Њемачке фирме све чешће експериментишу са четверодневном седмицом
Од 1. фебруара њемачке фирме ће увести експерименталну четверодневну радну седмици и мјерити продуктивност радника.
Експеримент у којем ће бити 45 фирми трајаће шест мјесеци, а запосленици ће задржати садашње плате упркос смањеној сатници, пише "Bloomberg", преноси Индекс.
Циљ експеримента
Циљ овог експеримента је провјерити стоје ли тврдње синдиката да су људи који раде мање не само сретнији или здравији него и учинковитији у својим пословима.
– Апсолутно сам увјерен да се улагања у нови посао исплате јер повећавају добробит и мотивацију, а тиме и учинковитост – рекао је Сорен Фрике, суоснивач фирме за планирање догађаја "Solidsense", једне од 45 фирми које ће бити дио студије, па додао:
– Четверодневна седмица, ако функционише, дугорочно нас неће ништа коштати.
Пројект наглашава ширу промјену која се догађа на њемачком тржишту рада, гдје недостатак квалификованих радника врши притисак на фирме да попуне своје редове. Мањак, заједно с високом инфлацијом, охрабрио је раднике у свим индустријама да траже од "Deutsche Bahna" веће плате и очувају флексибилност и независност коју су стекли током пандемије.
Неравнотежа подстиче напетости између послодаваца и радника. Њемачке машиновође, које су шест дана биле у штрајку, траже скраћивање седмичног радног времена с 38 на 35 сати без смањења плата.
Синдикат запослених у грађевинском сектору тражи повишицу од 20 посто за велик дио својих радника, којих је свеукупно око 930.000.
Неки економисти упозоравају да би тај потез могао подстаћи инфлацију.
Према прошлогодишњем истраживању лобија у индустрији, половина њемачких фирми барем дјелимично не може попунити слободна мјеста. Софтверски див “SAP SE” престао је тражити факултетске дипломе од кандидата за посао 2022. године, док је некретнински див “Vonovia SE” прошле године запослио људе из Колумбије како би се изборио с мањком радника.
Велики проблем
"Bloomberg" пише да би проблем могао само бити гори. До 2034. године њемачко тржиште рада напустиће више од седам милиона људи због комбинације пада стопе рођених и старења популације.
– Могу се укључити и позиционирати као модерни послодавац или једноставно рећи да сви морамо радити више и доћи у ситуацију када више нећу имати никога ко би за мене радио – објашњава Хенинг Роепер, извршни директор "Eurolama", произвођача прозора.
Низак ентузијазам радника глобалну економију годишње стоји 8.1 милијарди евра или девет одсто свјетског БДП-а, наводи се у истраживањима Галупа.
Експеримент води новозеландска непрофитна организација "4 Day Week Global" и каже да би радници који ће за вријеме студије радити мање за исту плату требали остати барем једнако ефикасни или и ефикаснији.
Осим повећања продуктивности, очекује се да ће фирме имати користи од смањења скупих изостанака због стреса, болести и исцрпљености.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
