобођена.

Претходно је дошло је до експлозије у спортској сали школе, па су заточени почели да бјеже.

Услиједила је размјена ватре специјалних снага са терористима и том приликом је убијено је 27 нападача. Преживио је само један, Нурпаши Кулајев, чија је смртна казна преиначена у доживотни затвор.

Нажалост, биланс терористичког напада био је и 334 мртва међу којима су 186 била дјеца, 17 наставника и школског особља као и десторица специјалаца.

Посљедњи напад прије јучерашњег, са више од 40 жртава, догодио се 29. марта 2010. Двије бомбе експлодирале су у московском метроу усмртивши 41 особу, док 88 људи повријеђено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.