"Њујорк тајмс": Европски енергетски сектор и даље зависи од "Росатома"
МОСКВА- Енергетски сектор ЕУ и даље је у великој мјери зависан од руске нуклеарне корпорације "Росатом", пише амерички лист "Њујорк тајмс".
У чланку се наводи да је за ЕУ било лакше да пронађе замјену за руску нафту и гас након што су уведене санкције, него да се ријеши зависности од руске државне нуклеарне корпорације "Росатом".
"Русија, у том смислу, и даље игра кључну улогу у енергетском снабдијевању у Европи и само неколико људи у ЕУ подржава идеју увођења санкција жРосатомуж, упркос позивима из Украјине. Осим тога, зависност од руских нуклеарних технологија је посебно дубоко укоријењена у земљама које имају нуклеарне електране које је изградила Русија", истиче се у чланку.
Лист наглашава да би прекидање веза са руском нуклеарном индустријом широм свијета представљало велики ударац за цијели сектор, уз напомену да је ланац испоруке нуклеарне енергије екстремно комплексан и да би за успостављање новог требало доста новца и читав процес би трајао годинама.
"Њујорк тајмс" напомиње да је положај Русије на глобалном тржишту нуклеарног горива изузетно снажан, пошто та земља контролише 38 одсто глобалне конверзије уранијума, а њени капацитети за обогаћивање уранијума чине 46 одсто капацитета у свијету.
ЕУ је крајем прошлог мјесеца увела 10. пакет санкција Русији. Међутим, у мјере нису укључене било какве директне санкције "Росатому".
Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто изјавио је почетком мјесеца да Будимпешта неће подржати било какве санкције које би ограничиле њену нуклеарну сарадњу са Русијом.
Он је додао да је "Росатом" једна од водећих нуклеарних компанија у свијету и да санкције тој компанији могу да представљају пријетњу глобалној нуклеарној безбједности.
Осим Мађарске, увођење рестриктивних мјера руском нуклеарном гиганту, наводно, блокирају и Француска и Бугарска.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
