Како се свијет носи са масовним пуцњавама
Двије масовне пуцњаве које су се догодиле у Србији претходне седмице однијеле су 17 живота, а власти су најавиле одређене мјере којима се, између осталог, пооштрава контрола оружја уз помоћ ригорознијих критеријума за дозволе, и повећава безбједност у школама, захваљујући полицајцима који би требало у њима да дежурају.
Масовне пуцњаве овог типа нису честе у Србији, а злочин у школи на Врачару први је такве врсте.
Међутим, поједине земље Европе и свијета које су се суочавале са оваквим трагедијама у више наврата годинама покушавају да развију системе превенције и заштите у оваквим ситуацијама.
Шта може да се научи из њихових грешака или добрих потеза које су повукли.
Најкрвавији злочин у Њемачкој догодио се 2002. године у једној школи у Ерфурту, када је страдало 16 особа, а починилац је на крају извршио самоубиство.
Новинар Дојче Велеа Срећко Матић је за Euronews Србија рекао да се, отприлике, у тој земљи у посљедњих двадесетак година само у школама и обазовним институцијама десило око 20 напада.
"Немци су реаговали на те нападе након што су се догодили - то је била нова опасност са којом су се суочили. Нису имали, наравно, никакве концепте како би заштитили ученике и наставнике, и превенирали такве ствари. Учили су и на својим грешкама и мањкавостима у систему", рекао је Матић.
Он је, поред злочина у Ерфурту, подсјетио и на масакр у Винендену, када је у једној школи убица одузео 15 живота и на крају такође извршио самоубиство.
"Ови напади били су одлучујући за промену перцепције и конкретних мера, што значи да се догађају промене на више нивоа. Не постоји чаробни штапић или решење, не постоји нико ко је изашао пред јавност и рекао да ће се урадити нешто што ће повећати ниво сигурности. Увек се ради о комбинацији разних мера, у школама се почело радити и на педагошким концептима", рекао је Матић.
Колико је могуће успјешно "разоружавање земље"?
Неке савезне земље, попут оне у којој се налази Виненден, увеле су нови програм гдје су квалификовани људи почели да одлазе у школу да би причали са ученицима о видео игрицама. Затим, полиција се повезала са школама путем разних аларма, и уведене су нове техничке мјере у опрему полицајаца, тако да се они могу суочити са нападачима на лицу мјеста, наводи Матић.
"То су све конкретне мере. Догодиле су се и законске промене, које се тичу пооштравања мера држања оружја, уведени су разни регистри и сваким нападом су додатно пооштраване мере за дозволу о држању оружја. Међутим, све те мере не могу и не доносе апсолутну сигурност, у то су уверени и влада и стручњаци - апсолутне сигурности нема", истиче Матић.
У Србији је, након трагедија, предсједник Александар Вучић најавио да ће се земља "разоружати", а први корак у томе предузет је када је МУП апеловао на грађане да у наредних мјесец дана предају сво оружје у нелегалном посједу, истичући да се то може учинити и анонимно, и да грађани неће сносити никакве посљедице.
Већ првог дана, како су рекли из полиције, ова мјера је кренула да урађа плодом, јер су грађани предали 1.500 комада оружја које је било у нелегалном посједу.
Матић објашњава да у Њемачкој постоје регистри који евидентирају оно оружје које се држи легално, али да свакако постоји и оно у нелегалном посједу. Истиче да су се у тој земљи грађани такође одазивали на позиве полиције за предају нелегалног оружја након великих трагедије, али у малом броју - свега пар хиљада примјерака оружја предато је у савезним државама гдје је и до девет милиона становника.
"Баш у савезној држави Баден-Виртемберг, где је био напад у Винендену, радило се о томе да грађани имају око 140.000 комада оружја. Пример из Хамбурга (пуцњава у просторији за окупљање Јеховиних сведока) је занимљив поготово из аспекта што је полиција града Хамбурга пре неколико месеци добила анонимни дојаву да баш та особа која је касније извела напад има психичке проблеме, и да би власти требало да је провере. Надлежни органи су тог мушкарца проверили, начин на који држи оружје, извели контролу и закључили да нема никаквих проблема", рекао је Матић.
Из године у годину расте број масовних пуцњава у САД
Без обзира на то што се масовне пуцњаве догађају свуда у свијету, вијести о томе већ деценијама уназад најчешће стижу из Сједињених Америчких Држава.
Новинарка "Гласа Америке" Јована Ђуровић рекла је за Еуронеwс Србија да су бројке о тим пуцњавама превисоке према свим статистикама.
Оне је истакла да се као "масовна пуцњава" карактерише она у којој има најмање четири рањених или мртвих особа, а да је "масовно убиство" оно у којем су најмање четири особе смртно страдале.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
