Азербејџан прогласио амнестију за јерменске борце у региону Нагорно-Карабаха

Азербејџан прогласио амнестију за јерменске борце у региону Нагорно-Карабаха

Азербејџан је прогласио амнестију за јерменске борце у региону Нагорно-Карабаха који предају оружје, иако су неки од њих најавили да ће наставити отпор, саопштио је Ројтерсу савјетник азербејџанског предсједника Хикмет Хаџијев.

Јермени, који чине већину у Нагорно-Карабаху, саопштили су четвртак да су им потребне безбједносне гаранције прије него што предају своје оружје, након што је Азербејџан објавио да је вратио отцијепљени регион под своју контролу након 24-часовне војне операције.

 Хаџијев је у интервјуу Ројтерсу саопштио да је Баку предвидио амнестију за све борце из Карабаха који предају оружје.

-Видимо да су у овом тренутку неке појединачне армијске групе и официри јавно најавили да неће пристати на наше услове и да ће наставити отпор. Видимо и да неке мање групе иду у шуму. Али не видимо то као велики безбједносни изазов. Наравно, ово доноси одређене изазове и потешкоће, али не у тако великим размјерама - рекао је азербејџански званичник

Он је навео да ће права Јермена из Карабаха бити поштована у оквиру њихове интеграције у Азербејџан, додајући да су затражили хуманитарну помоћ, као и снабдијевање нафтом и бензином.

Хаџијев је најавио да ће данас у овај регион бити испоручена три товара хуманитарне помоћи.

Карабах је међународно признат као дио углавном муслиманског Азербејџана, али његово хришћанско јерменско становништво је одржавало де факто независност, од рата 1990-их када се Совјетски Савез распао, преноси Ројтерс. Многи од 120.000 Јермена у Карабаху тврде да су их напустили Русија, Запад и сама Јерменија – и више пута су говорили о томе да се плаше прогона од стране Азербејџана, који подржава Турска, наводи британска агенција.

Јерменски премијер Никол Пашињан саопштио је да је Јереван спреман да прихвати избјеглице из Нагорно-Карабаха.

Јуче је постигнут договор о прекиду ватре између азербејџанских оружаних снага и јерменских трупа у отцијепљеном региону Нагорно-Карабаха, насељеном претежно Јерменима. Договор је постигнут уз посредовање руског мировног контигента, након што је званични Баку покренуо “антитерористичку операцију” у Нагорно-Карабаху како би повратио уставни поредак у тој области коју контролишу јерменски сепаратисти.

Пашињан: Ситуација у Нагорно-Карабаху и даље напета

Премијер Јерменије Никол Пашињан изјавио је данас да постоји наде у позитивне помаке када је ријеч о ситуацији у Нагорно-Карабаху и стварању могућности да се локално становништво врате својим домовима, али да је ситуација и даље изузетно напета. Пашињан није искључио могућност евакуације становника Нагорно-Карабаха у Јерменију, преноси Интерфакс.

-Ситуација у Нагорно-Карабаху и даље је изузетно напета. Хуманитарна криза се наставља. У сталној смо комуникацији са нашим колегама у Нагорно-Карабаху -  рекао је Пашињан на сједници владе.

Навео је да је процјена и власти у Нагорно-Карабаху да становништво има реалну могућност да се врате својим домовима. Када је ријеч о ставу Јеревана о евакуацији становника Нагорно-Карабаха у Јерменију, Пашињан је навео да се она може спровести у случају да се утврди да “њихово присуство у Нагорно-Карабаху није могуће.”

Додао је да је у Јерменији припремљено више од 40.000 мјеста за смјештај.

-Наш план “А” није евакуација Јермена из Нагорно-Карабаха. У нашим акцијама морамо учинити све да наши сународници живе у својим домовима без страха и достојанствено -  рекао је премијер Јерменије. Он је навео да тренутно не постоји директна опасност по животе цивила у Нагорно-Карабаху.

-Али ситуација је динамична и може се промијенити у сваком тренутку. Да, ситуација није стабилна, што значи да се негдје може нешто десити, али говоримо о општој оцјени у овом тренутку да нема директне пријетње по животе становништва - рекао је Пашињан.

Ердоган: Пашињан је био свјестан војне операције Азербејџана

Јерменски премијер Никол Пашињан био је упознат са антитерористичком операцијом Азербејџана, изјавио је у Њујорку турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган.

Говорећи о ситуацији у Нагорно Карабаху, Ердоган је јуче новинарима на маргинама 78. засједања Генералне скупштине Уједињених нација рекао да је јерменска страна више пута игнорисала упозорења.

-„Оружане снаге Азербејџана су првог дана уништиле 90 одсто циљева - рекао је предсједник Турске, пренио је Телеграм канал турске ТВ „ТРТ“.

Договор о прекиду ватре између азербејџанских оружаних снага и јерменских трупа у отцјепљеном региону Нагорно-Карабаха, насељеном претежно Јерменима, постигнут је у сриједу уз посредовање руског мировног контигента, саопштиле су локалне власти и азербејџански званичници.

Договором је предвиђено повлачење јерменских војних јединица и опреме из Нагорно-Карабаха, као и разоружавање локалних одбрамбених снага, саопштило је Министарство одбране Азербејџана.

Дан раније Азербејџан је покренуо војну операцију у Нагорно-Карабаху и употријебио јаку артиљеријску ватру на тамошње јерменске положаје.

Локални званичници су рекли да су у тим нападима убијене и повријеђене на десетине људи.

Катрин Колона оптужила Азербејџан за агресију

Француска министарка спољних послова Кетрин Колона оптужила је на сједници Савјета безбједности УН Азербејџан за агресију на Нагорно-Карабах, истичући да је усљед напада погинуло десетине цивила, укључујући дјецу, док је стотине грађана повријеђено.

Напоменула је да нико не сумња да је велика операција Азербејџана била намјерна, чиме је угрожено право на живот јерменског народа који живи у Нагорно-Карабаху, а такође је доведен у питање и територијални интегритет Јерменије, преноси Арменија Аyкор.

Такође је указала и на „чињеницу да је Нагорно-Карабах дуго опкољен“.

-Азербејџан је дужан да да опипљиве гаранције да неће користити силу и да ће ући у миран дијалог уз подршку међународне заједнице, као и да амнестира војсне снаге које су прихватиле прекид ватре - рекала је јуче француска министарка и додала да, осим што је отворио коридор, Азербејџан је у обавези  да прихвати и међународну хуманитарну мисију.

Борел: Присилно расељавање Јермена из Карабаха ће наићи на снажан одговор ЕУ

Присилно расељавање јерменског цивилног становништва из Нагорно Карабаха војним или другим средствима наићи ће на снажан одговор ЕУ, упозорио је високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Јозеп Борел.

-Европска унија осуђује војну операцију Азербејџана против јерменског становништва Нагорно-Карабаха и жали због жртава и губитака живота изазваних овом ескалацијом - рекао је Борел, наводи се у саопштењу ЕУ.

Поводом постигнутог споразума о прекиду ватре, Борел је рекао да очекује тренутни и потпуни прекид непријатељстава и поштовање примирја, преноси агенција Армен прес.

-ЕУ позива Азербејџан да омогући тренутну и несметану хуманитарну помоћ становништву коме је потребна, укључујући и потпуно отварање коридора Лачин у складу са одлуком Међународног суда правде из фебруара и јула 2023 - истакао је Борел и додао да су ЕУ и њене државе чланице спремне да пруже хитну хуманитарну помоћ.

Он је позвао Јермене из Бакуа и Нагорно Карабаха да се хитно укључе у свеобухватан и транспарентан дијалог.

- Азербејџан сноси одговорност да осигура права и безбејдност Јермена из Карабаха, укључујући њихово право да живе у својим домовима без застрашивања и дискриминације. Присилно расељавање цивилног становништва војним или другим средствима наићи ће на снажан одговор ЕУ - упозорио је Борељ.

Он је напоменуо да је ЕУ спремна да предузме одговарајуће мере у случају даљег погоршања ситуације.

- ЕУ понавља своју подршку суверенитету и територијалном интегритету и Азербејџана и Јерменије. Позивамо Азербејџан да поново потврди своју недвосмислену посвећеност територијалном интегритету Јерменије, у складу са Декларацијом из Алматија из 1991. године - навео је високи представник ЕУ.

Како је додао, ЕУ је спремна да даље подржава демократски изабране власти Јерменије, безбједност и наставак демократских реформи.

Мисија Европске уније у Јерменији (ЕУМА) наставиће да посматра и извјештава о безбедносној ситуацији дуж јерменске стране међународне границе са Азербејџаном, додао је Борел и позвао на наставак преговора  Јерменије и Азербејџана о свим нерешеним питањима "како би се обезбиједио дуготрајан мир за добробит свих људи у региону".

Азербејџан: Покушаји Јерменије да злоупотријеби СБ морају бити одбачени

Министар спољних послова Азербејџана Џејхун Бајрамов изјавио је да је "једностран и пристрасан приступ, заснован на уским политичким разматрањима или лобистичким везама које су у основи сазивања дискусија у Савјету безбједности поводом ситуације у Нагорно Карабаху, потпуно непродуктиван, бескористан и осуђен на неуспјех".

-Ово може само да скрене пажњу са стварног процеса нормализације, што није у интересу Азербејџана и Јерменије, већ у интересу одређених спољних сила које настављају да злоупотребљавају постојеће неслагања за сопствене политичке сврхе - поручио је Бајрамов јуче на сједници Савјета безбједности Уједињених нација, преноси Азертац.

Према његовим ријечима, у кључном тренутку, када се указала историјска прилика за успостављање добросусједских односа између Јерменије и Азербејџана послије 30 година крвавог сукоба, цјелокупна међународна заједница, укључујући Савјет безбједности, треба да на адекватан начин разумије ризике и пријетње које се односе на Јерменију, као и "деструктивне акције и акције Јерменије против међународног права".

-Изузетно је важно да се покушаји злоупотребе Савјета безбједности за прикривање категорички одбацују - упозорио је шеф азербејџанске дипломатије.

Он је навео да би, у време када је почела практична примјена разоружања и демилитаризације, праћена директним дијалогом између становника јерменског поријекла и званичника владе Азербејџана, међународна ситуација требало да уважи тренутну реалност.

Министарство спољних послова Јерменије тражи покретање мисије УН у Нагорно-Карабаху

Јерменски министар иностраних послова Арарат Мирзојан затражио је осуду напада на цивилну инфраструктуру у Нагорно-Карабаху и хитно покретање мисије УН-а на тој територији.

-Позивам Савјет безбједности да предузме сљедеће хитне мјере - да осуди наставак напада на цивилне објекте и инфраструктуру, да затражи пуну примјену обавеза из међународног хуманитарног права, да одмах покрене мисију УН у Нагорно-Карабаху ради праћења и процјене људских права, хуманитарне  и безбједносне ситуације - рекао је он на сједници Савјета безбједности УН.

Како је навео, циљ операције Азербејџана је да се заврши етничко чишћење у Нагорно Карабаху, преноси Арменија Аyкор.

Према Мирзојану, тешко је повјеровати да се све ово дешава данас, у 21. вијеку, пред очима међународне заједнице.

- Док Јерменија већ дуже вријеме позива на узбуну, међународна заједница је одбила да томе приступи довољно озбиљно. Ова агресија је кулминација десетомјесечне блокаде и принудне глади коју Азербејџан користи против становништва Нагорно-Карабаха - истакао је јерменски министар.

Он је такође негирао тврдње Азербејџана у вези са присуством Оружаних снага Јерменије у Нагорно Карабаху.

-Очигледна је намјера појединих субјеката да Јерменију укључе у војне операције, да пренесу војне операције на нашу суверену територију. Морамо да градимо мирне односе засноване на међусобном признавању суверенитета и територијалног интегритета - рекао је Мирзојан и напоменуо да и „даље постоји вјера у способност Савjета безбjедности УН да спријечи злочине Азербејџана“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.