Ослобођени таоци Хамаса: Нисмо смјели изгубити појам о времену

Док су биле заточене у Гази са Керениним деветогодишњим сином Охадом, бројале су дане који су полако прелазили у седмице, а затим у други мјесец.

„Кажу да су покушале памтити дане. Увијек су знале који је дан и који је датум. Знале су да су тамо 49 дана. Све вријеме су биле заједно“, рекла је за Тхе Гуардиан Рони Равив, нећакиња 78-годишње Рути и Керенина рођака.

Разговарала је са својом родбином телефоном у петак, неколико сати након што су пуштене на слободу према споразуму о прекиду ватре између Израела и Хамаса.

„Разговарали смо са њима синоћ неколико минута, само смо хтјели чути њихов глас, чути да су добро“, казала је она, преноси Индеџ.хр.

Охадов емотивни сусрет с оцем у дјечјем медицинском центру Сцхнеидер у Петах Тикви, источно од Тел Авива, у петак је објављен на интернету.

„Охад, који је у заточеништву напунио девет година, такође је разговарао с пријатељем у петак навече, а други пријатељи су планирали да га посјете у болници у суботу“, рекла је Равив.

Али сви ослобођени таоци били су тек на почетку тешког опоравка.

„Још увијек су сви у шоку“, рекла је Равив, додајући да је разговор омогућио болан увид у то шта је њих троје преживјело.

„Рекли су нам да је неких дана било више хране, а неких дана мање“, додала је Равив, 27-годишња студенткиња архитектуре која је преко ноћи постала активисткиња након што су њени рођаци отети.

Можда најболније питање које је висило над таоцима у заточеништву била је судбина двојице мушких рођака, Рутиног мужа Аврахама и њиховог сина Роееа, о којима нису имали вијести од 7. октобра, када је Хамас напао кибуц Нир Оз.

Жене су се покушале закључати у сигурну собу с Охадом, док су пуцњава и експлозије испуњавале Нир Оз, али Аврахам је био у другој соби.

„Кад су и њих одвели, већ су видјеле да га нема, то је једино што су знале“, рекла је Равив. Страховало се да су обојица убијени.

Док је 50-годишњи Роее био међу 1.200 жртава убијених тога дана, Аврахам је такође одведен у Газу, као један од око 240 људи заробљених као „валута за преговарање“.

Њему је 78 година, слаб је и муче га здравствени проблеми, није способан за заточеништво, а његова родбина очајнички жели његово ослобађање. Али, бар у почетку, његова жена и кћерка поздравиле су вијест да га држе као таоца јер је алтернатива била још гора.

„Биле су забринуте све вријеме. Кад смо им рекли да је Аврахам талац, заправо су осјетиле олакшање. Помислиле су да су оба мушкарца мртва и с тим су живјеле већ 49 дана“, рекла је Равив.

Рути сада гаји наду да ће се поновно сусрести са својим мужем.

„Рути је оптимистична, мисли да би се Аврахам могао ускоро вратити с обзиром на то да се она вратила“, објаснила је Равив. Ипак, породица је забринута за њега.

„Он је најмање здрав. Он не види добро, хода са штапом, има ПТСП и вјероватно му је јако тешко живјети у таквим условима. Пред нама још дуг пут... Али то што су њих троје опет с нама и што видимо да су добро даје нам наду“, додала је Равив.

Породица је још увијек усредсређена на кампању ослобађања многих других талаца.

„Не желимо бити превише узбуђени и срећни јер се осјећамо као да смо једна велика породица и имамо јако добре везе с другим породицама и трудимо се да помогнемо једни другима и будемо ту једни за друге“, закључила је Равив за Тхе Гуардиан, преноси Индекс.хр.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.