Крстић: Трамп благи фаворит на изборима, одлучиће седам колебљивих држава

Танјуг 05.11.2024 10:44

БЕОГРАД - Доктор политичких наука Милан Крстић оцијенио је да када се заједно узму у обзир истраживања јавног мњења и процјене кладионица и консултантских кућа, кандидат републиканаца на предстојећим предсједничким изборима у САД Доналд Трамп благи је фаворит у односу на канидаткињу демократа Камалу Харис, али истиче и да је трка врло неизвјесна и изједначена.

Он је за Танјуг навео да ће исход предстојећих избора овај пут одлучити седам колебљивих држава и подсјетио да су у питању државе гдје се не зна унапријед који кандидат ће побиједити.

"То су северне државе - Мичиген, Висконсин и Пенсилванија. Пенсилванија је најзначајнија, због највећег броја електора које носи. Затим, државе сунчаног појаса, Северна Каролина, Џорџија и нешто мало западније, али и даље сунчане државе - Невада и Аризона. Како тренутно стоје ствари, по истраживањима јавног мњења око недељу дана пред изборе, Доналд Трамп води у готово свим (колебљивим) државама, по већини истраживања", рекао је Крстић.

Објаснио је да је нешто мало другачија ситуација у Мичигену и Висконсину, гдје је по неким истраживањима трка готово изједначена или чак води Камала Харис, али додаје да њој ове двије државе нису довољне да побиједи.

"Уколико би успела да освоји ове две државе, плус Пенсилванију, онда би могла да има већи број електора. Овако, чак и да успе да победи у овим државама и даље би Доналд Трамп, уколико преузме преостале електоре, био победник ових избора", рекао је Крстић.

Указао је да је изборна трка изједначена и по броју гласова на националном нивоу, међутим подсјећа да то неће одредити побједника, зато што због електорског система може да се деси да неко има укупно више гласова Американаца, али да опет изгуби.

"Чак и по том критеријуму, они су готово изједначени према истраживањима јавног мњења. Кладионице и други прогностички модели, које праве ревизорске компаније, политичке куће за политички консалтинг, ипак кажу да је Доналд Трамп благи фаворит...На кладионицама, он има преко 60 одсто шанси за победу. Тако да мислим да ако сумирамо све скупа, он јесте благи фаворит за победу на предстрећим изборима", оцијенио је Крстић.

Он је указао да је предизборну кампању у САД обиљлежила употреба оштрих термина од стране оба главна предсједничка кандидата.

"Кампања Доналда Трампа је називала Камалу Харис опортунисткињом, комунисткињом, што у америчком контексту има додатно пежоративно значење, које је много наглашеније. Са друге стране, узвратили су тиме да је Доналд Трамп фашиста и то је једна од ствари које је Камала Харис недавно изјавила. И то је све индикатор, једне оштре поларизације и продубљивање подела", рекао је Крстић.

Додао је да је било и других ствари које су обиљежиле ову кампању, попут покушаја атентата на Доналда Трампа, одустајање од кандидатуре актуелног предсједника Џозефа Бајдена, односно замјена кандидата демократа уочи избора.

Крстић је подсјетио да је било свега двије предсједничке дебате, једна између Бајдена и Трампа у јуну и друга између Камале Харис и Трампа у септембру и објаснио да је обичај да буде одржано три дебате, које воде исти кандидати.

Он је оцијенио и да је необично што уредништва новина попут Вашингтон поста или Л.А. Тајмса нису подржали колективно једног кандидата, односно Камалу Харис, пошто они обично нагињу Демократама.

"Што је такође вероватно утицај Џефа Безоса и његове пословне одлуке у вези са уређивачком политиком ових кућа", рекао је Крстић и подсјетио и на ангажман другог америчког милијардера, Илона Маска, који је стао на страну Доналда Трампа.

Објашњавајући електорски систем који постоји у САД, он је рекао да су електори заправо делегати, које има свака савезна држава у Америци и који је индиректно пропорционалан величини државе.

"Број електора који добија савезна држава се установљава тако што се споји број сенаторских места која та држава има, што је минимум два, са бројем места у Представничком дому. А број места у Представничком дому је пондерисан по критеријуму броја становника", рекао је Крстић.

Он је објаснио да због тога може доћи до ситуације да неко на изборима нема већину гласова Американаца, али да опет побиједи, јер онај кандидат који у савезној држави има макар један глас више, добија све електоре у тој држави.

Подсјетио је да је било ситуација на ранијим изборима и да један кандидат узме све електоре на основу тога што има само пет стотина гласова више, као што је био случај на Флориди 2000. године у трци између Џоржда Буша Млађег и Ала Гора.

"Када се саберу сви ти гласови на националном нивоу и један кандидат има више него други, то не значи да ће тај кандидат победити. Дакле, битно је да у тим кључним државама ви имате један глас више од противкандидата, а то је ових седам поменутих колебљивих држава у овом изборном циклусу.
У неким претходним циклусима су биле неке друге државе, рецимо Флорида, Охајо, Њу Хемпшир, које су раније биле традиционално колебљиве државе, али више нису, него су сада постале преовлађајуће републиканске, односно црвене, или демократске, односно плаве", рекао је Крстић.

На питање шта за Србију значи побједа било које од двије главне опције, Крстић је оцијенио да неће бити битно различите политике у односу на то ко побиједи, већ да су разлике у нијансама.

"Очекујем, уколико рецимо победе републиканци, већи притисак на Аљбина Куртија да прекине са репресивном политиком, у неком скоријем периоду, према Србима на северу 'Косова'. И можда нешто отворенији приступ, за размишљање ван шаблона, у перспективи дијалога Београда и Приштине, али се ипак кључни аспекти политике неће мењати", рекао је Крстић.

Додаје да САД гледа на тзв. "Косово" као на независну државу и он не вјерује да ће они од тог погледа одступити, али је питање, како каже, шта би Американци све подржали у дијалогу Београда и Приштине.

"Верујем да би ту администрација Камале Харис била више фокусирана на испуњавање оног што је договорено Охридско-бриселским спорозумима, а да би код Доналда Трампа могло да име простора за нека нова решења", рекао је Крстић.

Он је подсјетио да је Трамп 2020. преко Ричарда Гренела започео дијалог двије стране мимо ЕУ.

"Неки су тада помињали и разграничење као опцију, ја заиста не могу да спекулишим да ли би то могло поново да буде на столу, али свакако да би било више простора за неке решења ван шаблона", рекао је Крстић.

Када је свјетска политика у питању, оцијенио је да би се Доналд Трамп више фокусирао на Кину као изазивача, док би код Камале Харис и даље у фокусу било спречавање утицаја Русије у овом региону.

"Било би више усклађивања политике с Европском Унијом код Камале Харис него код Доналда Трампа и више фокуса на НАТО, иако ни Трамп дефинитивно неће напустити НАТО. Он чак ни не може то да уради, усвојен је закон децембра 2023. године, који онемогућева председника да напусти НАТО без подршке или већине у оба дома Конгреса или двотрећинске већине у Сенату", реко је Крстић.

Што се Европске уније тиче, Крстић оцјењује да ће Трамп према њој бити скептичнији, а Камала Харис оптимистичнија, али он вјерује да неће доћи до корјените промјене америчке политике, када је трансатлантски контекст у питању.