Кризе уздрмале све меридијане - по чему ћемо памтити годину на измаку

Сукоб је однио хиљаде живота војника и цивила и довео до највеће избјегличке кризе у Европи од Другог свјетског рата.

Послије десет мјесеци рата Русија контролише дијелове четири области на истоку и југу Украјине, чију је анексију прогласила 30. септембра.

Руске снаге посљедњих мјесеци разарају енергетску инфраструктуру широм Украјине, због чега су милиони људи остали без струје и гријања уочи зиме, док Запад непрестано оружјем снабдијева Кијев и продужава сукоб.

На међународном плану, посљедица инвазије је аплицирање Шведске и Финске за улазак у НАТО, послије вишедеценијске војне неутралности, и давање Украјини, Молдавији и БиХ статуса кандидата за чланство у ЕУ по убрзаној процедури. Рат је такође угрозио глобално снабдијевање храном због руске блокаде извоза житарица из украјинских лука. Инвазија је довела и до изолације Русије, која је на мети све оштријих санкција Запада, а искључена је и са међународних спортских такмичења.

Енергетска криза и раст инфлације

Глобална енергетска криза ескалирала је послије напада Русије на Украјину и санкција које су западне земље потом увеле Москви. Русија је због санкција у великој мјери смањила испоруку гаса ка земљама ЕУ, укључујући обуставу рада гасовода “Сјеверни ток 1”.

Цијене природног гаса достигле су рекордну вриједност, а цијене нафте највиши ниво од 2008. године, што је подстакло инфлаторну спиралу и кризу трошкова живота у многим земљама. Више цијене енергије су успориле привредни раст, бројне породице довеле до сиромаштва, а многе фабрике приморале на смањење или обуставу производње. Због дугогодишњег ослањања на Русију у набавци природног гаса посебно су погођене европске земље које су морале да се окрену другим снабдјевачима.

Све је кулминирало након саботаже и експлозије на “Сјеверном току”, а из истраге о том догађају Русија је искључена. Енергетска криза је подстакла раст инфлације пошто су растуће цијене енергије повећале пољопривредне трошкове и допринијеле расту цијена хране на глобалном нивоу. Повећана је и употреба угља, чиме се успорава прелазак на одрживе изворе енергије.

Пад двије британске владе и одлазак краљице

Послије низа скандала и лавине оставки чланова владе конзервативни британски премијер Борис Џонсон поднио је оставку у јулу, а кормило Конзервативне странке и владе у септембру је преузела дотадашња шефица дипломатије Лиз Трас.

Нову премијерку је именовала краљица Елизабета Друга свега два дана прије смрти, послије 70 година владавине. Краљица је умрла у свом дворцу у Шкотској 8. септембра у 96. години, а британска круна је прешла на њеног сина, који је постао краљ Чарлс Трећи. Лиз Трас, премијерка са најкраћим мандатом у савременој историји земље, поднијела је оставку послије свега 44 дана због политичке и финансијске кризе коју је изазвала радикалним економским програмом. За новог вођу конзервативаца и премијера крајем октобра је изабран бивши банкар и министар финансија Риши Сунак, пети британски премијер од референдума о “брегзиту” 2016. године.

Климатски монструми

Свака од десет најскупљих олуја, поплава и суша у 2022. коштала је најмање три милијарде долара, показао је извјештај хуманитарне организације “Кристијан ејд”.

Према извјештају, ураган “Ијан” имао је највеће финансијске посљедице, од 100 милијарди долара, када је у септембру погодио САД и Кубу.

Најтеже посљедице у смислу људских губитака имале су поплаве у Пакистану од јуна до септембра, за које су научници утврдили да су знатно вјероватније због климатских промјена, а које су проузроковале 1.739 смртних случајева и расељавање седам милиона људи. Поплаве су коштале 5,6 милијарди долара. На списку су и суше у Кини и Бразилу, а за крај године САД је погодила “циклон бомба” која је температуре спустила и до 45 степени испод нуле и однијела десетине живота.

“Катаргејт”

Потпредсједница Европског парламента (ЕП), грчки посланик Ева Каили и још три особе ухапшени су у децембру под оптужбом за “криминално организовање, корупцију и прање новца”.

Сумња се да су од Катара примили новац како би у ЕП утицали на одлуке које се тичу те земље. Каилијева, која је рекла да је радила по упутствима предсједнице ЕП, смијењена је и у притвору је.

Корупционашки скандал у ЕП избио је у осјетљивом тренутку рата у Украјини и енергетске кризе, с обзиром на то да је Катар извозник течног природног гаса. Катар је одбацио оптужбе за подмићивање упозоривши да би даље повезивање те земље са афером могло негативно да утиче на испоруке гаса Европској унији.

Си учврстио власт

Кинески предсједник Си Ђинпинг у октобру је реизабран на чело Комунистичке партије Кине (КПК), чиме је наговијештен повратак те земље владавини једног човјека послије више деценија подјеле власти међу елитом. Окружен лојалним савезницима, Си је на 20. Конгресу КПК елиминисао кључне ривале и добио подршку за трећи мандат генералног секретара партије, чиме је додатно учврстио власт.

Током Сијеве владавине појачано је ривалство режима у Пекингу са САД, а тензије у Тајванском мореузу тренутно су на највишем нивоу у посљедњих неколико година откако је острво Тајван у августу посјетила предсједница Представничког дома Конгреса САД Ненси Пелоси.

Ову годину у Кини обиљежили су и највећи протести од 1989, који су избили у више градова због драконске политике која предвиђа превентивно “закључавање” милиона људи.

Крајње десна влада у Италији

Формирање прве крајње десне владе у Италији од пада фашизма у Другом свјетском рату дочекано је са зебњом у појединим круговима због неофашистичких коријена најјаче владајуће странке.

Владу је формирала трочлана коалиција превођена странком Браћа Италије Ђорђе Мелони, која је на ванредним парламентарним изборима у септембру освојила највише гласова. Мелонијева је положила заклетву 22. октобра и постала прва жена на челу италијанске владе.

Протести у Ирану

Смрт Махсе Амини (22), која је ухапшена јер није правилно носила хиџаб, изазвала је масовне протесте у Ирану и широм свијета покренула талас солидарности са демонстрантима.

Аминијева је умрла 16. септембра у болници у коју је пребачена у тешком стању послије хапшења. Полиција је одбила да објави снимак хапшења, а очевици тврде да је дјевојку у комбију претукла полиција за морал, која је касније расформирана. Демонстрације су прерасле у антивладине и постале један од најозбиљнијих изазова за иранске власти од Исламске револуције 1979. године. Према званичним подацима, у протестима је погинуло више од 300 особа, док невладине организације тврде да је број мртвих већи од 480.

САД укинуле уставну заштиту абортуса

Врховни суд САД, у којем након владавине Доналда Трампа већину чине конзервативне судије, оборио је пола вијека стар судски преседан “Ро против Вејда” који је штитио право на побачај као федерално уставно право жена.

Тиме је питање абортуса пребачено у надлежност савезних држава, с обзиром на то да у САД не постоји федерални закон који би регулисао ту материју. Око половине од 50 савезних држава, у којима власт држе републиканци, одмах је кренуло у ограничавање или готово потпуно укидање права на абортус. То је био један од разлога релативног неуспјеха републиканаца на новембарским међуизборима за Конгрес и за кључне функције у савезним државама.

Маск купио “Твитер”

Амерички милијардер Илон Маск од априла је куповао компанију “Твитер”, која је била у губицима, и у октобру, послије натезања, постао власник за 44 милијарде долара. Маск је одмах отпустио комплетно руководство “Твитера” и половину од 7.500 запослених. Он је објавио намјеру да број корисника платформе повећа пет пута, на милијарду.

Повратак Нетанијахуа

Лидер конзервативног Ликуда Бењамин Нетанијаху, најдуговјечнији премијер Израела, враћа се на власт на крају 2022. године, послије годину и по проведених у опозицији.

Нетанијаху ће предводити највише десно оријентисану владу у израелској историји послије побједе на новембарским изборима, петим за мање од четири године. Бившем и будућем премијеру Израела суди се за корупцију, због чега су избори заправо били референдум о његовој способности да влада док траје судски процес.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.