Како су пропусти безбjедносних служби Израела омогућили напад Хамаса

Схвативши да се нешто необично дешава, послали су узбуну израелским војницима који чувају границу са Газом, али на упозорење није реаговано - или зато што га војници нису добили, или га нису прочитали, изјавила су двојица високих израелских безбједносних званичника.

Убрзо након тога, Хамас је послао беспилотне летјелице да онеспособе поједине од станица за комуникацију мобилних телефона и надзорне куле израелске војске дуж границе, онемогућивши дежурне војнике да надгледају подручје на даљину помоћу видео камера.

Беспилотне летјелице су, такође, уништиле митраљезе на даљинско управљање које је Израел поставио на своја гранична утврђења, чиме је уклоњено кључно средство за борбу против копненог напада.

То је Хамасовим нападачима олакшало да приђу и разнесу дијелове граничне ограде и са изненађујућом лакоћом булдожерима се обруше на неколико мјеста, омогућавајући хиљадама Палестинаца да прођу.

Ови оперативни неуспјеси и слабости били су дио широког спектра логистичких и обавјештајних пропуста израелских безбједносних служби који су утрли пут за упад из Газе у јужни Израел, сматрају четири висока израелска безбједносна званичника који су говорили под условом анонимности.

Дрска инфилтрација у више од 20 израелских градова и војних база у том нападу било је најгоре угрожавање одбране Израела у посљедњих 50 година и разбило је осјећај безбједности нације. Сатима је најјача војска на Блиском истоку била немоћна да се бори против далеко слабијег непријатеља, остављајући читава села већи дио дана без одбране од одреда нападача који су убили више од 1.000 Израелаца, укључујући војнике у доњем вешу, отели најмање 150 људи, прегазили најмање четири војна логора и раширили се на више од 30 квадратних миља израелске територије.

Четири званичника су рекли да је успјех овог напада, на основу њихове ране процјене, лежи у низу безбједносних пропуста израелске обавјештајне заједнице и војске, наводи “Њујорк тајмс”.

-Трошимо милијарде и милијарде на прикупљање обавјештајних података о Хамасу. А онда, у секунди, све се срушило као низ домина- рекао је Јоел Гузански, бивши високи званичник у Савјету за националну безбједност Израела.

Први неуспјех био је мјесецима прије напада, пошто су израелски шефови безбједности изнијели погрешне претпоставке о обиму пријетње коју је за Израел представљао Хамас из Газе.

Хамас је прошле године остао ван два сукоба, дозвољавајући Исламском џихаду, мањој палестинској наоружаној групи у Гази, да се сам бори против Израела.

Прошлог мјесеца, вођство Хамаса је такође окончало период нереда дуж границе, у споразуму у коме је посредовао Катар, остављајући утисак да не жели ескалацију.

-Хамас је веома, веома уздржан и разуме импликације даљег пркоса - рекао је Цахи Ханегби, савјетник за националну безбједност Израела, у радио интервјуу само шест дана прије напада.

Када су израелски обавјештајци прошле недјеље обавијестили шефове о најхитнијим пријетњама за одбрану земље, они су се фокусирали на опасности које представљају либански милитанти дуж сјеверне границе Израела.

Изазов који је поставио Хамас једва да је помињан. Хамас је одвраћен, оијценили су тада.

Хамасови оперативци су у разговорима, које су их прислушкивали израелски обавештајци, такође одавали утисак да настоје да избјегну још један рат са Израелом тако брзо након штетног двонедјељног сукоба у мају 2021, кажу израелски безбедносни званичници. Израелска обавештајна служба, како су рекли, сада испитује да ли су ти разговори били искрени, или одглумљени јер су знали да их прислушкују.

Сљедећи неуспјех био је оперативан.

Званичници су рекли да се израелски систем надзора границе готово у потпуности ослања на камере, сензоре и митраљезе којима се управља на даљину. Израелски команданти су постали превише сигурни у неосвојивост тог система. Сматрали су да комбинација даљинског надзора и оружја, баријера изнад земље и подземног зида који би спречили Хамас да копа тунеле према Израелу чини масовну инфилтрацију мало вероватном, смањујући потребу да значајан број војника буде физички стациониран дуж саме граничне линије.

Са успостављеним тог системом, војска је почела да смањује број војника на том мјесту, премјештајући их у друга подручја, укључујући Западну обалу.

Али систем даљинског управљања имао је рањивост: могао је даљински и да се уништи, и Хамас је искористио ту слабост слањем дронова да нападну торњеве који су преносили сигнале ка и из система за надзор.

Без сигнала са торњева, систем је био бескористан.

Војници у контролним собама иза линија фронта нису примили аларм да је пробијена ограда која раздваја Газу и Израел, и нису могли да гледају видео који им показује гдје нападачи Хамаса булдожером руше барикаде.

Поред тога, показало се да је баријеру лакше пробити него што су очекивали израелски званичници.

То је омогућило да више од 1.500 бораца у Гази прођу кроз скоро 30 тачака дуж границе, од којих неки параглајдерима преко барикада, и стигну до најмање четири израелске војне базе без пресретања. Фотографије које је подијелио један од израелских званичника показују да је на десетине израелских војника тада погођено док су спавали у својим спаваоницама. Неки су још били у доњем вешу. Други оперативни неуспјех било је груписање вођа из армијске дивизије Газе на једној локацији дуж границе. Након што је база преплављена, већина високих официра је убијена, рањена или заробљена, кажу безбједносни званичници.

Та ситуација, у комбинацији са комуникацијским проблемима изазваним ударима дронова, спријечила је координисан одговор. Ово је спријечило било кога дуж границе да схвати пуну ширину напада. Све то значило је да је било тешко, посебно у раним фазама, пренијети озбиљност ситуације војној команди у Тел Авиву.

Као резултат тога, нико тамо није осјетио непосредну потребу за масовним, брзим ваздушним покривањем, чак и када су се друштвени медији појавили са извјештајима о нападима у многим заједницама.

Ваздухопловним снагама су били потребни сати да стигну у већи дио подручја, иако има базе удаљене само неколико минута у времену лета, према двојици израелских званичника и преживјелих у нападима.

Посљедице су биле катастрофалне за безбједност Израела, као и потенцијално штетне по његову репутацију у региону као поузданог војног партнера.

-Прије суботе Израел је био сила за многе земље у региону по питању безбједности - рекао је Гузански и о додао да је слика сада другачија.

Израелске безбједносне службе не оспоравају размјере свог првобитног неуспјеха, али кажу да се то може истражити тек након завршетка рата, пише “Њујорк тајмс”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.