Опречна гледишта бацају сјенку на дешавања током напада на Трампа

Борис Ђурић
Foto: Танјуг

ВАШИНГТОН - Бивши предсједник САД и кандидат Републиканске странке на предстојећим предсједничким изборима у САД Доналд Трамп успио је преживјети терористички напад у суботу увече током митинга у Батлеру у Пенсилванији.

За напад је осумњичен двадесетогодишњи Томас Метју Крукс, који је убијен неколико секунди након пуцњаве у којој је ипак настрадао један учесник митинга.

Одмах након атентата Трамп је тријумфално дигао стиснуту песницу која је већ постала својеврнси симбол. Сада су многи постали свјесни да је Трамп могао бити мртав прије два дана, у којем случају би сигурно довело до великог хаоса. 

Мотиви нападача су још увијек непознати иако су званичници саопштили да су успјели откључати његов телефон . 

Извори блиску Вашингтон посту су изјавили да „откључавање телефона није откључало и узрок напада” мада је довело до неколико битних ствари за истрагу. 

Претрагом Круксовог возила је откривена метална кутија са експлозивом повезаним са рисивером што је навело истражитеље на закључак да је Крукс желио направити пометњу током пуцњаве. 

Такође се поставља и битно питање зашто се нико није супроставио нападачу прије него је запуцао на Трампа, нарочито када се зна да су свједоци видјели Крукса на крову. 

Ово питање је сада постало и тема активне истраге
 
Заклоњени погледи можда довели до закашњеле реакције снајпериста 

Неколико секунди након што је двадесетогодишњи становник Пелсинваније Томас Метју Крукс пуцао на Трампа на скупу у граду Батлеру, припадници Тајне службе су га усмртили. 

Али поставља се питање како специјални тим снајпериста није успио реаговати у овом инциденту који се сматра највећим сигуроносном грешком у задњих неколико деценија, пише Вашингтон Пост. 

Према анализи ових новина, која је укључивала више од 40 видео снимака и фотографија, као и сателитских слика и приказа, пронађено је да двојица снајпериста Тајне службе нису примјетили долазак Крукса због закривљених страница крова.

Такође, дрвеће у близини скупа је утицало на скривање нападача од најмање једног тима који су требали детектовати и неутрализовати потенцијаленог нападача.

Представници Тајне службе нису потврдили да ли је закривљеност крова играла улогу у неоткривању Крукса. 

Кимберли Четл, начелник Тајне службе САД-а, је рекла  да један од разлога зашто се на самом крову није налазио агент службе, тај  да су се бојали да људи стоје на косом крову. 

Мада је анализа Вашингтон Поста показала да су снајперисти Тајне службе стајали на још више закривљеним крововима.

Канцеларија за Домовинску сигурност покренула је истрагу у рад агената Тајне службе током Трампове кампање прошлог викенда, због већег броја пропуста који су дозволили да се Крукс пуца на бившег предсједника Америке, преноси Њујорк Тајмс. 

Ово је услиједило након што су Тајна служба и локална полиција дали контрадикторне тврдње о обезбјеђењу Доналда Трампа.

 

Четл је рекла да се локална полиција налазила у згради са које је Крукс пуцао. 

„Ми смо пружали подршку за то специфично мјесто и Тајна служба је била одговорна за унутрашњи круг заштите” рекла је Четл за АБЦ Њуз. „Тражили смо подршку од локалних снага да обезбједе вањски круг заштите”

„Локална полиција је била у тој згради и била је у подручју круга изван зграде”. 

Неки медији су навели да локална полиција ипак није била присутна у унутрашњости зграде.

Иначе, америчке обавјештајне службе су неколико седмица прије напада на Трампа пратиле потенцијалну иранску завјеру за његовим смакнућем, али су рекли да не вјерују да је ова пријетња повезана са нападом који се десио у суботу.

У задњих неколико мјесеци Крукс је добио више пакета, укључујући и оне на којима је писало „опасан материјал” , наводи се у меморандуму федералних агената до којег је дошао Њујорк Тајмс. 

Агенти су проучили историјат ових пошиљки и дошли су до закључка да је међу њима било три са експлозивним уређејима. Један уређај је пронађен у Круксовој кући, док су два пронађена у његовом аутомобилу паркираном у близини скупа. 

Истражитељи вјерују да његови родитиљи, који су социјални радници, нису били укључени у свакодневни живот њиховог сина. Обоје имају проблема за здрављем – мајка има проблема са видом , а отац са кретењем, наводи званичник који је желио остати анониман.

Паника међу Демократама због могуће промјене кандидата 

Од 2015. године, када се Трамп кандидовао, постоји политички наратив, који је за посљедицу имао атентат и демократе су на неки начин нормализовале политичко насиље у САД.

Предсједник Џозеф Бајден је након атентата рекао да је Трамп пријетња егзистенцији Америке и самој демократији, мада се касније извинио. 

Трампова породица се плашила не само да могу да га отрују већ и од различитих врста напада.
 
Код демократа влада тренутно влада паника када је ријеч о потенцијаној промјени кандидата и спекулише да би Бајдена могла да замијени Мишел Обама или чак гувернер Калифорније Гавин Њусом “који можда и има најбољи потенцијал што се тиче политичке будућности”.
   
Нови кандидат би чак и регруписало демократско бирачко тијело, чиме би добили нову енергију и вјетар у леђа.

Након лошег наступа Бајдена у дебати са Трампом , Демократе су гледале да пронађу праву путању за своју партију. У задњих неколико седмица, бројни чланови Конгреса и познати донатори, као што су Џорџ Клуни и Роберт де Ниро, тражили су да се Бајден повуче из трке. Ипак он се томе успротивио и изнова је одбацивао критике на рачун својих х година и менталних способности. 

Познати магазин Хил наводи да више и није могуће да се нађе замјена за њега. Они су контактирали једног стратега из Демократске странке који је рекао да је „игра завршена” и да задњих седмицу дана нема значајног помака у проналаску замјене за Бајдена. 

„Готово да није остало нимало времена. Људи су фокусирани на друге ствари. То је проблем заједничке акције и ми немамо ријешење. Игра је завршена” рекао је стратег.

 

Избор Ј.Д. Венса разбуктао страхове у Европи

С друге стране избор Ј.Д. Венса за потпредсједничког кандидата Доналда Трумпа разбуктао је страхове у Европи да би актуелни сенатор из Охаја на положају потпредсједника САД у спољним пословима фаворизовао политику “Америка на првом мјесту”, што би могло да кулминира америчким притиском на Кијев да попусти пред Владимиром Путином и затражи мир с Русијом, указао је неименовани европски дипломата на служби у Вашингтону.

“То је лоше за нас, али је за Украјину то страшна вијест. Венс није наш савезник”, рекао је европски дипломата у разговору са извјештачем лондонског дневника Гардијан.

Стране дипломате и посматрачи често истичу да је немогуће са сигурношћу знати шта ће непредвидиви Трамп учинити ако буде побиједио на новембарским председничким изборима.

Неки ипак сматрају да би људи чија имена су спомињана као могућа кадровска решења за високе положаје у новој Трамповој администрацији, попут бившег савјетника за националну безбједност Роберта О'Брајена, одржали статус кво у спољној политици док би се Трамп фокусирао на унутрашњеполитичка питања.

Међутим, потенцијална Трумпова администрација сада има знатно енергичнијег потпредсједника који ће подстицати Трумпов скептицизам према Украјини и Европи, истовремено подржавајући агресивну глобалну трговинску и спољну политику Бијеле куће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана