Медији: Нетањаху желио подијелити Палестинце, а подијелио Израел

ГС
Foto: Танјуг/АП

ЈЕРУСАЛИМ - Бењамин Нетањаху, израелски премијер, хтио је да одржи Хамас у животу како би спријечио јединствену палестинску државу, међутим, од Хамасовог смртоносног напада 7. октобра прошле године Израел свједочи слабостима тог плана, пише Дојче Веле (DW).

Како се наводи, у сукобу Израела и Палестинаца Нетањаху по сваку цијену покушава да очува статус кво - и то упркос свом познатом говору на Универзитету Бар Илан из 2009. године када се начелно сагласио са оснивањем палестинске државе.

Нетањахуови потези, пак, показују да су он и његове владе више заинтересовани да одрже унутрашњи палестински конфликт између Хамаса и Палестинске ослободилачке организације (ПЛО), чак и по цијену да Хамас опстане.

Према десничарском веб-сајту Мида, Нетањаху је представницима своје партије 2019. рекао да мора да се допусти да Хамас добија новац из Катара, јер је то кључни начин да се спријечи палестинска држава, пише ДW, а преноси Нова.

"То је дио наше стратегије: подстицање подјеле између Палестинаца у Гази и на Западној обали", рекао је он.

Посљедњих година је већи дио израелског друштва био равнодушан према тој тактици свог премијера, али све се промијенило 7. октобра 2023.

Један од најчешћих израза који се користи од Хамасових смртоносних напада јесте "shinui konsepzia", што значи промјена концепта.

Људи очекују друкчија рјешења од оних која нуде политичари са обје стране спектра. А Нетањаху до сада ново рјешење није понудио.

Уз то се мора рећи, наводи DW, да велики дио израелског друштва не вјерује да уопште постоји рјешење, како је примијетио и Ентони Блинкен, амерички министар спољних послова.

Либерални и лијево оријентисани Израелци траже изборе и желе смјену Нетањахуа, а његова влада, у којој има крајњих десничара, покушава да искористи рат како би се поново успоставила израелска насеља из којих су људи евакуисани када се Израел 2005. године повлачио из Појаса Газе.

Сам Нетањаху је више пута рекао да Израел нема намјеру да обнови та насеља, али његови коалициони партнери, које предводи десничарски екстремиста, министар за националну безбједност Итамар бен Гвир, иду по телевизијским студијима и траже такозвано добровољно исељење Палестинаца из Појаса Газе.

Успон Бен Гвира показује и да је Нетањаху изгубио контролу над сопственим кабинетом - раније су све политичке партије, укључујући Нетањахуов Ликуд, јасно одбијале радикалне елементе с израелске деснице.

А онда је Нетањаху јавно подржао Бен Гвира, најпознатијег крајњег десничара, како би осигурао сопствено политичко преживљавање и тако је дао политички легитимитет човјеку који је правоснажно осуђен због подршке једној терористичкој групи, пише DW.

Анкете показују да опада подршка Нетањахуу, док екстремна странка Јеврејска снага, коју води Бен Гвир, вјероватно може да освоји још више мандата у парламенту, од садашњих шест. Како се наводи, Нетањахуово мјесто у историји одредиће одговори на два питања: да ли је Хамас и даље опасност за Израел, и хоће ли се таоци, који су још у рукама Хамаса, вратити кућама живи и здрави?

У сваком случају, констатује Дојче Веле, Нетањаху је човјек са најдужим стажом на челу Израела и често је говорио да жели да буде запамћен као "бранилац Израела", међутим, ако његова влада не оствари циљеве које јавно заговара, његова заоставштина ће бити да је започео први рат који је земља изгубила.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана