Како изгледа пут до побједе у САД
ВАШИНГТОН - Свијет с нестрпљењем очекује 5. новембар, када су заказани једни од најважнијих политичких догађаја у свијету - предсједнички избори у Сједињеним Америчким Државама.
У трци за мјесто у Бијелој кући налазе се актуелни председник, републиканац Доналд Трамп и демократкиња Камала Харис.
За многе, компликован за разумијевање, овај систем гласања у Америци постоји од 1787. године.
На претходним изборима показало се да је систем толико својствен да чак и кандидат са више гласова грађана САД не мора на крају да буде побједник избора.
С обзиром на то да се грађанима из других дијелова свијета цијела процедура гласања чини конфузном, доносимо вам одговоре на пет најчешћих питања о томе како Сједињене Америчке Државе бирају свог предсједника.
Како функционише гласање?
Гласање на предсједничким изборима представља једноставан избор између кандидата из Демократске и Републиканске странке. Повремено, у трку улази и трећи кандидат, али је ријеткост да они направе неки значајан утицај на исход избора.
Сваки потенцијални кандидат за предсједника мора да испуни три критеријума: мора да буде држављанин САД од рођења, да има најмање 35 година и да живи у САД најмање 14 година.
Двије највеће политичке групације одржавају предизборна гласања широм земље током изборне године како би одабрале кога желе да представљају на гласању. Демократски и републикански кандидати се затим званично бирају и објављују током љетњих конвенција њихових партија.
Међутим, одлучено је да не бирају америчког предсједника директним народним гласањем због страха да би веће и многољудније државе могле да имају велику улогу у одлучивању побједника.
Систем електорa изабран је теоријом да ће најупућенији и најинформисанији појединци из сваке државе изабрати предсједника по заслугама.
Када Американци дају свој глас, они технички гласају за "електоре", а не саме кандидате. Ти електори су углавном државни службеници или више партијске личности, али се обично не именују на гласачким листићима.
Сваки електору онда даје један глас након општих избора за једног од два кандидата.
Новоизабрани предсједник и потпредсједник ће бити потом свечано инугурисани 20. јануара 2021. године.
Како функционише "електорски колеџ"?
Свих 50 савезних држава има одређен број електора у "електорском колеџу". Тај број је приближно пропорционалан величини сваке државе.
Свакој држави припада најмање три електорска гласа, јер је износ једнак укупном броју сенатора и представника у америчком Конгресу. И Град Вашингтон има три гласа "електорског колеџа", што значи да укупно 538 електора чини "електорски колеџ".
Калифорнија, највећа држава, има 55 електорских гласа, Тексас, следећи по величини, има 38. Њујорк и Флорида по 29.
Државе Вајоминг, Аљаска, Северна Дакота и Град Вашингтон имају минимум од три.
Све државе, осим Мејна и Небраске, користе систем "победник добија све", па кандидат који освоји највише гласова у држави добија и читаву групу гласова електора.
Да би постао председник, кандидат мора да освоји већину од 538 електора, тј. 270 гласова.
Иако Устав не налаже да електори прате народно гласање, многе америчке државе имају законе који то захтевају. Систем "електорског колеџа" обично одражава народну вољу.
На пример, ако републикански кандидат освоји 50,1 одсто гласова у Тексасу, он онда добија свих 38 гласова "електорског колеџа" те државе.
Изузетак су, као што смо поменули, Мејн и Небраска које деле гласове "електорског колеџа" према пропорцији гласова које добија сваки кандидат.
Због тога председнички кандидати гађају "колебљиве државе", оне у којима се гласови могу окренути у било ком правцу, а свака држава коју освоје приближава их магичном броју од 270.
Ако се догоди да ниједан кандидат нема већину, тада Представнички дом Конгреса гласа да изабере председника. Ово се догодило само једном, када су 1824. чак четири кандидата поделила електорске гласове.
Може ли да изгуби онај ко има више гласова народа?
Може.
Иако систем "електорског колеџа" обично одражава народно гласање, пет пута у историји САД се догодило да је побиједио кандидат који је освојио гласове електора, али изгубио на народном гласању.
Најновији пример је 2016. година када је побиједио управо Доналд Трамп. Његова ривалка из редова демократа Хилари Клинтон тада је освојила скоро три милиона гласова више.
Тако је било случај и 2000. године када је Џорџ Буш скупио 271 електорски глас, иако је Ал Гор имао већину гласова народа од преко пола милиона.
Само још тројица предсједника изабрана су без освајања већине гласова, сви у 19. веку: Џон Квинси Адамс, Ратерфорд Б. Хејз и Бенџамин Харисон.
Шта су такозване колебљиве државе?
Кључ било ког кандидата да побиједи на председничким изборима је циљање одређених држава на "бојном пољу". Неколико њих се "задужило" и током недавних избора кренуле у обе стране.
Ове године Сјеверна Каролина, Флорида, Мичиген, Висконсин и Аризона могле би да буду пресудне у исходу избора. У њима је Трамп тесно побиједио Хилари Клинтон 2016. године, што му је осигурало победу код "електорског колеџа".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
