CNN: САД би ускоро могле да одобре слање касетне муниције у Украјину

ГС/Агенције
CNN: САД би ускоро могле да одобре слање касетне муниције у Украјину

МОСКВА, КИЈЕВ - Рат у Украјини траје 491. дан.Украјина појачава нападе у контраофанзиви, али недостају гранате и ракете великог калибра, званичне су информације из кабинета предсједника. Извршни одбор Међународног монетарног фонда завршио је прву ревизију украјинског кредитног програма од 15,6 милијарди долара, што је омогућило Кијеву да одмах повуче 890 милиона долара за буџетску подршку, и чији ће највећи дио искористити за финансирање контраофанзиве против Русије.

Замјеница министра одбране: Украјинске трупе напредују у свим правцима

Висока украјинска званичница поновила је да украјинске трупе напредују у свим правцима против руских снага.

Од почетка контраофанзиве, Украјина тврди да је поново успоставила контролу над групом села на југоистоку, иако Русија и даље држи дијелове територије на истоку, југу и југоистоку.

-Ако говоримо о цијелој линији фронта, и истоку и југу, ми смо преузели стратешку иницијативу и напредујемо у свим правцима - рекла је замјеница министра одбране Хана Малиар.

Зеленски неће на самит ако Алијанса не размотри захтјев за учлањење

Предсједник Украјине Владимир Зеленски присуствоваће самиту НАТО-а сљедећег мјесеца само ако Алијанса почне озбиљно да разматра захтјев Кијева за чланство у том војном блоку, изјавио је замјеник шефа кабинета украјинског лидера Игор Жовка.
-Предсједник неће отпутовати са самит (11. и 12. јула/ уколико лидери намјеравају да покажу недостатак храбрости”, рекао је Жовка Ројтерсу.

Према његовим ријечима, у том случају “нема сврхе” да Зеленски присуствује самиту у Вилњусу.

Жовка је истакао да је НАТО већ добио захтјев Украјине, те да би самит у Литванији био добар почетак за одговарање на то.

-Под одговором подрезумијевамо позив за чланство, што је само прва фаза - нагласио је Жовка.

Он је додао да Украјина жели да НАТО започне процедуру, пренијела је “Раша тудеј”.

Украјина је званично предала захтјев за чланство у Алијанси прошле јесени, након што су становници четири украјинске области на референдуму већински изгласали да се те области придруже Русији. Кијев не признаје одржане референдуме.

Иако НАТО не одустаје од политике “отворених врата” за чланство Украјине, још није званично одобрен захтјев Кијева.

Зеленски тврди да је Украјина потпуно спремна за улазак у Алијансу, али из Брисела напомињу да то није могуће све док траје сукоб са Русијом.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је раније ове седмице да озбиљне дискусије о чланству Украјине у Алијанси могу да почну само под условом да та земља “превлада као суверена и независна држава у Европи”, те да ће блок размотрити тежње Кијева за учлањење након самита у Литванији.

Русија је годинама упозоравала НАТО да се не шири на исток, јер сматра Алијансу безбједносном пријетњом. Званичници у Москви су у више наврата наглашавали да је тежња Украјине да се придружи НАТО-у један од разлога покретања руске специјалне војне операције у тој земљи у фебруару прошле године.

 

CNN: САД би ускоро могле да одобре слање касетне муниције у Украјину

Администрација америчког предсjедника Џозrфа Бајдена озбиљно разматра могућност да одобри трансфер контроверзних бојевих глава касетне муниције у Украјину, рекли су за CNN званичници упознати са приликама у Белој кући.

Они су навели да се ускоро очекује коначна одлука и да би, уколико буде одобрено, оружје могло да буде укључено у нови пакет војне помоћи Украјини већ сљедећег мјесеца.

-Ово би несумњиво имало значајан утицај на бојном пољу -  рекао је амерички званичник за CNN.

Промјена услова на бојном пољу у Украјини током посљедње двије недјеље навела је америчке званичнике да поново и озбиљно размотре употребу касетне муниције, рекли су званичници за CNN.

крајински званичници од прошле године врше притисак на САД да обезбиједе муницију за артиљерију и ракетне системе, како би се смањила бројчана супериорност Русије у артиљерији.

Међутим, САД нису биле спремне да их обезбиједе због ризика за цивиле и зато што су неки кључни савезници САД, укључујући Велику Британију, Француску и Њемачку, потписници забране касетне муниције – оружја које расипа „бомбе“ на великом подручју које не могу да експлодирају при удару и могу представљати дугорочни ризик за свакога ко на њих налети, слично нагазним минама.

Украјинска контраофанзива покренута раније овог мјесеца, међутим, није постигла толики напредак колико су се амерички званичници надали до овог тренутка, а руске линије одбране су се показале боље утврђеним него што се очекивало. И није јасно да ли је велика количина артиљеријске муниције коју Украјинци троше из дана у дан одржива ако се контраофанзива одужи, сматрају званичници и војни аналитичари.

Кијев добија милијарду и по долара од Свјетске банке

Украјина ће добити милијарду и по долара од Свјетске банке за подршку обнови и опоравку, саопштио је украјински премијер Денис Шмихал.

Он је на “Телеграму” написао да ће новац бити обезбијеђен уз гаранције Владе Јапана и намијењен је за подршку социјалној безбједности и економском развоју.

-Конкретно, позајмица ће помоћи да се подрже подстицаји за расељене унутар земље и исплата пензија - навео је Шмихал.

Украјина се ослања на финансијску помоћ страних партнера, како би могла да покрије дефицит у буџету. Одбор Међународног монетарног фонда завршио је јуче провјеру позајмице Украјини, чиме је Кијеву омогућено да одмах добије 890 милиона долара за подршку буџету, подсјећа Ројтерс.

Влада Украјине нада се скромном економском опоравку ове године, након пада економије за око једну трећину током прошле године, усљед руске специјалне војне операције у тој земљи. Власти у Кијеву сарађују са страним партнерима како би осигурале финансирање брзог опоравка.

Украјина обнавља школе, болнице, путеве и мостове и врши поправке у енергетском сектору упркос наставку сукоба на југу и истоку земље.

Володимир Зеленски се састао са Гретом Тунберг

Украјински предсjедник Володимир Зеленски састао се у Кијеву са шведском активисткињом за заштиту животне средине Гретом Тунберг и истакнутим европским личностима које формирају радну групу за санирање еколошке штете настале због руске инвазије.

Руси смањују присуство у нуклеарној електрани Запорожје

Руски војни контингент постепено напушта територију Запорошке нуклеарне електране, саопштила је данас Главна обавјештајна управа Министарства одбране, преноси Укринформ.

-Тројица запослених у Росатому, који су руководили акцијама Руса, били су међу првима који су напустили постројење - наводи се у саопштењу објављеном на Телеграм каналу.

Запосленим Украјинцима који су потписали уговор са Росатомом такође је савјетовано да се евакуишу до 5. јула, а као пожељна дестинација означена је територија Крима.

Такође, постепено се смањује број војних патрола на територији ЗНПП и у сателитском граду Енергодар. Особље које се још налази у станици добило је инструкције да „окриви Украјину у случају било какве ванредне ситуације”.

 

ММФ ревидирао украјински кредит, Кијев одмах повукао 890 милиона долара

Извршни одбор Међународног монетарног фонда завршио је прву ревизију украјинског кредитног програма од 15,6 милијарди долара, што је омогућило Кијеву да одмах повуче 890 милиона долара за буџетску подршку, и чији ће највећи дио искористити за финансирање контраофанзиве против Русије.

-Руска инвазија на Украјину наставља да има озбиљан утицај на људски и физички капитал и животну средину, са губицима живота, падом животног стандарда и порастом сиромаштва, као и оштећењем инфраструктуре - рекла је извршна директорка ММФ-а Кристалина Георгијева.

Навела је да је упркос томе, ''украјински народ отпоран, а вjешто креирање политике власти и стална спољна подршка, помогли су да се подржи макроекономска и финансијска стабилност''.

Ројтерс преноси да ММФ наставља да проучава друштвене, еколошке и економске утицаје уништења бране Каховке раније овог мјесеца, што је довело до великих поплава у јужној Украјини.

ММФ је саопштио да су украјинске власти постигле ''снажан напредак'' ка испуњавању реформских обавеза под ''изазовним условима'', испуњавајући квантитативне критеријуме до априла и структурне критеријуме до јуна.

ММФ очекује да ће своју сљедећу ревизију украјинског програма извршити крајем новембра или почетком децембра, додала је Георгијева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана