Кува се гасни рат Русије и Украјине

Московски сајт Лента.ру преноси став аналитичара Александра Поливанова који оцјењује да је због монопола који Гаспром сада има на украјинском тржишту Влада у Кијеву у положају "прогоњене звијери" и да нема другог избор него да се супротстви гасном диктату Москве која захтјева да Украјина плати огромне пенале због тог што лани није преузела раније уговорену количину руског гаса.

Према раније потписаном уговору, Украјина је обавезна да годишње из Русије увози најмање 33 милијарде кубика гаса, а уколико је та количина мања обавезна је да плаћа пенале.

Лани је, међутим, Украјина преузела од Русије свега 26 милијарди кубика плавичастог горива, плаћајући за хиљаду кубика горива у просјеку око 430 долара, а ове године ће се гасне испоруке, како је најављено у Кијеву, вјероватно смањити у односу 2012. на свега 18 милијарди кубика.

Поливанов наводи да је Гаспром у протеклих неколико година "добио готово све гасне битке против Украјине", да је сума од седам милијарди долара толико велика да не треба гајити никакве илузије да ће се из хронично танког украјинског буџета наћи средства за те намјене, јер је то приближно шестина годишњег буџета некадашње совјетске републике.

Аналитичар тврди, осим тога, да би било ко од челних политичара у Кијеву који би се усудио да позитивно реагује на захтјев Гаспрома запачатио заувјек своју даљу каријеру. Поготову што је украјинска привреда лани била у "у ужасном стању" и нема никакве основе да ће ове године бити нарочито боље него лане.

У истој анализи се подсјећа, осим тога, да ће се о "астрономском захтјеву" Гаспрома расправљати у Арбитражном суду, чије сједиште је у Стокхолму, а који би под политичким притисцима из ЕУ могао у овом спору да "стане на страну Украјине".

Власти ЕУ су, како се подсјећа, већ раније су заузеле "веома жестоку позицију према Гаспрому", јер сматрају да компанија не може истовремено бити произвођач и испоручилац гаса.

Кад је ријеч о позицији Украјине, а поводом најновијег гасног спора са сусједном Русијом, треба имати у виду да је Влада у Кијеву протекле године упорно радила на привлачењу партнера који би помогли да се кроз неколико година у земљи осигуара знатна производња гаса из уљаних шкриљаца у Доњецкој области.

Чак и да се амбициозни планови о производњи гаса у Украјини не остваре, Кијеву је у интересу да стално одлаже коначно рјешење гасног спора са Москвом и тако "добије на времену", јер ће се када осигура довољно високу властиту производњу тог енергента Гаспром наћи у неповољније положају и вјероватно спреман да сасвим "опрости ранији дуг".

У сваком случају, и без даљег разгоревања спора са Украјином, углед Гаспрома у ЕУ може бити, током наредног периода, озбиљно нарушен, јер у Русији не скривају да је гасни спор са Кијевом инициран, првенствено, политичким разлозима.

Москва, наиме, отворено нуди Кијеву знатан попуст на цијену гаса уколико Украјина уђе у Царински савез, у коме су за сада осим Русије још Белорусија и Казахстан.

Такав притисак на Украјину би на крају Русију могао коштати, према оцјени Поливанова, знатно више од суме коју сада потражује од Кијева, јер би ослабила позиције  за њу на кључном европском тржисту, гдје годишње испоручује више од 120 милијарди кубика гаса и зарађује десетине милијарди долара.

Русија, иначе, убразно ради на елиминисању зависности од украјинског дијела међународног гасовода којим тај енергент испручује у Европу.

Гасовод Северни ток је већ постао оперативан, а крајем прошле године званично је почела градња и Јужног тока па ће кроз четири године, када оба гасовода буду радила пуним капацитетом, кроз те цјевоводе моћи да се испручи до купаца у Европи око 130 милијарди кубика гаса. То је равно садашњем капацитету украјинског гасовода.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.