Ко је Херберт Кикл и за шта се залаже ФПО

Ово је прва побједа крајње деснице на изборима за аустријски парламент послије Другог свјетског рата, али је неизвесно да ли ће успјети да формира владајућу коалицију.

Према прелиминарним резултатима, ФПО је освојила 29,2 одсто гласова, док је Аустријској народној партији (ОВП) канцелара Карла Нехамера припало 26,5 одсто гласова, а Социјалдемократској партији лијевог центра 21 одсто гласова, наводи АП.

Одлазећа влада - коалиција Нехамерове странке и Зелених - изгубила је већину у Доњем дому парламента.

Лидер ФПО Хербер Кикл мораће да пронађе коалиционог партнера како би обезбедио парламентарну већину. Међутим, лидери противничких странака најавили су да не намјеравају да сарађују са Киклом у новој влади, подсјећа АП.

Ројтерс наводи да би највише изгледа за партнерство Кикл могао имати са ОВП, која, као и он, жели да уведе строже имиграционе прописе.

Нехамер је јуче поновио да неће поставити Кикла за канцелара у коалиционој влади, док је Кикл обећао да неће предати Аустријској народној партији највиши положај ако их побиједи.

Програм

ФПО је у свом изборном програму позвала на “враћање непозваних странаца” у земље поријекла, стварање “хомогеније” нације кроз строгу контролу граница и суспензију права на азил кроз “закон о ванредним ситуацијама”.

ФПО се залаже за укидање санкција против Русије, а противе се слању војне помоћи Украјини.

Предводи је Херберт Кикл, чланица је политичке групе Европа нација и слободе у Европском парламенту, као и Покрета за Европу нација и слободе.

Лидер ФПО-а, који се на челу те партије налази од 2021, прије избора је рекао да жели да буде нови аустријски канцелар.

Киклов успјех лежи у томе што се бавио питањима која изазивају растућу забринутост међу грађанима Аустрије, као што су безбједност и миграције. Такође, он је обећао “реформе почев од врха”, али и да неће водити тајне преговоре са другим партијама о формирању владе.

Херберт Кикл претходно је био министар унутрашњих послова од 2017. до 2019. и генерални секретар ФПО-а од 2005. до 2018. Као и већина у његовој странци, Кикл се оштро противи имиграцији и ономе што описује као “злоупотребу система азила”. Он сматра да исламу није мјесто у Европи и да интеграција муслиманских имиграната не може “ријешити проблем исламских контракултура”.

Умјесто тога, сматра он, имиграција мора бити строго ограничена. Као министар унутрашњих послова залагао се за брзу депортацију избјеглица које почине злочине. Он је такође предложио да Аустрија треба да се повуче из споразума о људским правима ако нас „спречавају да урадимо оно што је неопходно”, изразивши увјерење да је „на закону да слиједи политику, а не да политика слиједи закон”.

Он је навео да је циљ његове политике према избјеглицама био да практично онемогући подношење захтјева за азил у Аустрији. Почетком 2023. Кикл је покренуо широку кампању плаката са слоганом „Тврђава Аустрија – затворене границе – безбједност загарантована”.

Представља се као “дијете радничке класе из Каринтије” и “говори у име обичних људи”, против “самопрокламованих елита.

Важну улогу у Кикловој популарности имају и његове реторске способности, наводе њемачки медији (Кикл је некада писао говоре за Јерга Хајдера и Ханса Кристијана Штрахеа) што се најбоље види у реченицама које су наликовале слоганима током говора.

Добар дио његовог успјеха потиче из периода пандемије короне, када се оштро противио мјерама владе, а због увођења обавезне вакцинације, чак је Аустрију назвао “диктаторском државом”.

Томас Хофер, политички аналитичар, сматра да је Кикл гађао “емоционално најбитније мете”.

Кикл не крије да ће се угледати на политички модел мађарског премијера Виктора Орбана. Током посјете Будимпешти, гдје се састао са мађарским премијером Виктором Орбаном, није крио да има за циљ да претвори Аустрију у нову Мађарску, коју је похвалио као “уточиште националног самоодређења и отпора глобалистичкој интервенцији из Брисела”.

ФПО је заузео чврсту позицију која се противи европској подршци Украјини, правдајући се аргументом аустријске неутралности. У том погледу, Кикл је обећао да ће искористити вето Аустрије како би блокирао европско финансирање Украјине, њено приступање Европској унији, као и “штетне” санкције против Русије.

Иначе, Кикл је рођен 19. октобра 1968. у аустријском Филаху.

Одрастао је у радничкој породици и похађао је основну школу у Радентајну.

Завршио је гимназију у Шпиталу на Драу заједно са будућом лидерком Зелених Евом Главишниг.

Од 1987. до 1988. године служио је војни рок као добровољац.

Потом је почео да студира новинарство и политичке науке на Универзитету у Бечу, а од 1989. године филозофију и историју.

Није завршио ниједан степен.

Кикл је ожењен адвокатицом и има сина.

Страствени је спортиста и воли екстремне спортове.

Косово

Шеф посланичког клуба ФПО у бечкој скупштини Максимилијан Краус изјавио је да за ту партију тзв- “Косово” није држава, као и да су права Срба тамо угрожена. Упркос томе што је Аустрија признала тзв. Косово као државу, чланови странке се не слажу са тим ставом.

-Положај српске мањине на Косову и Метохији већ дуго је тежак. Редовно се нападају хришћанске институције, као што су цркве или се скрнаве гробља. За вријеме хришћанских празника се нападају вјерници, а на удару су и свештеници”, рекао је Краус, коментаришући то што је његова партија недавно бечком парламенту упутила захтев да се повуче признање “Косова”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.