Њујорк Тајмс: Јединство НАТО-а све теже одрживо

Танјуг
Њујорк Тајмс: Јединство НАТО-а све теже одрживо

ВИЛЊУС - Јединство НАТО-а, које амерички предсједник Џо Бајден слави на сваком кораку, све је теже одржати како одмиче рат у Украјини, пише Њујорк тајмс.

Као "одличан примјер" тога, лист наводи текућу расправу о будућности Украјине.

Алијанса функционише по принципу консензуса, што све више љути веће чланице које обезбјеђују већи дио буџета.

Украјински предсједник Володимир Зеленски је протеклу недјељу провео идући из једне у другу престоницу чланица НАТО-а како би добио подршку, чак је и запријетио да се неће појавити на самиту у Вилњусу ако не буде остварен значајан напредак када је ријеч о чланству Украјине.

Међутим, у интервјуу за CNN предсjедник САД је рекао да не мисли да је Украјина спремна за чланство у НАТО-у, као и да би њено придруживање Алијанси, докле год траје сукоб, довело до рата Сједињених Америчких Држава са Русијом. Амерички лист додаје да Бајден такве поруке шаље већ 15 мjесеци.

Са њим је сагласна и Њемачка, али и неколико земаља, које су некада биле дио совјетског блока, вjерују да Украјину треба примити што прије или чим буде постигнуто примирје.

Неслагања око чланства могла би да буду скрајнута у други план чињеницом да дуго очекивана украјинска контраофанзива не напредује онако како је очекивано, као и да би Кијев могао да остане без муниције.

-Питање „Шта тачно обећати Украјини“ биће најтеже на предстојећем самиту - пише Њујорк тајмс.

Очекује се да ће у завршном коминикеу писати да је Украјини мјесто у Алијанси, али и даље постоји расправа о томе да ли ће се додати "када услови то буду дозволили".  

Али, осим фраза, остаје спорно како Украјина тамо стиже и кроз који процес.

Међутим, на самиту у Вилњусу ће доћи до једног симболичног чина - односи НАТО-а са Украјином биће унапријеђени у "статус савјета", што значи да ће представници Кијева, када се разговара о кључним питањима, сједити на састанцима као равноправни учесници са представницима осталих чланицама.

На самиту ће такође бити одобрено ново обећање о одбрамбенин издацима које треба да замени оно договорено 2014. године, којим је планирано да савезници троше два одсто БДП-а на одбрану.

Подаци показују да то чини само 11 чланица од њих 31, а НАТО нема начин да их натјера да те захтјеве спроведу.

Такође, и можда једнако важно као и све остало, савезници ће дати политичко одобрење за израду првих детаљних ратних планова, о томе како да се одбрани читава територија НАТО-а, од краја Хладног рата, наводи амерички лист.

Дуда: Украјина да што прије уђе у НАТО, али не сад

Предсједник Пољске Анџеј Дуда изјавио је да је у интересу његове земље да Украјина што прије уђе у НАТО, али да за то мора да се сачека крај рата.

-Пољској је у интересу да Украјина што прије уђе у НАТО. Она има јаку и искусну војску. Међутим, таква одлука неће бити донијета на самиту у Вилњусу. НАТО неће формално позвати Украјину да се придружи. Мора да се сачека крај рата - рекао је Дуда у интервјуу за “Билд”.

Истовремено, додао је да разумије страх њемачке владе, која није за брзо придруживање Украјине, од сукоба НАТО-а и Русије.

-О томе не брине само Њемачка. Таква забринутост постоји у многим земљама. Морате да будете свјесни да би Украјини, уколико би данас током рата, била примљена у НАТО, прво захтијевала да се активира Члан 5. Остале савезничке државе би онда морале да помогну у одбрани Украјине. Тада би дошло до рата -  упозорио је Дуда.

Међутим, он не искључује могућност стационирања пољских трупа у Украјини у случају прекида ватре са Русијом.

-Све зависи од тога какви су споразуми. Ако се Украјина одлучи за мировне преговоре са Русијом и за мировну операцију у којој би се западни војници бринули о поштовању примирја, Пољска би учествовала. Ако би то била одлука НАТО-а, онда бисмо, као одговорна чланица, подржали ту одлуку - рекао је пољски председник.

Говорећи о предсједнику Русије Владимиру Путину, након неуспјеле побуне паравојне групе “Вагнер”, Дуда је рекао да је његова будућност “потпуно отворена”.

-Све је могуће. То је Русија. Постоје различите силе које су у клинчу -навео је предсједник Пољске за немачки лист.

          Он је додао да сматра да су и у самој Русији подељена мишљења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана