Око 373 милиона грађана ЕУ ове недеље гласа за Европски парламент

Мада избори званично трају од 6. до 9. јуна, Естонци су могли већ од понедељка, 3. јуна, да искористе своје бирачко право, а гласаће до суботе у 20.00 часова. 

Сутра на бирачка мјеста излазе грађани Холандије, а наредног дана, 7. јуна, гласа се у Ирској. 

Чеси гласају 7. и 8. јуна, грађани Малте, Летоније и Словачке гласаће у суботу, 8. јуна, а у Италији ће биралишта бити отворена 8. и 9. јуна. 

У осталим државама чланицама ЕУ избори ће бити одржани у недјељу, 9. јуна, међу којима и у Белгији, гдје ће грађани гласати и на парламентарним и регионалним изборима. 

Минимална старост за гласање у већини земаља је 18 година, али у Нјемачкој, Аустрији, Малти и Белгији могу да гласају и они који имају 16 година. 

У Грчкој је минимална старосна граница за гласање 17 година, док у Мађарској ожењени или удати могу да гласају независно од својих година.

Гласање на изборима обавезно је у Белгији, Бугарској, Грчкој и Луксембургу.

Само у Естонији могуће је онлајн гласање, док је у већини земаља, осим у Чешкој, Ирској, Малти и Словачкој, дозвољено гласање из иностранства.

У Холандији, Француској и Белгији могуће је гласање преко пуномоћника, а велики број земаља дозвољава и гласање поштом. 

Неке земље имају и изборни праг од пет одсто, као што су Чешка, Француска, Хрватска, Литванија, Летонија, Мађарска, Пољска, Румунија и Словачка, док Италија, Аустрија и Шведска имају праг од четири одсто, Грчка има праг од три одсто, Кипар 1,8 одсто, а остале земље немају изборни праг у својим системима. 

У појединим државама, бирачи могу да гласају само за затворене листе које не дозвољавају промену редослиједа кандидата, док у другим могу да бирају појединачне кандидате у преференцијалном систему гласања.

Европски парламент је једина институција ЕУ која се бира непосредно на изборима и мандат посланика траје пет година.

На овогодишњим изборима бира се 720 европосланика, што је за 15 више него на претходним изборима 2019. године. 

Број посланика који има свака земља пропорционалан је броју њених становника, па ће тако грађани Немачке бирати 96 посланика, Француске 81, а Италије 76, док ће најмање посланика имати Кипар, Луксембург и Малта. 

Већина посланика, након избора, распоређена је по транснационалним политичким групацијама у ЕП, на основу политичке идеологије. 

Традиционално су две највеће групације у ЕП - Европска народна партија (ЕПП) десног центра и Прогресивни савез социјалиста и демократа (С&Д) левог центра. 

Либералне партије окупљене су у политичкој групацији “Обновимо Европу”, странке које се залажу за очување животне средине и борбу против климатских промен у групацији Зелени-Европски слободарски савез, а лјевица у Европској уједињеној левици - Нордијској зеленој левици. 

С друге стране спектра су десничарске и крајње десничарске групације Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР), Идентитет и демократија (ИД).

У ЕП постоје и посланици и партије који дјелују самостално, као што је Фидес мађарској премијера Виктора Орбана. 

Избори за ЕП изазивају велику пажњу јавности, пре свега због тога што се очекује заокрет удесно у новом сазиву ЕП након успона десничарских и крајње десничарских странака последњих година широм Европе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.