Откривена спомен-биста деда Ђорђу, чувару Зејтинликa

Биста, која вјерно представља времешног старину загледаног у даљину рад је вајара Љубомира Лацковића и дар ливнице "Јеремић".

У оквиру комплекса војничког гробља Зејтинлик у Солуну, спомен-бисту открио je српски министар одбране Братислав Гашић, са министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немањом Старовићем.

Спомен-биста Ђорђу Михаиловићу откривена је, испред куће у којој је живио, на државној комеморативној свечаности поводом 106. годишњице пробоја Солунског фронта, саопштило је Министарство одбране.

Чика Ђорђе је, истакао је Гашић, више од пола вијека чувао Српско војничко гробље негујући успомене на хероје пале за слободу отаџбине.

-Деценијским тихим и стрпљивим радом он је у монументални мозаик успомене на јунаке са Солунског фронта уградио самога себе. А ми ћемо се, као захвални савременици и потомци, у скромности овоземаљског израза, спомеником који данас откривамо поклонити његовом делу и његовој жртви - рекао је Гашић.

Он је навео и да се у ријечима Ђорђе Михаиловића могла чути поука и опомена да је слобода Србије идеал од којег се не смије одустати.

-Кроз њега су нам се обраћали они који не дочекаше да поново прославе своју крсну славу на своме огњишту. У тим смо речима могли чути и поуку и опомену да је слобода Србије идеал од којег се не сме одустати никад и ни по коју цену - додао је Гашић.

Српска војска пробила је дио Солунског фронта на Кајмакчалану 15. септембра 1918. године и тиме отпочела завршне борбе за ослобођење Србије у Првом свјетском рату. Пробој Солунског фронта сматра се најзначајнијим војним успјехом Србије у том рату.

Ђорђе Михаиловић, у народу познат као деда Ђорђе, још за живота је проглашен за Солунца, унапријеђен у ратника и као херој одликован од отаџбине због посвећености очувању српског меморијала на Зејтинлику - вјечном дому више од 7.000 српских ратника.

Прича о Ђорђу и Зејтинлику заправо почиње са првим чуваром гробља Савом Михаиловићем, солунским добровољцем из Грабља кога је краљ Александар ставио на чело државне комисије да сакупи посмртне остатке својих сабораца са бојишта и гробова широм Солунског фронта.

Када је 1928. године преминуо, о Зејтинлику је наставио да брине његов син Ђуро који је током Другог свјетског рата сачувао гробље и његове реликвије од нацистичке пљачке.

Ђуро Михаиловић умро је 1961. године и сахрањен је уз оца на Зејтинлику, а бригу о вјечној кући храбрих ратника преузео је Ђорђе, који је ту дужност обављао предано као да брине о вјечној кући најмилијих.

Више од пола вијека, тачније 62 године, деда Ђорђе је дочекивао и испраћао, како потомке страдалих српских ратника, којима је показивао гдје су похрањене кости њихових предака, тако и високе званичнике, стране делегације, историчаре и сваког случајног или намјерног посјетиоца овог светог мјеста.

Посјетиоцима се чинило да зна све о сваком војнику - чији је, одакле је дошао, за коју се јединицу борио, гдје је погинуо.

Са шајкачом на глави, без које није никуда излазио, причом је слушаоца враћао у прошлост, говорећи да славна историја српског народа треба да се памти и препричава, нарочито младим нараштајима.

Посебно се радовао када би Зејтинлик посјетили унуци јунака чије је хумке чувао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.